Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Приближи се Јехови

 29. поглавље

„Да спознате љубав Христову“

„Да спознате љубав Христову“

1-3. (а) Шта је навело Исуса да жели да буде сличан свом Оцу? (б) Које ћемо аспекте Исусове љубави размотрити?

ДА ЛИ си икада видео како неки дечачић покушава да буде као његов отац? Можда опонаша начин на који његов отац хода, говори или нешто ради. С временом, тај дечак можда чак усваја моралне и духовне вредности свог оца. Да, љубав и дивљење које тај син осећа према оцу који га воли буде у њему жељу да буде као тата.

2 Како је са односом између Исуса и његовог небеског Оца? „Волим Оца“, рекао је Исус једном приликом (Јован 14:31). Вероватно нико не може волети Јехову више од његовог Сина, који је био с њим давно пре него што је створено било које друго створење. Та љубав је навела овог преданог Сина да жели да буде сличан Оцу (Јован 14:9).

3 У претходним поглављима ове књиге, размотрили смо како је Исус савршено опонашао Јеховину моћ, правду и мудрост. Међутим, како је Исус одражавао Очеву љубав? Размотримо три аспекта Исусове љубави — његов самопожртвовани дух, његово нежно саосећање и његову спремност да опрости.

„Нико нема већу љубав од ове“

4. Како је Исус пружио највећи људски пример самопожртвоване љубави?

4 Исус је поставио изванредан пример самопожртвоване љубави. Самопожртвованост укључује несебично стављање потреба и интереса других испред сопствених. Како је Исус показао такву љубав? Он је сам објаснио: „Нико нема већу љубав од ове, да ко положи своју душу за своје пријатеље“ (Јован 15:13). Исус  је добровољно дао свој савршени живот за нас. То је био највећи израз љубави коју је неки човек икада показао. Али Исус је показао самопожртвовану љубав и на друге начине.

5. Зашто је напуштање небеса била жртва пуна љубави од стране Божјег јединорођеног Сина?

5 Током свог предљудског постојања, тај јединорођени Божји Син је имао јединствен и узвишен положај на небесима. Имао је близак однос с Јеховом и мноштвом духовних створења. Упркос тим личним предностима, овај драги Син се „одрекао самог себе и узео обличје роба поставши као и други људи“ (Филипљанима 2:7). Он је добровољно дошао да живи међу грешним људима у свету који „лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Није ли то од Божјег Сина била жртва пуна љубави?

6, 7. (а) На које је начине Исус показао несебичну љубав током своје земаљске службе? (б) Који је дирљив пример несебичне љубави забележен у Јовану 19:25-27?

6 Током своје земаљске службе, Исус је показао самопожртвовану љубав на многе начине. Био је потпуно несебичан. Толико је био заокупљен службом да је жртвовао нормалне удобности на које су људи навикли. „Лисице имају јазбине и птице небеске имају гнезда“, рекао је, „а Син човечји нема где да спусти главу“ (Матеј 8:20). Пошто је био вешт тесар, Исус је могао наћи мало слободног времена да би изградио удобну кућу за себе или да би правио леп намештај који би продавао како би имао мало новца са стране. Али он није користио своје вештине да би стицао материјалне ствари.

7 Један стварно дирљив пример Исусове самопожртвоване љубави забележен је у Јовану 19:25-27. Замисли шта све Исусу мора да је пролазило кроз мисли током последњих сати његовог живота. Док је патио на стубу, био је забринут за своје ученике, за дело проповедања, а нарочито за своју беспрекорност и како ће  се то одразити на име његовог Оца. Да, целокупна будућност човечанства зависила је од њега! Па ипак, само неколико тренутака пре него што је умро, Исус је показао бригу и према својој мајци, Марији, која је тада очигледно већ била удовица. Исус је замолио апостола Јована да се стара о Марији као да је његова рођена мајка и тај апостол је након тога одвео Марију својој кући. Тако се Исус побринуо да његова мајка буде физички и духовно збринута. Какав нежан израз несебичне љубави!

„Сажали се“

8. Шта значи грчка реч која се користи у Библији да би се описало Исусово саосећање?

8 Попут свог Оца, и Исус је био саосећајан. Писмо приказује Исуса као човека који је био потакнут да се напреже у корист оних који су били у некој невољи зато што је био ганут. Да би се описало Исусово саосећање, у Библији се користи грчка реч која се преводи са ’сажалити се‘. Један изучавалац каже: „Та реч описује... емоцију која покреће најдубља осећања код особе. То је најснажнија реч на грчком за саосећање.“ Осмотри неке ситуације у којима је дубоко саосећање покренуло Исуса да нешто предузме.

9, 10. (а) Које су околности довеле до тога да Исус и његови апостоли потраже неко мирно место? (б) Када му је народ нарушио приватност, како је Исус реаговао, и зашто?

9 Покренут да реагује на духовне потребе. Извештај из Марка 6:30-34 показује шта је првенствено покретало Исуса да покаже своје сажаљење. Замисли следећи призор. Апостоли су били узбуђени јер су управо завршили једну велику акцију проповедања. Вратили су се код Исуса и са усхићењем га известили о свему што су видели и чули. Али, сакупило се пуно народа, тако да Исус и његови апостоли чак нису имали времена ни да једу. Као човек који увек запажа ствари, Исус је приметио да су апостоли били уморни. „Пођите на неко осамљено место  сами, и мало се одморите“, рекао им је. Укрцавши се на чамац, отиснули су се преко северног дела Галилејског мора ка једном мирном месту. Али ови људи су их видели када су одлазили. И други су такође чули за то. Сви су похитали уз северну обалу и стигли на другу страну пре чамца!

10 Да ли се Исус узбудио због тога што му је приватност била нарушена? Не, уопште! Био је дирнут када је спазио како га чека то мноштво људи којих је било на хиљаде. Марко је написао: „Виде силан народ, и сажали се на њих, јер беху као овце без пастира. И поче да их поучава много чему.“ Исус је на тај народ гледао као на појединце који су имали духовне потребе. Били су попут оваца које су беспомоћно лутале, без пастира који би их водио или заштитио. Исус је знао да су верске вође, које су наводно биле брижни пастири, бездушно игнорисале обичан народ (Јован 7:47-49). Он се сажалио на народ, те је почео да га поучава „о Божјем краљевству“ (Лука 9:11). Запази да је Исус био покренут сажаљењем према људима чак и пре него што је видео њихову реакцију на оно чему ће их поучавати. Другим речима, нежна самилост није била резултат његовог поучавања народа, већ потицај из ког је то радио.

’Он испружи руку и дотаче га‘

11, 12. (а) Како се у библијска времена гледало на губавце, и како је Исус реаговао када му је пришао један човек „пун губе“? (б) Како је Исусов додир можда утицао на губавца, и како то показује искуство једног доктора?

11 Покренут да олакша патњу. Људи с различитим болестима су видели да је Исус саосећајан, па су били привучени к њему. То је посебно било очигледно онда када је Исусу, у мноштву које га је следило, пришао један човек „пун губе“ (Лука 5:12). У библијска времена, губавци су били у карантину да не би заразили друге (Бројеви 5:1-4). Међутим, рабинске вође су с временом подстакле на бездушно гледиште према оболелима од губе и наметнуле су сопствена сурова  правила. * Међутим, запази како је Исус реаговао према овом губавцу: „Један губавац дође к њему, и молећи га на коленима, рече му: ’Само ако хоћеш, можеш ме очистити.‘ Он се на то сажали, испружи руку, дотаче га, и рече му: ’Хоћу. Очисти се.‘ Губа одмах нестаде с њега“ (Марко 1:40-42). Исус је знао да је било противзаконито да губавац чак и буде ту. Па ипак, уместо да га отера, Исус је био толико ганут да је урадио нешто назамисливо. Дотакао га је!

12 Можеш ли да замислиш шта је тај додир значио том губавцу? Да бисмо то приказали, осмотрићемо једно искуство. Др Пол Бранд, специјалиста за губу, говори о једном губавцу којег је лечио у Индији. Овај доктор му је током прегледа ставио руку на раме и преко преводиоца објашњавао начин на који ће овај човек морати да буде лечен. Наједном, губавац је почео да плаче. „Јесам ли рекао нешто што не треба?“ питао је доктор. Преводилац је питао младића, и затим рекао: „Не, докторе. Каже да плаче зато што сте му ставили руку на раме. Док није овде дошао, годинама га нико није дотакао.“ За губавца који је пришао Исусу, додир је имао још веће значење. Након само тог једног додира нестала је болест због које је био одбачен!

13, 14. (а) На коју је поворку Исус наишао када се приближавао граду Наину, и зашто је она била посебно тужна? (б) Шта је Исус из саосећања био подстакнут да учини у корист удовице из Наина?

13 Покренут да одагна жалост. Исус је био дубоко  ганут туђом жалошћу. Осмотри, рецимо, извештај из Луке 7:11-15. Оно што је ту описано одиграло се када се Исус, отприлике на пола своје земаљске службе, приближавао галилејском граду Наину. Када се приближио капији града, Исус је наишао на једну поворку за сахрану. Околности су биле изузетно трагичне. Умро је један младић који је био син јединац, а мајка је била удовица. По свему судећи је једном већ била у оваквој поворци — у поворци за својим мужем. Овог пута је то био њен син, који је вероватно био њена једина подршка. У народу који је био с њом можда је било још других који су нарицали и музичара који су свирали тужне мелодије (Јеремија 9:17, 18; Матеј 9:23). Међутим, Исусов поглед је био упрт у скрхану мајку која је сигурно ишла близу носила на којима је било тело њеног сина.

14 Исус се „сажали“ на уцвељену мајку. Уверљивим тоном, он јој је рекао: „Не плачи.“ Иако то нико није тражио, он је пришао и додирнуо носила. Носачи — а можда и остали народ — сви су се зауставили. Ауторитативним гласом, Исус се обратио беживотном телу: „Младићу, теби говорим, устани!“ Шта се затим десило? „И мртвац седе и поче да говори“ као да се пробудио из неког дубоког сна! Затим следи најдирљивији моменат: „И [Исус] га даде његовој мајци.“

15. (а) Коју везу између саосећања и дела откривају библијски извештаји о ситуацијама у којима је Исус осетио сажаљење? (б) Како можемо опонашати Исуса у томе?

15 Шта учимо из ових извештаја? Запази у сваком од ових случајева везу између саосећања и дела. Кад год је Исус видео туђу муку, он се сажалио, и кад год је саосећао с људима, он је нешто и предузео. Како ми можемо следити његов пример? Ми као хришћани имамо обавезу да проповедамо добру вест и да стварамо ученике. Првенствено смо мотивисани љубављу према Богу. Међутим, не заборавимо да је то и један  израз саосећања. Када и ми као и Исус саосећамо с људима, наше срце ће нас подстаћи да урадимо све што можемо да бисмо им пренели добру вест (Матеј 22:37-39). Како стоје ствари с показивањем саосећања према суверницима који трпе нешто или су ожалошћени? Ми не можемо чудом излечити болесне нити подићи умрле. Међутим, можемо показати саосећање тако што ћемо преузети иницијативу и показати своје занимање или пружити одговарајућу практичну помоћ (Ефешанима 4:32).

„Оче, опрости им“

16. Како је Исусова спремност да опрости била очигледна чак и када је био на мученичком стубу?

16 Исус је савршено одражавао љубав свог Оца на још један важан начин — био је ’спреман да опрости‘ (Псалам 86:5NW). Његова спремност на то је била очигледна чак и када је био на мученичком стубу. Изложен срамној смрти, с клиновима забијеним кроз шаке и стопала, о чему је Исус говорио? Да ли је завапио к Јехови да казни његове џелате? Не, напротив, међу последњим Исусовим речима биле су и речи: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“ (Лука 23:34). *

17-19. На које је начине Исус показао да је опростио апостолу Петру то што га се три пута одрекао?

17 Можда се још дирљивији пример Исусовог опраштања може видети у начину на који се он опходио према апостолу Петру. Нема сумње да је Петар веома много волео Исуса. Петар је 14. нисана, последњег  дана Исусовог живота, овако рекао Исусу: „Господе, спреман сам да идем с тобом и у затвор и у смрт.“ Па ипак, само неколико сати касније, Петар је три пута порекао чак и да познаје Исуса! Библија нам каже шта се десило када се Петар трећи пут одрекао Исуса: „Тада се Господ окрену и погледа Петра.“ Савладан тежином свог греха, Петар „изађе напоље и горко заплака“. Када је Исус касније тог дана умро, овај апостол се вероватно питао: ’Да ли ми је Господ опростио?‘ (Лука 22:33, 61, 62).

18 Петар није морао дуго да чека на одговор. Исус је ускрснут ујутро 16. нисана и по свему судећи је истог дана лично посетио Петра (Лука 24:34; 1. Коринћанима 15:4-8). Зашто је Исус поклонио такву посебну пажњу апостолу који га се јасно одрекао? Можда је желео да увери скрушеног Петра да га он, његов Господ, и даље воли и цени. Али Исус је учинио још више да би охрабрио Петра.

19 Након неког времена, Исус се појавио ученицима на Галилејском мору. Том приликом је Исус три пута питао Петра (који се три пута одрекао свог Господа) да ли га воли. Након трећег пута, Петар је поновио: „Господе, ти знаш све; знаш да имам наклоност према теби.“ Да, Исус, који може читати срца, био је потпуно свестан тога да га Петар воли и да има наклоност према њему. Па ипак, пружио је Петру прилику да сам каже да га воли. И не само то, Исус је наложио Петру да „храни“ и ’пасе‘ његове „овчице“ (Јован 21:15-17). Раније је Петар добио задатак да проповеда (Лука 5:10). Али сада му је, показујући поверење на један изузетан начин, Исус поверио даљњу озбиљну одговорност — да брине о онима који ће постати његови следбеници. Кратко након тога, Исус је дао Петру истакнуту улогу у делу које ће ученици обављати (Дела апостолска 2:1-41). Мора да је Петру много лакнуло када је сазнао да му је Исус опростио и да и даље има поверења у њега!

 Да ли си ’спознао љубав Христову‘?

20, 21. Како можемо у потпуности ’спознати љубав Христову‘?

20 Јеховина Реч на заиста диван начин описује Христову љубав. Међутим, како ми треба да реагујемо на Исусову љубав? Библија нас подстиче да ’спознамо љубав Христову која превазилази спознање‘ (Ефешанима 3:19). Као што смо видели, из јеванђеља која говоре о Исусовом животу и његовој служби пуно учимо о Христовој љубави. Међутим, у то да у потпуности ’спознамо љубав Христову‘ укључено је више него да само научимо шта Библија каже о њему.

21 Грчки израз који се преводи са ’спознати‘ значи знати „у пракси, путем искуства“. Када показујемо љубав на начин на који ју је Исус показивао — тако што се несебично дајемо у корист других, тако што саосећајно реагујемо на њихове потребе, тако што им опраштамо од срца — тада можемо истински разумети његова осећања. На тај начин, ми путем искуства ’спознајемо љубав Христову која превазилази спознање‘. И никада немојмо заборавити да што смо више попут Христа, то ћемо се више приближити ономе кога је Исус савршено опонашао, нашем љубазном Богу, Јехови.

^ одл. 11 Према рабинским правилима, губавцу нико није смео да приђе ближе од четири лакта (око 1,8 метара). Али ако је дувао ветар, губавац је морао да буде на одстојању од најмање сто лаката (око 45 метара). Дело Midrash Rabbah говори о једном рабину који се сакрио од губаваца и о једном другом који је гађао губавце камењем да му се не би приближили. Дакле, губавци су знали како боли када си одбачен и како се човек осећа када је презрен и непожељан.

^ одл. 16 Први део Луке 23:34 изостављен је у извесним древним манускриптима. Међутим, пошто се те речи налазе у многим другим ауторитативним манускриптима, оне су укључене у Превод Нови свет и у многе друге преводе. Исус је очигледно говорио о римским војницима који су га прибили на стуб. Они нису знали шта раде, нису били свесни тога ко је заправо Исус. Наравно, верске вође које су подстакле на то погубљење биле су за много већу осуду, јер су они намерно и злобно поступили. За многе од њих није било могуће опроштење (Јован 11:45-53).

Сазнајте више

Како остати самопожртвован

Ми имамо једног непријатеља који на неприметан начин може угушити у нама самопожртвованост. У овом чланку се говори о томе ко је тај непријатељ и како се уз помоћ Светог писма можемо борити против њега.