Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Приближи се Јехови

 30. поглавље

„Ходите у љубави“

„Ходите у љубави“

1-3. Шта се дешава када опонашамо Јеховин пример у показивању љубави?

„ВИШЕ има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35). Ове Исусове речи наглашавају једну важну истину — несебична љубав сама по себи доноси награде. Иако се велика срећа доживи када се прими љубав, још већу срећу доноси давање, то јест показивање љубави према другима.

2 То најбоље зна наш небески Отац. Као што смо видели у претходним поглављима овог дела, Јехова је највећи пример љубави. Нико није показао љубав на израженије начине нити током дужег периода од њега. Да ли је онда уопште чудно што се Јехова назива ’срећним Богом‘? (1. Тимотеју 1:11).

3 Наш љубазни Бог жели да се трудимо да будемо попут њега, посебно што се тиче показивања љубави. У Ефешанима 5:1, 2 нам се каже: „Угледајте се на Бога, као вољена деца, и ходите у љубави.“ Када опонашамо Јеховин пример у показивању љубави, ми доживљавамо ту већу срећу која произлази из давања. Такође осећамо задовољство јер знамо да угађамо Јехови, будући да нас његова Реч подстиче да ’волимо један другога‘ (Римљанима 13:8). Али постоје и други разлози због којих треба да ’ходимо у љубави‘.

Зашто је неопходна љубав

4, 5. Зашто је важно да показујемо самопожртвовану љубав према суверницима?

4 Зашто је важно да показујемо љубав према суверницима? Зато што је, једноставно речено, љубав суштина правог хришћанства. Без љубави не можемо бити блиски са сухришћанима, и што је још озбиљније, нисмо  ништа у Јеховиним очима. Осмотри како је то истакнуто у Божјој Речи.

5 Последње ноћи свог земаљског живота, Исус је овако рекао својим ученицима: „Дајем вам нову заповест, да волите један другога; као што сам ја волео вас, да и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:34, 35). „Као што сам ја волео вас“ — овим речима нам се заповеда да показујемо онакву љубав какву је Исус показивао. У 29. поглављу смо приметили да је Исус поставио изванредан пример у показивању самопожртвоване љубави тако што је туђе потребе и интересе стављао испред својих. И ми треба да показујемо несебичну љубав, и то тако јасно да наша љубав буде очигледна чак и онима ван хришћанске скупштине. Да, самопожртвована братска љубав је ознака по којој се препознајемо као прави Христови следбеници.

6, 7. (а) Како знамо да Јеховина Реч ставља велики нагласак на показивање љубави? (б) На који аспект љубави се усредсређују Павлове речи записане у 1. Коринћанима 13:4-8?

Шта ако нам недостаје љубави? „Ако... немам љубави, онда сам као метал који јечи или цимбал који звечи“ (1. Коринћанима 13:1). Цимбал који звечи производи оштар звук. А метал који јечи? Други преводи кажу „бучан гонг“ или „гонг који одзвања“. Стварно одговарајућа поређења! Особа без љубави је попут неког музичког инструмента који ствара неугодну буку која уместо да привлачи, одбија. Како би таква особа могла да има близак однос с другима? Павле је и ово рекао: „И ако имам сву веру тако да и горе премештам, а немам љубави, ништа сам“ (1. Коринћанима 13:2). Замисли, особа без љубави је „ништа“, упркос било којим делима која можда чини! Зар онда није јасно да Јеховина Реч ставља велики нагласак на показивање љубави?

7 Међутим, како можемо показивати ту особину у опхођењу с другима? Да бисмо одговорили на то, осмотримо Павлове речи из 1. Коринћанима 13:4-8. Нагласак у  тим стиховима није ни на Божјој љубави према нама, нити на нашој љубави према Богу. Уместо тога, Павле се усредсредио на то како ми треба да показујемо љубав једни према другима. Он је описао шта између осталог јесте љубав, а шта није.

Шта љубав јесте

8. Како нам дуготрпљивост може помоћи у контактима с другима?

8 „Љубав је дуготрпљива.“ Бити дуготрпљив значи стрпљиво подносити друге (Колошанима 3:13). Зар нам таква стрпљивост није потребна? Пошто смо несавршена створења која тесно сарађују, сасвим је реално очекивати да нам наша хришћанска браћа с времена на време иду на живце и да и ми њима исто тако идемо на живце. Али стрпљивост и суздржавање нам могу помоћи да пређемо преко мањих ствари које нас заболе или  нам сметају у нашим односима с другима — без нарушавања мира у скупштини.

9. На које начине можемо показати доброту према другима?

9 „Љубав је... добра.“ Доброта се показује корисним делима и обзирним речима. Љубав нас покреће да тражимо начине како да покажемо доброту, нарочито према онима којима је најпотребнија. На пример, можда је неки старији суверник усамљен и потребна му је једна охрабрујућа посета. Можда некој самохраној мајци или сестри која живи у религиозно раздељеном дому треба нека помоћ. Некоме ко је болестан или ко пролази кроз неку недаћу можда је потребно да чује љубазне речи од неког верног пријатеља (Пословице 12:25; 17:17). Када преузимамо иницијативу да покажемо доброту на такве начине, ми показујемо искреност наше љубави (2. Коринћанима 8:8).

10. Како нам љубав помаже да подупиремо и говоримо истину, чак и када то није лако?

10 ’Љубав се радује истини.‘ Један други превод каже: „Љубав... радосно подржава истину.“ Љубав нас покреће да подупиремо истину и да ’говоримо истину један другоме‘ (Захарија 8:16). На пример, ако је нека нама драга особа укључена у озбиљан грех, љубав према Јехови — и према том грешнику — помоћи ће нам да се држимо Божјих мерила, а не да покушавамо да сакријемо или оправдамо неисправно поступање, или чак да нешто слажемо. Додуше, можда је тешко да се прихвати истина о тој ствари. Али, пошто мислимо најбоље тој нама драгој особи, ми желимо да она прими израз Божје дисциплине у љубави и да се одазове на њу (Пословице 3:11, 12). Као хришћани који поседују љубав, такође се трудимо ’да се у свему поштено владамо‘ (Јеврејима 13:18).

11. Пошто љубав „све подноси“, шта треба да настојимо да радимо с обзиром на омашке суверника?

11 „Љубав... све подноси.“ Овај израз дословно значи „све покрива“ (Kingdom Interlinear). У 1. Петровој 4:8  стоји: „Љубав покрива мноштво греха.“ Да, хришћанин који се води љубављу није такав да једва чека да изнесе на видело све несавршености и омашке своје браће у вери. У многим случајевима грешке суверника нису толико озбиљне и могу се покрити љубављу (Пословице 10:12; 17:9).

Јеховин народ се препознаје по међусобној љубави

12. Како је апостол Павле показао да је о Филимону мислио све најбоље, и шта можемо научити из његовог примера?

12 „Љубав... све верује.“ Мофатов превод каже да љубав „увек жели да верује најбоље“. Ми нисмо прекомерно сумњичави према суверницима, доводећи у питање сваки њихов потицај. Љубав нам помаже да ’верујемо најбоље‘ о нашој браћи и да имамо поверење у њих. * Запази један пример у Павловом писму Филимону. Павле је писао како би охрабрио Филимона да љубазно прими одбеглог роба Онисима, који је постао хришћанин. Уместо да приморава Филимона, Павле је упутио молбу темељену на љубави. Изразио је уверење да ће Филимон урадити исправну ствар, рекавши: „Уздајући се у то да ћеш ми удовољити, пишем ти, знајући да ћеш учинити још и више од овога што говорим“ (21. стих). Када нас љубав покреће да изразимо такво поверење у браћу, ми будимо оно најбоље у њима.

13. Како можемо показати да се надамо најбољем за нашу браћу?

13 ’Љубав се свему нада.‘ Баш као што има поверење, љубав има и наду. Мотивисани љубављу, ми се надамо најбољем за нашу браћу. На пример, ако неки брат направи „неки погрешан корак пре него што је тога свестан“, ми се надамо да ће се одазвати на љубазне напоре који се уложе у то да се он промени (Галатима 6:1). Такође гајимо наду да ће се они који су слаби у вери опоравити. Стрпљиви смо с таквима и радимо оно што можемо да бисмо им помогли да постану јаки у вери (Римљанима 15:1; 1. Солуњанима 5:14). Чак и ако неко  ко нам је драг застрани, не напушта нас нада да ће се он једног дана опаметити и вратити Јехови, попут изгубљеног сина из Исусовог поређења (Лука 15:17, 18).

14. На које начине може бити испитана наша истрајност унутар скупштине, и како ће нам љубав помоћи да исправно реагујемо?

14 „Љубав... све подноси.“ Истрајност нам омогућује да стојимо чврсто упркос разочарањима или тешкоћама. Испити истрајности не долазе само из извора ван скупштине. Понекад можемо бити испитани и унутар ње. Пошто смо несавршени, понекад нас могу разочарати наша браћа. Нека непромишљена изјава може повредити наша осећања (Пословице 12:18). Можда се нека скупштинска ствар не обавља онако како ми мислимо да треба. Можда нас узнемирава понашање неког уваженог брата, наводећи нас да се питамо: ’Како један хришћанин може тако да ради?‘ Када наиђемо на такве ситуације, да ли ћемо се повући из скупштине и престати да служимо Јехови? Нећемо ако имамо љубав! Да, љубав нас спречава да постанемо толико заслепљени пропустима неког брата да више не можемо видети никакво добро у њему или у скупштини као целини. Љубав нам помаже да останемо верни Богу и да подупиремо скупштину упркос нечему што би неки други несавршени човек могао да каже или уради (Псалам 119:165).

Шта љубав није

15. Шта је љубомора, и како нам љубав помаже да избегавамо ту деструктивну емоцију?

15 „Љубав није љубоморна.“ Љубомора може проузроковати да завидимо другима на ономе што имају — на њиховим стварима, предностима или способностима. Таква љубомора је себична, деструктивна емоција која, ако се не контролише, може нарушити мир у скупштини. Шта ће нам помоћи да се одупремо ’склоности према зависти‘? (Јаков 4:5). Једном речју, љубав. Та драгоцена особина нам може помоћи да се радујемо са  онима који на изглед имају извесне предности у животу које ми немамо (Римљанима 12:15). Када неко добије хвалу за неку изузетну способност или неко изванредно достигнуће, љубав нам помаже да на то не гледамо као на атак на нашу личност.

16. Ако заиста волимо браћу, зашто ћемо избегавати хвалисање о ономе што радимо у служби за Јехову?

16 ’Љубав се не хвали, не надима се.‘ Љубав нас спречава да се размећемо својим талентима или достигнућима. Ако стварно волимо браћу, зар можемо стално да се хвалимо својим успехом у служби или својим предностима у скупштини? Такво хвалисање може обесхрабрити друге, проузрокујући да се осећају мање вреднима у поређењу с нама. Љубав нам не допушта да се хвалимо оним што нам Бог дозвољава да радимо у служби за њега (1. Коринћанима 3:5-9). На крају крајева, љубав се „не надима“, или како каже један превод, она „не гаји надуване представе о личној важности“. Љубав нас спречава да имамо узвишено гледиште о себи (Римљанима 12:3).

17. На показивање каквог обзира према другима нас покреће љубав, и какво ћемо понашање зато избегавати?

17 ’Љубав се не понаша непристојно.‘ Особа која се непристојно понаша, поступа на недоличан или увредљив начин. Такво понашање је без љубави, јер се њиме показује крајње непоштовање туђих осећања и њихове добробити. За разлику од тога, учтивост као део љубави нас покреће да показујемо обзир према другима. Љубав унапређује лепе манире, понашање које је угодно Богу и поштовање према суверницима. Зато нам љубав неће дозволити да учествујемо у ’срамотном понашању‘ — да, у било каквом понашању које би потресло или увредило нашу браћу (Ефешанима 5:3, 4).

18. Зашто особа која поседује љубав не захтева да се све уради по њеном?

18 „Љубав... не тражи сопствене користи.“ Један превод на овом месту каже: „Љубав не инсистира да  буде по њеном.“ Особа која има љубав не захтева да све буде по њеном, као да је увек њено мишљење исправно. Она не манипулише другима, користећи своју моћ убеђивања да би победила оне који имају другачије гледиште. Таква тврдоглавост би открила извесну меру поноса, а Библија каже: „Охолост долази пред погибао“ (Приче Соломунове 16:18ДК). Ако заиста волимо браћу, поштоваћемо њихова гледишта, и где је могуће, показаћемо спремност да попустимо. Попустљив дух је у складу с Павловим речима: „Нека нико не тражи своју корист, него корист другога“ (1. Коринћанима 10:24).

19. Како нам љубав помаже да реагујемо када нас други увреде?

19 ’Љубав се не раздражује. Не води евиденцију о злу.‘ Љубав се не да тако лако испровоцирати оним што други кажу или ураде. Истина, сасвим је нормално што се узнемиримо када нас други увреде. Али чак и ако се оправдано наљутимо, љубав не допушта да останемо испровоцирани (Ефешанима 4:26, 27). Нећемо памтити увредљиве речи или поступке, као да их записујемо у неки дневник да их не бисмо заборавили. Уместо тога, љубав нас покреће да опонашамо нашег љубазног Бога. Као што смо видели у 26. поглављу, Јехова опрашта када постоји добар разлог за то. Када нам опрашта, он заборавља, то јест, не чува те грехе против нас за неко будуће време. Нисмо ли захвални што Јехова не води евиденцију о грешкама?

20. Како треба да реагујемо ако се неки суверник ухвати у замку неисправног поступања и због тога лоше прође?

20 ’Љубав се не радује неправедности.‘ Један превод овде каже: „Љубав се... не наслађује туђим гресима.“ Мофатов превод каже: „Љубави никада није драго када други погреше.“ Љубав не налази задовољство у неправедности, и зато немојмо затворити очи ни пред каквим неморалом. Како реагујемо ако се неки суверник ухвати у замку греха и због тога лоше прође? Љубав нам неће дозволити да се радујемо, као да кажемо: ’Нека! То  је и заслужио!‘ (Пословице 17:5). Међутим, радујемо се када неки брат који је погрешио предузме позитивне кораке да се опорави после духовног пада.

„Узвишенији пут“

21-23. (а) Шта је Павле мислио када је рекао да „љубав никад не затаји“? (б) Шта ће бити осмотрено у последњем поглављу?

21 „Љубав никад не затаји.“ Шта је Павле мислио овим речима? Као што се види из контекста, он је говорио о даровима духа који су постојали међу раним хришћанима. Ти дарови су служили као знаци да Бог одобрава новоосновану скупштину. Али нису сви хришћани могли да лече, проричу или говоре језицима. Међутим, то није било важно; чудесни дарови ће ионако на крају престати. Па ипак, нешто друго ће остати,  нешто што је сваки хришћанин могао развијати. То је било изванредније, трајније него било који чудесан дар. У ствари, Павле је то назвао ’узвишенијим путем‘ (1. Коринћанима 12:31). Који је то био „узвишенији пут“? То је био пут љубави.

Љубав нас наводи да имамо поверење у своју браћу

22 Да, хришћанска љубав коју је Павле описао „никад не затаји“, то јест, она никада неће доћи своме крају. Самопожртвована братска љубав је и дан-данас знак препознавања Исусових правих следбеника. Зар не видимо доказе такве љубави у скупштинама Јеховиних обожавалаца широм света? Та љубав ће вечно трајати, јер Јехова обећава вечни живот својим слугама (Псалам 37:9-11, 29). Дајмо и даље све од себе да бисмо ’ходили у љубави‘. На тај начин можемо доживети већу срећу која произлази из давања. Штавише, можемо и даље живети — да, и даље волети — и то у сву вечност, опонашајући нашег љубазног Бога, Јехову.

23 У овом поглављу којим се закључује део о љубави, размотрили смо како можемо показивати љубав једни према другима. Али с обзиром на многе користи које имамо од Јеховине љубави — као и од његове моћи, правде и мудрости — добро је да се питамо: ’Како могу показати Јехови да га стварно волим?‘ То ће питање бити осмотрено у нашем последњем поглављу.

^ одл. 12 Наравно, хришћанска љубав нипошто није лаковерна. Библија нас подстиче: „Пазите на оне који проузрокују поделе и околности за спотицање... и избегавајте их“ (Римљанима 16:17).

Сазнајте више

Одлике праве религије — братска љубав

Која религија поучава своје припаднике да превазиђу политичке, расне и економске баријере које раздвајају људе?