Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Приближи се Јехови

 14. поглавље

Јехова обезбеђује „откупнину у замену за многе“

Јехова обезбеђује „откупнину у замену за многе“

1, 2. Како Библија описује стање човечанства, и које је једино решење?

„СВЕ стварство заједно уздише и у боли је заједно“ (Римљанима 8:22). Апостол Павле овим речима описује јадно стање у ком се ми људи налазимо. Гледано из људског угла, изгледа да не постоји решење за патњу, грех и смрт. Али Јехова нема ограничења као што их имају људи (Бројеви 23:19). Бог правде се побринуо за решење за нашу невољу. То решење се назива откупнина.

2 Откупнина је највећи Јеховин дар човечанству. Она нам омогућује ослобођење од греха и смрти (Ефешанима 1:7). Она је темељ наде у вечни живот, било на небу или на рајској Земљи (Лука 23:43; Јован 3:16; 1. Петрова 1:4). Али шта је тачно откупнина? Шта на основу ње учимо о Јеховиној ненадмашној правди?

Како се појавила потреба за откупнином

3. (а) Зашто је откупнина постала неопходна? (б) Зашто Бог није могао једноставно да преиначи смртну казну за Адамово потомство?

3 Откупнина је постала неопходна због Адамовог греха. Пошто није слушао Бога, Адам је свом потомству оставио у наслеђе болест, тугу, бол и смрт (Постање 2:17; Римљанима 8:20). Бог није могао попустити пред осећањима и једноставно ублажити смртну казну. Да је то учинио, то би било кршење његовог сопственог закона: „Плата коју даје грех [је] смрт“ (Римљанима 6:23). И да је Јехова поништио сопствена мерила правде, завладали би општи хаос и безакоње!

4, 5. (а) Како је Сатана оклеветао Бога, и зашто се Јехова осећао дужним да одговори на те изазове? (б) Како је Сатана оптужио Јеховине лојалне слуге?

 4 Као што смо видели у 12. поглављу, побуна у Едену је довела до још већих спорних питања. Сатана је бацио љагу на Божје добро име. У ствари, оптужио је Јехову да је лажов и окрутни диктатор који је својим створењима ускратио слободу (Постање 3:1-5). Наизглед осујетивши Божју намеру да на Земљи живе праведни људи, Сатана је приписао Богу и неуспех (Постање 1:28; Исаија 55:10, 11). Да Јехова није одговорио на ове изазове, многа његова интелигентна створења би вероватно доста изгубила поверење у његов начин владања.

5 Сатана је оклеветао и Јеховине лојалне слуге, оптужујући их да му служе само из себичних потицаја и да ако буду стављени под притисак, нико неће остати веран Богу (Јов 1:9-11). Та питања су била од далеко веће важности него људске недаће. Јехова се с правом осећао дужним да одговори на Сатанине злобне оптужбе. Али како би Бог могао решити ова спорна питања и уједно спасти човечанство?

Откупнина — нешто исте вредности

6. Који су неки изрази који се користе у Библији да би се описало средство којим Бог спасава човечанство?

6 Јеховино решење је било и крајње милосрдно и изузетно праведно — решење које ниједан човек никада не би могао да смисли. Па ипак, оно је било изузетно једноставно. На то решење се указује као на куповање, помирење, искупљење и очишћење (Псалам 49:8; Данило 9:24; Галатима 3:13; Колошанима 1:20; Јеврејима 2:17). Али израз који вероватно најбоље описује ствари јесте израз који је употребио сам Исус. Он је рекао: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да као откупнину [грчки, литрон] у замену за многе“ (Матеј 20:28).

7, 8. (а) Шта у Писму значи израз „откупнина“? (б) Како откупнина подразумева нешто исте вредности?

 7 Шта је откупнина? Грчка реч која се овде користи потиче од глагола који значи „ослободити, пустити“. Тај се израз користио за новац који је дат у замену за пуштање ратних заробљеника. Дакле, откупнина се у основи може дефинисати као нешто што се даје да би се нешто добило назад. У Хебрејским списима, реч за „откупнину“ (кофер) долази од глагола који значи „покрити“. На пример, Бог је рекао Ноју да ’покрије‘ (што је облик те исте речи) арку смолом (Постање 6:14NW). То нам помаже да схватимо да откупнина значи и покрити грехе (Псалам 65:4).

8 Значајно је што Theological Dictionary of the New Testament примећује да ова реч (кофер) „увек означава нешто исте вредности“, то јест нешто одговарајуће вредности. Тако је и поклопац ковчега савеза имао облик који је одговарао самом ковчегу. Слично томе, да би се откупио, то јест покрио грех, мора се платити цена која у потпуности одговара штети проузрокованој грехом, то јест која у потпуности покрива ту штету. Зато је Божји закон Израелу наводио: „Живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу“ (5. Мојсијева 19:21ДК).

9. Зашто су верни људи приносили животињске жртве, и како је Јехова гледао на такве жртве?

9 Верни људи од Авеља па надаље приносили су животињске жртве Богу. Тиме су показивали да су свесни греха и потребе за искупљењем, и показивали су веру у Божје обећано ослобађање преко његовог ’семена‘ (1. Мојсијева 3:15, ДК; 4:1-4; Левитска 17:11; Јеврејима 11:4). Јехова је с наклоношћу гледао на такве жртве и такви обожаваоци су долазили у добар однос с њим. Па ипак, животињске жртве су у најбољем случају биле само симболика. Животиње никада нису  могле стварно покрити човеков грех, јер су оне нижа створења од људи (Псалам 8:5-9). Зато Библија каже: „Није могуће да крв бикова и јараца однесе грехе“ (Јеврејима 10:1-4). Такве жртве су биле само слика, то јест симбол праве откупне жртве која ће се тек појавити.

’Одговарајућа откупнина‘

10. (а) Коме је откупитељ морао одговарати, и зашто? (б) Зашто је била потребна само једна људска жртва?

10 „У Адаму сви умиру“, рекао је апостол Павле (1. Коринћанима 15:22). Зато је за откуп била потребна смрт некога ко је био потпуно једнак Адаму — смрт савршеног човека (Римљанима 5:14). Ниједно друго створење не би могло да доведе у равнотежу теразије правде. Само је савршен човек, неко ко не подлеже адамској смртној казни, могао принети „одговарајућу откупнину“ — неко ко је савршено одговарао Адаму (1. Тимотеју 2:6). Не би било потребно да се жртвују небројени милиони људи наместо свих Адамових потомака. Апостол Павле је објаснио: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт“ (Римљанима 5:12). И „будући да је смрт посредством [једног] човека“, Бог се побринуо за искупљење човечанства „посредством [једног] човека“ (1. Коринћанима 15:21). Како?

’Одговарајућа откупнина за све‘

11. (а) Како би откупитељ „окусио смрт за свакога“? (б) Зашто Адам и Ева не могу извући користи из откупнине? (Види фусноту.)

11 Јехова се побринуо да постоји један савршен човек који ће добровољно жртвовати свој живот. Према Римљанима 6:23, „плата коју даје грех је смрт“. Жртвујући свој живот, откупитељ би „окусио смрт за свакога“. Другим речима, платио би цену Адамовог греха (Јеврејима 2:9; 2. Коринћанима 5:21; 1. Петрова 2:24). У правном смислу, то би било веома значајно. Поништавајући смртну казну над Адамовим послушним потомством,  откупнина би уклонила разорну моћ греха у самом његовом корену * (Римљанима 5:16).

12. Прикажи како плаћање једног дуга може користити многим људима.

12 Да то прикажемо: замисли да живиш у месту у ком је већина становника запослена у једној великој фабрици. Ти и твоје комшије сте добро плаћени за свој рад и пристојно живите. У ствари, пристојно живите до дана када се капија фабрике не затвори. Из ког разлога? Директор фабрике је постао корумпиран и довео је фабрику до стечаја. Наједном без посла, ти и твоје комшије не можете платити рачуне. Брачни другови, деца и повериоци кредита трпе због корупције тог једног човека. Постоји ли неко решење? Постоји! Један богати добротвор одлучује да се умеша. Он је свестан вредности те фирме. Такође саосећа с многим запосленим радницима и њиховим породицама. Зато отплаћује дугове те фирме и поново отвара фабрику. Поништење тог једног дуга доноси олакшање многим радницима и њиховим породицама и повериоцима кредита. Слично томе поништење Адамовог дуга користи небројеним милионима људи.

Ко обезбеђује откупнину?

13, 14. (а) Како је Јехова обезбедио откупнину за човечанство? (б) Коме се плаћа откупнина, и зашто је такво плаћање неопходно?

13 Само је Јехова могао обезбедити „Јагње... које односи грех света“ (Јован 1:29). Али Бог није послао било ког анђела да избави човечанство. Уместо тога, послао је Онога ко је могао дати коначни, закључни  одговор на Сатанину оптужбу против Јеховиних слугу. Да, Јехова је учинио највећу жртву када је послао свог јединорођеног Сина, своју „радост“ (Пословице 8:30). Божји Син се драговољно „одрекао“ своје небеске природе (Филипљанима 2:7). Јехова је помоћу чуда пренео живот и образац личности свог прворођеног небеског Сина у материцу јеврејске девице Марије (Лука 1:27, 35). Као човек, требало је да се зове Исус. Али у законском смислу, могао се звати други Адам, јер је савршено одговарао Адаму (1. Коринћанима 15:45, 47). Дакле, Исус је могао понудити себе као откупну жртву за грешно човечанство.

14 Коме би се та откупнина платила? Псалам 49:8 конкретно каже да се откупнина плаћа „Богу“. Али није ли Јехова тај који првенствено припрема откупнину? Јесте, али то не своди вредност откупнине на нешто бесмислено, на чисто механичку размену — као да је новац узет из једног џепа и стављен у други. Мора се разумети да откупнина није физичка размена, већ законска трансакција. Тиме што је обезбедио плаћање откупнине, чак и уз огромну цену по себе, Јехова је потврдио да се непоколебљиво држи сопствене савршене правде (Постање 22:7, 8, 11-13; Јеврејима 11:17; Јаков 1:17).

15. Зашто је било неопходно да Исус пати и умре?

15 У пролеће 33. н. е., Исус Христ се добровољно изложио једном тешком страдању које је водило до плаћања откупнине. Сам је дозволио да буде ухапшен на основу лажних оптужби, да буде проглашен кривим и прикован на стуб за погубљење. Да ли је заиста било неопходно да Исус толико пати? Да, зато што је морало да се реши спорно питање беспрекорности Божјих слугу. Значајно је то што Бог није дозволио да Ирод убије Исуса док је био беба (Матеј 2:13-18). Али када је Исус био одрасла особа, могао је да се одупре многим Сатаниним нападима с потпуним разумевањем  спорних питања. * Тиме што је остао „лојалан, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника“ упркос страшном мучењу, Исус је до самог краја на упечатљив начин показао да Јехова има слуге које му остају верне под кушњама (Јеврејима 7:26). Зато уопште не чуди што је Исус у моменту пре смрти тријумфално узвикнуо: „Свршено је!“ (Јован 19:30).

Довршавање његовог дела откупљивања

16, 17. (а) Како је Исус наставио своје дело откупљивања? (б) Зашто је било неопходно да се Исус појави „пред Божјим лицем“?

16 Међутим, тек је требало да Исус доврши своје дело откупљивања. Трећег дана након његове смрти, Јехова га је подигао из мртвих (Дела апостолска 3:15; 10:40). Јехова тим значајним чином није само наградио свог Сина за верну службу већ му је и дао прилику да доврши своје дело откупљивања као Божји Првосвештеник (Римљанима 1:4; 1. Коринћанима 15:3-8). Апостол Павле објашњава: „Кад је Христ дошао као првосвештеник... ушао је... не с крвљу јараца и младих бикова, него са својом крвљу, једном заувек у свето место и прибавио вечно избављење за нас. Јер Христ није ушао у свето место начињено рукама, које је копија стварности, већ у само небо, да се сада појави пред Божјим лицем за нас“ (Јеврејима 9:11, 12, 24).

17 Христ није могао понети своју дословну крв на небо (1. Коринћанима 15:50). Уместо тога, он је понео оно што је та крв представљала — законску вредност  свог жртвованог савршеног људског живота. Затим је пред Божјим лицем формално принео вредност тог живота као откупнину у замену за грешно човечанство. Да ли је Јехова прихватио ту жртву? Јесте, и то је постало очигледно на Пентекост 33. н. е., када је свети дух изливен на око 120 ученика у Јерусалиму (Дела апостолска 2:1-4). Иако је то било узбудљиво, откупнина је тада тек почела да пружа величанствене користи.

Користи од откупнине

18, 19. (а) Које две групе људи извлаче корист из помирења које је омогућено Христовом крвљу? (б) Које су неке од садашњих и будућих користи од откупнине за припаднике ’великог мноштва‘?

18 Павле у свом писму Колошанима објашњава да је Бог сматрао добрим да посредством Христа помири са собом све друго успостављањем мира на темељу крви коју је Исус пролио на мученичком стубу. Павле такође објашњава да ово помирење укључује две различите групе, наиме, „оно што је на небесима“ и „оно што је на земљи“ (Колошанима 1:19, 20; Ефешанима 1:10). Та прва група се састоји од 144 000 хришћана којима је дата нада да служе као свештеници на небу и да с Христом Исусом владају као краљеви над Земљом (Откривење 5:9, 10; 7:4; 14:1-3). Преко њих ће се у току хиљаду година користи од откупнине постепено примењивати на послушне људе (1. Коринћанима 15:24-26; Откривење 20:6; 21:3, 4).

19 „Оно што је на земљи“ јесу особе које очекују савршен живот у Рају на Земљи. Откривење 7:9-17 их описује као „велико мноштво“ које ће преживети предстојећу ’велику невољу‘. Али они не морају чекати до тада да би се радовали користима од откупнине. Они су већ ’опрали своје дуге хаљине и убелили их у Јагњетовој крви‘. Пошто исказују веру у откупнину, они већ сада извлаче духовне користи из те припреме пуне  љубави. Они су проглашени праведнима као Божји пријатељи! (Јаков 2:23). Као резултат Исусове жртве, они могу ’приступати са слободом говора престолу незаслужене доброте‘ (Јеврејима 4:14-16). Када погреше, они добијају право опроштење (Ефешанима 1:7). Упркос несавршенству, они имају чисту савест (Јеврејима 9:9; 10:22; 1. Петрова 3:21). Дакле, помирење с Богом није нешто чему се можемо надати само у будућности, него нешто што већ сада доживљавамо! (2. Коринћанима 5:19, 20). Током Миленијума, они ће постепено ’бити ослобођени од ропства распадљивости‘ и на крају ће „имати славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21).

20. Како на тебе утиче размишљање о откупнини?

20 „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа“ за откупнину! (Римљанима 7:25). Она је у начелу једноставна, а ипак је довољно дубока да би нас испунила страхопоштовањем (Римљанима 11:33). И када са захвалношћу дубоко размишљамо о откупнини, то нам дира срце и још нас више приближава Божјој правди. Попут псалмисте, имамо све разлоге да хвалимо Јехову као онога који „љуби правду и честитост“ (Псалам 33:5).

^ одл. 11 Адам и Ева не могу извући корист из откупнине. Мојсијев закон је с обзиром на намерног убицу наводио следеће начело: „Нећете узимати откупа за убицу који је заслужио смрт“ (Бројеви 35:31). Јасно је да су Адам и Ева заслужили смрт, јер су они намерно и свесно били непослушни Богу. Тиме су се одрекли изгледа на вечни живот.

^ одл. 15 Да би се платило за Адамов грех, Исус је морао да умре као савршен човек, а не као савршено дете. Сети се да је Адамов грех био намеран. Он га је починио упркос томе што је био потпуно свестан озбиљности тог чина и његових последица. Зато је Исус, да би постао „последњи Адам“ и покрио тај грех, морао да зрело, свесно изабере да сачува своју беспрекорност према Јехови (1. Коринћанима 15:45, 47). Тако је цео Исусов живот у верности — укључујући и његову жртвену смрт — служио као ’један чин оправдања‘ (Римљанима 5:18, 19).