Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Шта Библија заиста научава?

 ДОДАТАК

Да ли треба да славимо празнике?

Да ли треба да славимо празнике?

ВЕРСКИ и други празници који су популарни у многим деловима света не заснивају се на Светом писму. Одакле онда они потичу? У многим енциклопедијама и другим књигама говори се о пореклу празника. Можда у некој библиотеци можете пронаћи шта се каже о празницима који се славе у вашем крају. Осмотримо неколико познатих празника.

Ускрс. У једној енциклопедији се наводи: „У Новом завету нема никаквих наговештаја о томе да се славио Ускрс“ (The Encyclopædia Britannica). Одакле онда потиче овај празник? Из паганских религија. Премда се Ускрс наводно слави у част Исусовог ускрсења, ускршњи обичаји  не потичу из хришћанства. Узмимо за пример уобичајени ускршњи симбол, јаје. Словенска митологија: енциклопедијски речник каже да је по народним представама јаје „почетак свих почетака, стециште животне снаге, симбол препорода и плодности [...] Ускршња јаја [људи] су чували у кући током читаве године као магијско средство“.

Нова година. Датум прославе Нове године, као и обичаји везани за тај празник, нису исти у свим земљама. Што се тиче порекла овог празника, једна енциклопедија каже: „Римски владар Јулије Цезар је 46. године пре н. е. одредио да се 1. јануар слави као Нова година. Римљани су тај дан посветили Јанусу, богу улазака, капија и почетака. Месец јануар је добио име по Јанусу који је имао два лица — једно које гледа натраг, а друго напред“ (The World Book Encyclopedia). Речник грчке и римске митологије наводи следеће: „Римљани су тог дана [1. јануара] размењивали поклоне и лепе жеље.“ Дакле, прослава Нове године потиче из паганске религије.

Ноћ вештица. О неким обичајима који су везани за овај празник, у једној енциклопедији стоји следеће: „Могу се наћи још у друидским [келтским] церемонијама из претхришћанског доба. Келти су имали празнике у част два највећа бога — бога сунца и бога мртвих [...] које су славили 1. новембра, што је уједно био и почетак келтске Нове године. Празник у част мртвих постепено је припојен хришћанским обредима“ (The Encyclopedia Americana).

Задушнице. Према Енциклопедији српског народа, на Задушнице се „износи и храна, што је вероватно остатак претхришћ[анских] веровања о потребама покојника“.

Други празници. Није могуће осмотрити све празнике који се славе широм света. Међутим, јасно је да Јехови нису прихватљиви празници којима се величају људи или људске организације (Јеремија 17:5-7; Дела апостолска 10:25, 26). Када је реч о верским празницима, треба имати на уму да је Богу важно одакле они потичу (Исаија 52:11; Откривење 18:4). Ако нисмо сигурни како Бог гледа на одређене празнике који нису верског карактера, могу нам помоћи библијска начела споменута у 16. поглављу ове књиге.