Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Приближи се Јехови

 21. поглавље

Исус открива „мудрост од Бога“

Исус открива „мудрост од Бога“

1-3. Како су Исусове бивше комшије реаговале на његово поучавање, и шта су пропустили да препознају у вези с њим?

ПОСМАТРАЧИ су били запањени. Младић по имену Исус стајао је пред њима у синагоги и поучавао. Није им био непознат — одрастао је у њиховом граду и годинама је радио међу њима као тесар. Можда су неки од њих живели у кућама око чије градње је он помагао или су можда обрађивали земљу плуговима и користили јармове које је он израдио. * Али како ће реаговати на учења овог бившег тесара?

2 Већина оних који су слушали била је задивљена, питајући се: „Откуда овоме та мудрост?“ Али, они су запазили и ово: „Зар није ово тесар, Маријин син“ (Матеј 13:54-58; Марко 6:1-3). Нажалост, Исусове некадашње комшије су овако размишљале: ’Овај тесар је само обичан човек из нашег краја попут нас.‘ Упркос његовим мудрим речима, они су га одбацили. Нису знали да мудрост коју им је преносио није била његова.

3 Где је Исус стекао ту мудрост? „Оно што научавам није моје“, рекао је, „него је од онога који ме је послао“ (Јован 7:16). Апостол Павле је објаснио да је Исус „нама постао мудрост од Бога“ (1. Коринћанима 1:30). Лично Јеховина мудрост се открива преко његовог Сина, Исуса. Да, то је било тако до те мере да је Исус могао да каже: „Ја и Отац једно смо“ (Јован 10:30). Хајде да испитамо три подручја на којима је Исус показивао „мудрост од Бога“.

 Чему је поучавао

4. (а) Која је била тема Исусове поруке, и зашто је то било веома важно? (б) Зашто су Исусови савети увек практични и у најбољем интересу за његове слушаоце?

4 Осмотримо најпре чему је Исус поучавао. Тема његове поруке је била ’добра вест о краљевству‘ (Лука 4:43). То је било веома важно због улоге коју ће Краљевство имати у оправдању Јеховиног суверенитета и обезбеђивању трајних благослова за човечанство. У свом поучавању, Исус је пружио и мудре савете за свакодневни живот. Показао је да је он тај проречени „Дивни саветник“ (Исаија 9:6). Да, зар би уопште било могуће да његов савет не буде диван? Он је имао темељно спознање Божје Речи и његове воље, изванредно разумевање људске природе и дубоку љубав према човечанству. Зато су његови савети увек били практични и у најбољем интересу за његове слушаоце. Исус је говорио „речи вечног живота“. Да, када се следе, његови савети воде до спасења (Јован 6:68).

5. Које су неке од тема којих се Исус дотакао у Проповеди на гори?

5 Проповед на гори је изврстан пример ненадмашне мудрости која се налази у Исусовим учењима. Та проповед, која је записана у Матеју 5:3–7:27, вероватно је трајала свега 20 минута. Међутим, њени савети су трајни — примењиви су данас као што су били и онда кад су први пут дати. Исус се дотакао многих тема, укључујући и то како побољшати односе с другима (5:23-26, 38-427:1-512), како остати морално чист (5:27-32) и како водити смисаон живот (6:19-24; 7:24-27). Али Исус није својим слушаоцима само рекао шта је мудро; он им је и показао шта је мудро тиме што им је објашњавао ствари, што је резоновао с њима и износио им доказе.

6-8. (а) Које уверљиве разлоге за избегавање забринутости даје Исус? (б) Шта показује да Исусов савет одражава мудрост одозго?

 6 На пример, осмотри Исусов мудри савет о томе како савладати бригу око материјалних ствари, као што се наводи у 6. поглављу Матеја. „Не брините се за своје душе, шта ћете јести или шта ћете пити, или за своје тело, шта ћете обући“, саветује нас Исус (25. стих). Храна и одећа су основне ствари које нам требају, и сасвим је нормално да будемо заинтересовани за то како да дођемо до њих. Али Исус нам говори да се ’не бринемо‘ око тих ствари. * Зашто?

7 Послушај како Исус то уверљиво објашњава. Пошто нам је Јехова дао живот и тело, зар он не може обезбедити и храну којом ћемо се одржавати на животу и одећу коју ћемо оденути на тело? (25. стих). Ако Бог даје храну птицама и лепотом одева цвеће, колико ће више бринути о људима који га обожавају! (стихови 26, 28-30). Стварно, прекомерна брига је свакако бесмислена. Тако не можемо ни најмање продужити живот * (27. стих). Како можемо избећи бригу? Исус нас саветује да у животу стално дајемо приоритет обожавању Бога. Они који тако раде могу бити уверени да ће им њихов небески Отац „додати“ све што им је сваког дана потребно (33. стих). И на крају, Исус пружа веома практичан предлог — размишљај само о једном дану. Зашто додавати сутрашње бриге данашњим бригама? (34. стих). Осим тога, зашто прекомерно бринути о нечему што се можда никада неће ни десити? Примена овог мудрог савета може нас поштедети многих боли у овом стресном свету.

 8 Очигледно је да је савет који је Исус дао практичан данас исто као и онда када је био дат — пре скоро 2 000 година. Није ли то доказ мудрости одозго? Чак и најбољи савети људских саветника лако могу да застаре и да се убрзо коригују или замене. Међутим, Исусова учења су издржала испит времена. Али то не треба да нас изненади, јер је тај Дивни саветник говорио „Божје речи“ (Јован 3:34).

Његов начин поучавања

9. Шта су неки војници рекли о Исусовом поучавању, и зашто то није било преувеличавање?

Друго подручје на ком је Исус одражавао Божју мудрост био је начин на који је поучавао. Једном приликом су се неки војници који су били послати да га ухапсе вратили празних руку и рекли: „Ниједан човек никада није тако говорио“ (Јован 7:45, 46). То није било никакво преувеличавање. Од свих људи који су икада живели, Исус, који је био „из горњих области“, имао је највећу ризницу знања и искуства (Јован 8:23). Он је стварно поучавао као што ниједан други човек не би умео. Осмотри само две методе овог мудрог Учитеља.

„Народ беше задивљен његовим начином поучавања“

10, 11. (а) Зашто не можемо а да се не дивимо Исусовој употреби поређења? (б) Шта су параболе, и који пример показује зашто су Исусове параболе толико ефикасне за поучавање?

10 Ефикасна употреба поређења. „Исус [је] говорио народу у поређењима“, како сазнајемо. „Заиста, није им говорио без поређења“ (Матеј 13:34). Не можемо а да се не дивимо његовој ненадмашној способности да помоћу свакодневних ствари поучава дубоким истинама. Земљорадници који сеју семе, жене које припремају хлеб, деца која се играју на трговима, рибари који извлаче мреже, пастири који траже изгубљене овце — то су биле ствари које су његови слушаоци видели много пута. Када се важне истине повежу с познатим стварима, онда се те истине брзо  и дубоко урежу у мисли и срце (Матеј 11:16-19; 13:3-8, 33, 47-50; 18:12-14).

11 Исус је често користио параболе, кратке приче из којих се извлаче моралне или духовне истине. Пошто је лакше схватити и упамтити приче него апстрактне идеје, параболе су помогле да се сачувају Исусова учења. Исус је у многим параболама описао свог Оца помоћу упечатљивих примера који се не могу тако лако заборавити. Ко, рецимо, не може схватити смисао параболе о изгубљеном сину — да ће се Јехова, када неко ко је застранио али показује истинско покајање, сажалити и поново нежно прихватити ту особу (Лука 15:11-32).

12. (а) На који је начин Исус користио питања у свом поучавању? (б) Како је Исус ућуткао оне који су доводили у питање његов ауторитет?

12 Вешта употреба питања. Исус је користио питања да би навео своје слушаоце да сами извуку закључке, испитају своје потицаје или да донесу одлуке (Матеј 12:24-30; 17:24-27; 22:41-46). Када су религиозне вође доводиле у питање његов ауторитет од Бога, Исус је одговорио: „Да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?“ Затечени питањем, они су овако размишљали међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће нам: ’Зашто му онда не веровасте?‘ А ако кажемо: ’Од људи‘, треба да се бојимо народа, јер сви они Јована сматрају пророком.“ На крају су одговорили: „Не знамо“ (Марко 11:27-33; Матеј 21:23-27). Исус их је једноставним питањем оставио без текста и открио је превару у њиховим срцима.

13-15. Како поређење о милосрдном Самарићанину одражава Исусову мудрост?

13 Исус је понекад комбиновао методе тако што је у своја поређења укључивао питања која наводе на размишљање. Када је један јеврејски правник питао Исуса шта се захтева да би се добио вечни живот, Исус га је упутио на Мојсијев закон, у којем се заповеда да волимо  Бога и ближњег. У жељи да се покаже праведним, тај човек је питао: „Ко је у ствари мој ближњи?“ Исус је одговорио једном причом. Известан Јеврејин је сам путовао када су га разбојници напали и оставили напола мртвог. Туда су прошла два Јеврејина, најпре један свештеник, а потом и један Левит. Ни један ни други се нису обазрели на њега. Али, онда је на сцену ступио известан Самарићанин. Сажаливши се, он му је нежно превио ране и љубазно га однео у једну гостионицу где је могао да се опорави. Закључујући причу, Исус је питао онога ко му је поставио питање: „Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи човеку који је пао у руке разбојницима?“ Човек је био присиљен да одговори: „Онај који је поступио милосрдно према њему“ (Лука 10:25-37).

14 Како ова парабола одражава Исусову мудрост? У Исусово време, Јевреји су израз „ближњи“ примењивали само на оне који су се држали њихових традиција — значи сигурно не на Самарићане (Јован 4:9). Да је Исус испричао причу о Самарићанину који је био жртва и Јеврејину који је помогао, да ли би разбио ту предрасуду? Исус је мудро обликовао причу према којој се Самарићанин нежно постарао за Јеврејина. Запази и питање које је Исус поставио на крају приче. Он је усмерио пажњу на израз „ближњи“. Правник је, заправо, питао: ’Ко треба да буде предмет моје пријатељске љубави?‘ Али Исус је питао: „Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи?“ Исус се није усредсредио на онога ко је примио љубазност, на жртву, већ на онога ко је показао љубазност, на Самарићанина. Прави ближњи преузима иницијативу да покаже љубав према другима без обзира на њихово етничко порекло. Тешко да је Исус могао ефикасније да нагласи поруку.

15 Да ли уопште треба да нас чуди што су људи били задивљени Исусовим „начином поучавања“ и што су били привучени к њему? (Матеј 7:28, 29). Једном  приликом је „силан народ“ три дана био код њега, иако су остали без хране! (Марко 8:1, 2).

Његов начин живота

16. На који начин је Исус ’показао‘ да га је водила Божја мудрост?

16 Треће подручје на ком је Исус одражавао Јеховину мудрост био је његов начин живота. Мудрост је практична; она даје конкретне резултате. „Ко је међу вама мудар?“ питао је ученик Јаков. Затим је сам одговорио, рекавши: „Нека то покаже добрим владањем“ (Јаков 3:13, Савремени српски превод). Начин на који се Исус понашао ’показао‘ је да га је водила Божја мудрост. Осмотримо како је он показивао здраво расуђивање, и у свом начину живота и у свом опхођењу с другима.

17. Који показатељи постоје да је Исус водио савршено уравнотежен живот?

17 Да ли си запазио да људи којима мањка здраво просуђивање често одлазе у крајности? Да, потребна је мудрост да би човек био уравнотежен. Пошто је одражавао Божју мудрост, Исус је био савршено уравнотежен. Он је, испред свега другог, стављао духовне ствари на прво место у свом животу. Био је веома запослен објављивањем добре вести. Као што је и рекао: ’Зато сам изашао‘ (Марко 1:38). Зато је нормално да му материјалне ствари нису биле од првенствене важности; изгледа да је у материјалном погледу имао јако мало (Матеј 8:20). Међутим, он није био аскета. Попут свог Оца, „срећног Бога“, Исус је био весела особа и доприносио је томе да се други радују (1. Тимотеју 1:11; 6:15). Када је био на једној свадби — догађају који је обично праћен музиком, песмом и весељем — он није дошао да би покварио расположење на тој свечаности. Када је нестало вина, он је претворио воду у добро вино, пиће које „срце човека весели“ (Псалам 104:15; Јован 2:1-11). Исус је прихватио многе позиве на оброк и често је користио такве прилике да би пружио неку поуку (Лука 10:38-42; 14:1-6).

18. Како је Исус у свом опхођењу са својим ученицима показао да беспрекорно просуђује ствари?

 18 Исус је у свом опхођењу с другима показао да беспрекорно просуђује ствари. Његов увид у људску природу пружао му је јасну слику о његовим ученицима. Добро је знао да они нису савршени. Па ипак, запажао је њихове добре особине. Видео је потенцијал у тим људима које је Јехова привукао себи (Јован 6:44). Упркос њиховим манама, Исус је био спреман да им верује. То је и показао када је својим ученицима поверио тешку одговорност. Наложио им је да проповедају добру вест и био је уверен да ће они моћи да изврше тај задатак (Матеј 28:19, 20). Књига Дела апостолских сведочи о томе да су они верно извршавали дело које им је он заповедио да врше (Дела апостолска 2:41, 42; 4:33; 5:27-32). Јасно је да је Исус био мудар што им је веровао.

19. Како је Исус показивао да је „благе нарави и понизна срца“?

19 Као што смо приметили у 20. поглављу, Библија доводи понизност и благост у везу с мудрошћу. Наравно, Јехова пружа најбољи пример у томе. Али шта рећи за Исуса? Заиста је дирљиво видети понизност коју је Исус показивао у опхођењу са својим ученицима. Као савршен човек, он је био изнад њих. Међутим, он није на своје ученике гледао с висине.  Никада није настојао да их наведе да се осећају као мање вредни или неспособни. Баш напротив, био је обзиран према њиховим ограничењима и стрпљив с обзиром на њихове мане (Марко 14:34-38; Јован 16:12). Није ли значајно то што је чак и деци било лепо са Исусом? Сигурно да су била привучена њему јер су осећала да је „благе нарави и понизна срца“ (Матеј 11:29; Марко 10:13-16).

20. Како је Исус показао разумност у опхођењу с нејеврејком чија је ћерка била демонизирана?

20 Исус је одражавао Божју понизност на још један важан начин. Био је разуман, то јест попустљив, када је милосрђе то допуштало. Сети се, рецимо, када га је једном приликом нека нејеврејка молила да излечи њену страшно демонизирану ћерку. Исус је на три различита начина најпре показао да јој неће помоћи — као прво, тако што јој није ништа одговорио; као друго, тако што је директно рекао да није послат нејеврејима него Јеврејима; и као треће, тако што је испричао једно поређење којим је љубазно објаснио то исто. Међутим, жена је била упорна, показујући да има изванредну веру. Како је Исус реаговао у овим неуобичајеним околностима? Урадио је управо оно што је показао да неће урадити. Излечио је ћерку те жене (Матеј 15:21-28). Изузетна понизност, зар не? И сети се, понизност је основа истинске мудрости.

21. Зашто треба да настојимо да опонашамо Исусову личност, његов говор и начин на који је обављао ствари?

21 Стварно можемо бити захвални што нам јеванђеља откривају речи и дела најмудријег човека који је икада живео! Сетимо се да је Исус био савршен одраз свог Оца. Опонашајући Исусову личност, његов говор и начин на који је обављао ствари, показиваћемо мудрост одозго. У следећем поглављу ћемо видети како можемо применити Божју мудрост у свом животу.

^ одл. 1 Тесари су у библијска времена градили куће, правили намештај и пољопривредне алатке. Јустин Мученик из другог века н. е. овако је написао о Исусу: „Имао је обичај да ради као тесар међу људима, израђујући плугове и јармове.“

^ одл. 6 Грчки глагол преведен са ’бринути‘ значи ’имати растројене мисли‘. Када се користи у Матеју 6:25, он указује на мучан страх који чини да мисли буду растројене или расејане, и који одузима животну радост.

^ одл. 7 У ствари, научно истраживање показује да нас претерана брига и стрес могу изложити опасности од кардиоваскуларних обољења и многих других болести које могу скратити живот.

Сазнајте више

Исус — како је живео

Зашто је Исус живео за вршење Божје воље и шта је то обухватало?

Зашто можемо веровати канонским јеванђељима

Погледајте доказе из древних манускрипата.