Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Приближи се Јехови

 3. поглавље

„Свет, свет, свет је Јехова“

„Свет, свет, свет је Јехова“

1, 2. Коју је визију имао пророк Исаија, и шта из ње учимо о Јехови?

ИСАИЈА је био испуњен страхопоштовањем због призора који је видео — због једне визије од Бога. Изгледала је тако стварно! Он је касније писао да је у ствари ’видео Јехову‘ на Његовом узвишеном престолу. Јеховина раскошна хаљина испунила је огромни храм у Јерусалиму (Исаија 6:1, 2).

2 Исаија је био испуњен страхопоштовањем и због онога што је чуо — певање је било тако гласно да су се тресли чак и темељи храма. Песма је долазила од серафима, духовних створења врло високог реда. Њихова снажна, хармонична мелодија одзвањала је једноставним речима које су говориле о величанствености: „Свет, свет, свет је Јехова над војскама! Пуна је сва земља славе његове!“ (Исаија 6:3, 4). Чињеницом да је реч „свет“ отпевана три пута стављен је посебан нагласак, и то с правом, јер је Јехова свет у најпотпунијем смислу те речи (Откривење 4:8). Јеховина светост се наглашава у целој Библији. Стотине стихова доводе његово име у везу с речима „свет“ или „светост“.

3. Како погрешна гледишта о Јеховиној светости утичу на многе да се окрену од Бога уместо да му се приближе?

3 Очигледно је једна од првих ствари које Јехова жели да схватимо о њему та да је он свет. Па ипак, данас многи одбацују то схватање. Неки погрешно повезују светост са самоправичношћу или лажном побожношћу. Онима који се боре с негативним гледиштем о себи Божја светост може пре изгледати застрашујуће него привлачно. Такве особе се можда плаше да никада неће бити вредне тога да се приближе  том светом Богу. Дакле, многи се окрећу од Бога зато што је он свет. То је жалосно, јер је Божја светост стварно изузетан разлог да му се приближимо. Зашто? Пре него што одговоримо на ово питање, осмотримо шта је права светост.

Шта је светост?

4, 5. (а) Шта светост значи, а шта не значи? (б) На која је два важна начина Јехова „издвојен“?

4 То што је Бог свет не значи да је он умишљен, надмен или да презире друге. Баш напротив, он мрзи такве особине (Пословице 16:5; Јаков 4:6). Шта онда заиста значи реч „свет“? На хебрејском језику који се користи у Библији, та реч је изведена из једног израза који значи „издвојен“. У обожавању, „свет“ се примењује на оно што је издвојено из уобичајене употребе, то јест на оно што се сматра светим. Светост снажно преноси и мисао о чистоћи. Како се ова реч примењује на Јехову? Да ли то значи да је он „издвојен“ од несавршених људи, да је јако далеко од нас?

5 То нипошто. Као „Светац Израелов“, Јехова је себе описао као оног ко пребива „усред“ свог народа, иако је тај народ био грешан (Исаија 12:6; Осија 11:9). Дакле, то што је он свет не значи да је далек. Па како је онда „издвојен“? На два важна начина. Као прво, он је издвојен од свег стварства тако што је једино он Свевишњи. Његова чистоћа је апсолутна и бескрајна (Псалам 40:6; 83:19). Као друго, Јехова је потпуно издвојен од сваког греха, а то је утешна мисао. Зашто?

6. Зашто нам може бити утеха то што је Јехова апсолутно издвојен од грешности?

6 Живимо у свету у ком је истинска светост права реткост. Све што је везано за људско друштво отуђено је од Бога и на овај или онај начин упрљано, искварено грехом и несавршеношћу. Сви морамо да водимо битку против греха који је у нама. И сви смо у  опасности да нас тај грех савлада ако се не чувамо (Римљанима 7:15-25; 1. Коринћанима 10:12). Јехова није у таквој опасности. Пошто је у потпуности безгрешан, он никада неће бити искварен ни најмањим трагом греха. То потврђује нашу представу о Јехови као о идеалном Оцу, јер то значи да је он потпуно поуздан. За разлику од многих грешних људских очева, Јехова никада неће постати искварен, разуздан, нити ће повредити друге. Због његове светости, било која таква ствар апсолутно је немогућа. Јехова се понекад чак заклињао својом светошћу, јер ништа не би могло бити сигурније (Амос 4:2). Није ли то охрабрујуће?

7. Зашто се може рећи да је светост суштина Јеховине природе?

7 Светост је суштина саме Јеховине природе. Шта то значи? Да то прикажемо: осмотри речи „човек“ и „несавршен“. Не можеш описати оно прво, а да се не позовеш на ово друго. Несавршеност нас прожима и утиче на све што радимо. А сада осмотри две потпуно другачије речи — „Јехова“ и „свет“. Јехову прожима светост. Све у повезаности с њим је чисто и исправно. Не можемо упознати какав је стварно Јехова а да не укључимо ту снажну реч — „свет“.

„Светост припада Јехови“

8, 9. Шта показује да Јехова помаже несавршеним људима да буду свети у релативном смислу?

8 Пошто је Јехова оличење светости, с правом се може рећи да је он извор све светости. Он не задржава себично ту драгоцену особину за себе; он је даје другима, и то великодушно. Када је Бог разговарао с Мојсијем преко једног анђела код грма у пламену, чак је и околно тло постало свето јер је било у повезаности с Јеховом! (Излазак 3:5).

9 Могу ли несавршени људи постати свети уз Јеховину помоћ? Да, у релативном смислу. Бог је свом народу Израелу пружио могућност да постане „свет  народ“ (Излазак 19:6). Благословио је тај народ системом обожавања који је био свет, чист. Зато је светост тема која се стално понавља у Мојсијевом закону. У ствари, првосвештеник је носио једну златну плочицу на свом турбану, где су је сви могли видети како сија на светлости. На њој су биле угравиране речи: „Светост припада Јехови“ (Излазак 28:36NW). Тако се њихово обожавање и, заправо, њихов начин живота, морао истицати по високим мерилима чистоће. Јехова им је рекао: „Будите свети, јер сам ја свет, Јехова, Бог ваш“ (Левитска 19:2). Докле год су Израелци живели према Божјим саветима, до мере до које су могли као несавршени људи, дотле су били свети у релативном смислу.

10. Каква је супротност с обзиром на светост постојала између древног Израела и околних народа?

10 Овај нагласак на светости био је у оштрој супротности с обожавањем народа који су окруживали Израел. Ти пагански народи су обожавали богове чије је само постојање била лаж и превара, богове који су били приказани као насилни, похлепни и неморални. Били су несвети у сваком могућем смислу. Обожавање таквих богова чинило је људе несветим. Зато је Јехова упозорио своје слуге да буду одвојени од паганских обожавалаца и њихових прљавих обреда (Левитска 18:24-28; 1. Краљевима 11:1, 2).

11. Како се светост Јеховине небеске организације одражава на (а) анђелима? (б) серафимима? (в) Исусу?

11 Чак и у свом најбољем светлу, Јеховин изабрани народ, древни Израел, могао је да пружи само слаб одраз светости Божје небеске организације. На милионе духовних створења која лојално служе Богу указује се као на његове ’свете миријаде‘ (Поновљени закони 33:2; Јуда 14). Они савршено одражавају блиставу, чисту лепоту Божје светости. И сети се серафима које је Исаија видео у својој визији. Садржај  њихове песме указује на то да та моћна духовна створења играју важну улогу у обзнањивању Јеховине светости у целом свемиру. Међутим, једно духовно створење је изнад свих њих — то је јединорођени Божји Син. Исус је највећи одраз Јеховине светости. Он је с пуним правом познат као „Божји Свети“ (Јован 6:68, 69).

Свето име, свети дух

12, 13. (а) Зашто се Божје име одговарајуће описује као свето? (б) Зашто се мора светити Божје име?

12 Шта рећи за само Божје име? Као што смо видели у 1. поглављу, то име није нека обична титула или етикета. Оно представља Јехову Бога, те обједињује све његове особине. Зато нам Библија каже да је његово „име свето“ (Исаија 57:15). Према Мојсијевом закону, скрнављење Божјег имена је био капитални злочин (Левитска 24:16). Такође, запази шта је Исус ставио на прво место у молитви: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје“ (Матеј 6:9). Светити нешто значи издвојити га као свето и поштовати га, узвисивати га као свето. Али зашто треба светити Божје властито име које је иначе чисто?

13 Божје свето име је оспорено, упрљано лажима и клеветом. Сатана је у Едену лагао о Јехови и провукао мисао како је Он неправедан Суверен (Постање 3:1-5). Отада се Сатана — владар овог несветог света — труди да се шире такве лажи о Богу (Јован 8:44; 12:31; Откривење 12:9). Религије приказују Бога као деспотског, далеког или окрутног. Оне тврде да имају његову подршку у својим крвавим ратовима. Заслуга за Божја величанствена дела стварања често се приписује слепом случају, то јест еволуцији. Да, Божје име се опако клевеће. Оно се мора светити; слава која му с правом припада мора се повратити. Једва чекамо да се посвети његово име и да се оправда  његов суверенитет, и драго нам је када на било који начин учествујемо у тој величанственој намери.

14. Зашто се Божји дух назива светим, и зашто је хула на свети дух тако озбиљна ствар?

14 Постоји још нешто што је нераскидиво повезано с Јеховом и што се скоро по правилу назива светим — његов дух, то јест активна сила (Постање 1:2). Јехова користи ту ненадмашну силу да би остварио своје намере. Све што Бог ради, он ради на свет и чист начин, тако да је на месту да се његова активна сила назове свети дух, то јест дух светости (Лука 11:13; Римљанима 1:4). Хула на свети дух, у шта спада намерно поступање против Јеховиних намера, представља неопростив грех (Марко 3:29).

Зашто нас Јеховина светост привлачи њему

15. Зашто је поседовање страха пред Богом одговарајућа реакција на Јеховину светост, и шта такав страх укључује?

15 Није тешко видети зашто Библија повезује Божју светост и човеков страх пред Богом. На пример, Псалам 99:3 (ДК) каже: „Нека славе велико и страшно име твоје; да је свет!“ Међутим, тај страх није неки морбидан страх. Уместо тога, то је дубоки осећај страхопоштовања, поштовања у његовом најплеменитијем облику. На месту је да се овако осећамо јер је Божја светост далеко изнад нас. Она је величанствено чиста, славна. Па ипак, она не треба да нас одбије од Бога. Баш напротив, исправно гледиште о Божјој светости привући ће нас њему. Зашто?

Као што нас привлачи лепота, тако треба да нас привлачи и светост

16. (а) Како се светост доводи у везу с лепотом? Наведи неки пример. (б) Како описи Јехове у визијама наглашавају чистоћу и светлост?

16 Библија, између осталог, доводи светост у везу с лепотом. У Исаији 63:15, небо се описује као Божји ’свети, славни [’лепи‘, NW] стан‘. Лепота нас привлачи. Погледај рецимо слику на 33. страни. Зар те не привлачи тај призор? Због чега је он тако леп? Запази  како је вода бистра. Чак и ваздух мора да је чист, јер је небо плаво, а и светло као да блешти. А ако бисмо сада овај призор променили — да је поток затрпан ђубретом, да су дрвећа и стене наружени графитима, да је ваздух загађен смогом — то нас више не би привлачило; одбијало би нас. Сасвим је природно да лепоту повезујемо с чистоћом и светлошћу. Те исте речи се могу употребити и да би се описала Јеховина светост. Није никакво чудо што нас описи Јехове у визијама очаравају! Сјајна попут светлости, блистава попут драгог камења, блештава попут пламена или најчистијих и најсјајнијих племенитих метала — таква је лепота нашег светог Бога (Језекиљ 1:25-28; Откривење 4:2, 3).

17, 18. (а) Како се Исаија најпре осећао због своје визије? (б) Како је Јехова употребио једног серафима да би утешио Исаију, и шта је значило то што је серафим урадио?

17 Међутим, да ли у поређењу с Божјом светошћу треба да се осећамо инфериорно? Наравно да треба. На крају крајева, ми јесмо инфериорни у односу на Јехову — и то у огромним размерама. Да ли то сазнање треба да нас отуђи од њега? Погледај како је Исаија реаговао када је чуо да серафими објављују Јеховину светост. „Тада рекох: Јаох мени, погибох!; јер сам човек нечистих усана и наставам усред народа нечистих усана, а очи моје видеше краља, Јехову над војскама!“ (Исаија 6:5). Да, Јеховина безгранична светост подсетила је Исаију колико је грешан и несавршен. У првим моментима, овај верни човек је био сломљен. Али Јехова га није оставио у таквом стању.

18 Пророка је брзо утешио један серафим. Како? Овај моћни дух је одлетео до олтара, узео један усијани камен и дотакао њиме Исаијине усне. То можда више звучи болно него утешно. Међутим, не заборави да је то била визија пуна симболике. Исаија, верни Јеврејин, добро је знао да су се у храму сваког дана приносиле жртве за окајање греха. И серафим је с пуно  љубави подсетио пророка да иако је заиста несавршен, „нечистих усана“, он још увек може задобити чист положај пред Богом. * Јехова је био спреман да на несавршеног, грешног човека гледа као на светог — бар у релативном смислу (Исаија 6:6, 7).

19. Како је могуће да будемо свети у релативном смислу, иако смо несавршени?

19 Тако је и данас. Све жртве које су се приносиле на олтару у Јерусалиму биле су само сенка нечег већег — савршене жртве коју је 33. н. е. принео Исус Христ (Јеврејима 9:11-14). Ако се заиста кајемо за своје грехе, исправимо погрешан начин живота и исказујемо веру у ту жртву, опрашта нам се (1. Јованова 2:2). И ми можемо имати чист положај пред Богом. Зато нас апостол Петар подсећа: „Написано [је]: ’Будите свети, јер сам ја свет‘“ (1. Петрова 1:16). Запази да Јехова није рекао да ми морамо бити свети као он. Он од нас никада не очекује немогуће (Псалам 103:13, 14).  Уместо тога, Јехова нам каже да будемо свети јер је он свет. „Као вољена деца“, ми гледамо да га опонашамо колико год је то нама као несавршеним људима могуће (Ефешанима 5:1). Зато је постизање светости трајан процес. Како духовно растемо, тако из дана у дан радимо на ’усавршавању светости‘ (2. Коринћанима 7:1).

20. (а) Зашто је важно да разумемо да можемо бити чисти у очима нашег светог Бога? (б) Како је на Исаију утицало то што је сазнао да су му опроштени греси?

20 Јехова воли оно што је исправно и чисто. Он мрзи грех (Авакум 1:13). Али, не мрзи нас. Докле год гледамо на грех као што он гледа — док мрзимо зло, а волимо добро — и настојимо да следимо савршене стопе Исуса Христа, Јехова нам опрашта грехе (Амос 5:15; 1. Петрова 2:21). На нас дубоко утиче када разумемо да можемо бити чисти у очима нашег светог Бога. Сети се да је Јеховина светост најпре подсетила Исаију на његову личну нечистоћу. Он је узвикнуо: „Јаох мени!“ Али када је разумео да су му његови греси опроштени, променио је гледиште. Када је Јехова тражио добровољца за један задатак, Исаија се одмах јавио, иако чак није ни знао шта ће све тај задатак укључивати. Он је спремно рекао: „Ево мене, мене пошаљи“ (Исаија 6:5-8).

21. На основу чега смо уверени да можемо развијати особину светости?

21 Ми смо створени по обличју светог Бога, обдарени смо моралним особинама и способношћу да испољавамо духовност (Постање 1:26). У свима нама постоји потенцијал за светост. Док настављамо да је развијамо, Јехови је драго да нам помогне. Током тог процеса још више ћемо се приближити нашем светом Богу. Осим тога, док будемо осматрали Јеховине особине у наредним поглављима видећемо да имамо пуно снажних разлога да му се приближимо!

^ одл. 18 Израз „нечистих усана“ је прикладан јер се усне у Библији често фигуративно користе као симбол говора или језика. Код свих несавршених људи, велики број грехова се може приписати начину на који се користи дар говора (Пословице 10:19; Јаков 3:2, 6).