Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Примери вере

 ДВАДЕСЕТ ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ

Научио је да опрашта

Научио је да опрашта

1. Шта је вероватно био најгори тренутак у Петровом животу?

ПЕТАР никада неће заборавити тај тренутак када су им се погледи срели. Да ли је у Исусовим очима видео разочарање или прекор? То не можемо са сигурношћу рећи, јер Свето писмо само каже да се „Господ окренуо и погледао Петра“ (Лука 22:61). Петру је тај поглед довољан да схвати колико је погрешио. Погађа га сазнање да је урадио баш оно што је Исус прорекао а што је он сам тврдио да се никада неће десити — одрекао се свог вољеног Учитеља. То је вероватно најгори тренутак у најгорем дану његовог живота.

2. Каква поука је Петру била потребна и зашто је то значајно за нас?

2 Међутим, није све било изгубљено. Будући да је имао снажну веру, Петар је могао да се опорави од тог пада. Била је то прилика да од Исуса научи нешто о опраштању. То је једна од најважнијих поука, која је потребна свима нама. Хајде да видимо кроз шта је све Петар прошао док то није научио.

Морао је много да учи

3, 4. (а) Шта је Петар питао Исуса и какво је мишљење Петар највероватније имао? (б) Како је Исус показао да је на Петра утицао став већине људи?

3 Када су око шест месеци пре тога били у његовом родном граду Капернауму, Петар је пришао Исусу и питао га: „Господе, колико пута мој брат може да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?“ Будући да су верске вође у то време тврдиле да треба опростити само три пута, Петар је свој предлог вероватно сматрао великодушним. Исус му је одговорио: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута“ (Мат. 18:21, 22).

4 Да ли је Исус хтео да каже да Петар треба да бележи преступе других? Не. Сасвим супротно, тиме што је рекао ’не седам већ седамдесет седам‘, показао је да ако волимо друге, нећемо одређивати границу до које ћемо опраштати (1. Кор.  13:4, 5). Исусове речи откривају да је на Петра утицао став који је преовладавао у тим данима. Многи људи су били безосећајни и нису праштали другима, памтећи њихове грешке као да их уписују у књигу дуговања. Међутим, онај ко се води Божјим мерилима великодушно опрашта увек изнова. (Прочитати 1. Јованову 1:7-9.)

5. Када можда највише научимо о опраштању?

5 Петар није противречио Исусу. Али да ли је ова поука заиста допрла до његовог срца? О опраштању понекад највише научимо када је оно нама очајнички потребно. Вратимо се зато догађајима који су претходили Исусовој смрти. У тим мучним сатима, Петар је направио многе грешке због којих му је био потребан опроштај његовог Учитеља.

Из грешке у грешку

6. Како је Петар реаговао када је Исус хтео да апостоле научи понизности и како се Исус опходио према њему?

6 Било је то уочи последњег дана Исусовог живота на земљи. Те значајне вечери Исус је желео да апостоле поучи још много чему, на пример понизности. Дао је пример тако што им је опрао ноге, обављајући посао за који су обично биле задужене најниже слуге. Петар се у почетку чудио том Исусовом поступку. Затим му није дозволио да му опере ноге. У следећем тренутку је тражио од Исуса да му опере не само ноге него и руке и главу! Упркос томе, Исус није изгубио стрпљење већ је мирно објаснио важност и значење онога што је урадио (Јов. 13:1-17).

7, 8. (а) Како је Петар поново искушао Исусово стрпљење? (б) Како је Исус још једном показао да је добар и спреман да опрости?

7 Убрзо је Петар поново искушао Исусово стрпљење. Он и други апостоли су почели да се препиру око тога ко је од њих највећи. Због свог поноса, опет су се приказали у веома лошем светлу. Упркос томе, Исус их је благо исправио и чак похвалио за оно што је било добро — увек су били верни свом Учитељу. Па ипак, прорекао је да ће га сви напустити. Петар је одмах узвратио да га ни претња смрћу неће раставити од Исуса. Међутим, Исус је прорекао да ће га се Петар те исте ноћи трипут одрећи пре него што петао двапут запева. Петар се успротивио томе и још се хвалио да ће бити вернији од свих осталих апостола! (Мат. 26:31-35; Мар. 14:27-31; Лука 22:24-28; Јов. 13:36-38).

8 Да ли је Исус био на ивици стрпљења? Он је и у тим тешким тренуцима био усредсређен на добре особине апостола,  иако су били несавршени. Знао је да ће га Петар изневерити, али му је ипак рекао: „Ја сам се усрдно молио за тебе да твоја вера не ослаби. А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу“ (Лука 22:32). Исус је тако показао да је уверен да ће Петар обновити своју духовну снагу и вратити се верној служби. Исус је заиста био добар и спреман да опрости!

9, 10. (а) Зашто је у гетсиманском врту Петру био потребан укор? (б) На шта нас подсећа Петров пример?

9 Касније, у гетсиманском врту, Петру је више пута био потребан укор. Исус од њега, Јакова и Јована тражи да бдију док се он моли. Осећа тешку душевну патњу и потребна му је подршка, али Петар и други увек изнова тону у сан. Следећим речима Исус показује да је саосећајан и да им опрашта: „Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Мар. 14:32-41).

10 Убрзо стиже мноштво људи с бакљама, наоружани мачевима и тољагама. У таквој ситуацији треба поступати опрезно и разборито. Али Петар брзоплето чини нешто на своју руку: извлачи мач, замахује према првосвештениковом робу Малху и одсеца му ухо. Исус смирено опомиње Петра, дотиче повређеном човеку ухо и лечи га. Затим објашњава да његови следбеници не треба да се служе насиљем, што важи и за нас данас (Мат. 26:47-55; Лука 22:47-51; Јов. 18:10, 11). Петар је већ направио многе грешке због којих је Учитељ требало да му опрости. Његов пример нас подсећа да сви често грешимо. (Прочитати Јаковљеву 3:2.) Коме од нас сваког дана није потребан Божји опроштај? Међутим, за Петра та ноћ још није завршена. Оно најгоре тек предстоји.

Петрова највећа грешка

11, 12. (а) Како је Петар показао извесну храброст након Исусовог хапшења? (б) У ком смислу Петар није остао доследан својим речима?

11 Исус се обраћа окупљеним људима говорећи им да је он тај кога траже и да пусте апостоле да иду. Петар беспомоћно гледа како везују Исуса. Затим он и остали апостоли беже.

12 Петар и Јован после извесног времена застају, можда недалеко од куће некадашњег првосвештеника Ане, где је Исус најпре био одведен ради саслушања. Док Исуса воде даље, њих двојица га прате, али издалека (Мат. 26:58; Јов. 18:12, 13). Петар није кукавица. Сигурно је потребна храброст да би се уопште ишло за том светином. Људи су наоружани, а Петар је већ ранио једног од њих. Па ипак, он није био доследан својим речима — није показао изузетну верност и  љубав о којој је говорио када је тврдио да је спреман да умре са својим Учитељем (Мар. 14:31).

13. Који је једини прави начин да следимо Христа?

13 Попут Петра, многи данас покушавају да следе Христа „издалека“ — тако да то нико не примети. Али као што је Петар касније написао, једини прави начин да следимо Христа јесте да идемо његовим стопама, опонашајући га у свему без обзира на последице. (Прочитати 1. Петрову 2:21.)

14. Како је Петар провео ноћне сате током Исусовог суђења?

14 Петар опрезно прати оне који воде Исуса, све до капије једне од најраскошнијих кућа у Јерусалиму. То је дом Кајафе, богатог и утицајног првосвештеника. Такве куће су обично имале унутрашње двориште и капију. Петар долази до капије, али га не пуштају да уђе. Јован, који познаје првосвештеника и већ је ушао унутра, излази и моли вратарку да пусти Петра. Изгледа да он није остао с Јованом, нити је покушао да уђе у кућу и буде поред свог Господа. Стоји у дворишту, где неки робови и слуге проводе хладне ноћне сате уз распламсалу ватру, и гледа како лажни сведоци против Исуса један за другим долазе на суђење које се одржава у кући (Мар. 14:54-57; Јов. 18:15, 16, 18).

15, 16. Опиши како се испунило Исусово пророчанство да ће га се Петар три пута одрећи.

15 Слушкиња која је пустила Петра унутра боље га види при светлости ватре. Препознаје га и оптужује: „И ти си био с Исусом Галилејцем!“ Петар је затечен и пориче да познаје Исуса — чак тврди да не разуме о чему она говори. Прилази ближе трему, покушавајући да буде што неупадљивији, али га примећује друга девојка, која такође говори: „Овај је био с Исусом Назарећанином.“ Петар то опет пориче, заклињући се: „Не познајем тог човека!“ (Мат. 26:69-72; Мар. 14:66-68). Можда након тог другог одрицања чује петла, али и сувише је узнемирен да би се сетио пророчанства које је Исус изрекао пре само неколико сати.

16 Нешто касније, док се Петар још увек свим силама труди да остане непримећен, прилазе му људи који су стајали у дворишту. Један од њих је у сродству с Малхом, робом коме је Петар одсекао ухо. Он каже: „Зар те нисам видео у врту с њим?“ Петар покушава да их увери да греше. Зато се заклиње, вероватно призивајући зло на себе ако је оно што је рекао лаж. То је трећи пут да се Петар одрекао Исуса. Тек што је изговорио те речи, петао је запевао по други пут (Јов. 18:26, 27; Мар. 14:71, 72).

’Господ се окренуо и погледао Петра‘

17, 18. (а) Како је Петар реаговао када је схватио да је изневерио свог Учитеља? (б) О чему је Петар можда размишљао?

 17 Исус се баш тада појављује на балкону који је гледао на двориште. Као што је описано на почетку овог поглавља, погледи су им се у том тренутку срели. Петар одмах схвата како је страшно изневерио свог Учитеља. Скрхан теретом кривице, излази из дворишта. Док хода градским улицама обасјаним светлошћу пуног месеца, сузе му навиру на очи. Кроз мисли му муњевито пролази оно што се десило те ноћи. Сасвим сломљен, горко је заплакао (Мар. 14:72; Лука 22:61, 62).

18 Након што човек постане свестан озбиљности онога што је урадио, врло лако се може десити да помисли како је његов грех превелик да би добио опроштај. И Петар је можда размишљао о томе. Да ли се могао надати опроштају?

Да ли је Петар починио неопростив грех?

19. Како се Петар сигурно осећао због онога што је урадио, али како знамо да није дозволио да га очај савлада?

19 Не можемо ни замислити огромну тугу коју Петар осећа тог јутра. Догађаји који се затим нижу само повећавају његов бол. Сигурно је осуђивао себе када је касније тог дана Исус умро након што је сатима трпео страшне муке. Мора да га је обузела језа при самој помисли на то колико је свом Учитељу отежао патњу тог последњег дана његовог живота на земљи. Колико год да је био жалостан, Петар није дозволио да га очај потпуно савлада. То знамо јер Библија показује да се он убрзо састао са својом браћом (Лука 24:33). Нема сумње да су сви апостоли жалили због свог понашања те страшне ноћи и зато им је то што су били заједно донекле ублажило тугу.

20. Шта можемо научити из Петрове мудре одлуке?

20 Могло би се рећи да је Петар тада донео једну од најмудријих одлука. Када Божји слуга доживи пад, није пресудно колико је страшан његов пад већ колико је јака његова одлучност да поново устане, да исправи грешку. (Прочитати Пословице 24:16.) Петар је показао истинску веру јер се састао са својом браћом упркос томе што је био утучен. Када смо опхрвани тугом или кајањем, самоћа нам можда прија, али она  је опасна за нас (Посл. 18:1). Мудро је остати близу суверника и обновити духовну снагу (Јевр. 10:24, 25).

21. Коју је новост Петар чуо пошто је био са другим ученицима?

21 Пошто је био са другим ученицима, Петар је чуо новост која је све запрепастила — Исусово тело је нестало! Заједно са Јованом трчи до гроба у који је Исус положен и чији је улаз запечаћен огромним каменом. Јован је вероватно млађи и зато стиже први. Видевши да је гроб отворен, застаје на улазу. Али Петар не. Иако је скоро остао без даха, одмах улази унутра. Гроб је празан! (Јов. 20:3-9).

22. Због чега је из Петровог срца нестао сваки траг жалости и сумње?

22 Да ли је Петар поверовао да је Исус ускрснуо? У почетку није, чак ни када су неке верне жене испричале да су виделе анђеле који су им рекли да је Исус устао из мртвих (Лука 23:55–24:11). Али до краја тог дана из Петровог срца нестаје сваки траг жалости и сумње. Исус је жив, и то као моћно духовно биће! Појавио се пред свим својим апостолима. Међутим, томе је претходио један другачији сусрет. Апостоли су тог дана рекли: „Господ је заиста ускрснуо и појавио се Симону!“ (Лука 24:34). Апостол Павле је такође написао да се тог незаборавног дана Исус ’појавио Кифи, а затим дванаесторици‘ (1. Кор. 15:5). Кифа и Симон су друга имена за Петра. Када се Исус тог дана појавио пред њим, по свему судећи су били сами.

Петру је много пута био потребан Учитељев опроштај, али коме од нас сваког дана није потребан Божји опроштај?

23. Зашто хришћанин који је починио грех треба да се сети Петровог примера?

23 У Светом писму нису записане појединости тог дирљивог сусрета. То је остало између Исуса и Петра. Можемо само да замислимо како се Петар осећао када је видео да је његов вољени Господ жив. Сада је имао прилику да каже колико му је жао и колико се каје. Више од свега на свету, желео је да добије његов опроштај. Без сумње, Исус је то великодушно учинио. Хришћанин који је починио грех треба да се сети Петровог примера. Никада не треба да закључимо да не заслужујемо Божји опроштај. Исус је савршено опонашао свог Оца, који ће „великодушно опростити“ свима који се кају (Ис. 55:7).

Још један доказ да му је опроштено

24, 25. (а) Опиши ноћ током које је Петар ловио рибу на Галилејском мору. (б) Како је Петар реаговао на Исусово чудо следећег јутра?

24 Исус је рекао својим апостолима да оду у Галилеју где ће га поново видети. Након што су стигли, Петар одлази да лови рибу на Галилејском мору а још неки му се придружују.  Поново плови по језеру на ком је провео већи део свог живота. Шкрипање чамца, запљускивање таласа и познати додир грубе мреже у његовим рукама — све то буди лепа осећања. Те ноћи нису уловили ништа (Мат. 26:32; Јов. 21:1-3).

Петар је скочио у воду и допливао до обале

25 Међутим, у освит зоре их неко позива са обале и говори им да баце мреже с друге стране чамца. Они су га послушали и извукли велики улов од 153 рибе! Петар схвата ко је то. Скаче у воду и плива до обале. Тамо Исус својим верним пријатељима даје рибу печену на жару. Затим се обраћа Петру (Јов. 21:4-14).

26, 27. (а) Шта је Петар могао да учини три пута? (б) Како је Исус показао да је потпуно опростио Петру?

 26 Исус га пита да ли воли њега „више од ових“ — вероватно показујући на велики улов рибе. Да ли ће у Петровом срцу превладати љубав према рибарењу или љубав према Исусу? Он се одрекао свог Господа три пута, а сада му Исус пружа прилику да пред пријатељима три пута потврди да га воли. Када Петар то чини, Исус му говори како да покаже своју љубав: тако што ће свету службу ставити испред свега осталог, хранећи, јачајући и пасући Христово стадо, његове верне следбенике (Лука 22:32; Јов. 21:15-17).

27 Исус је тиме потврдио да је Петар још увек користан њему и његовом Оцу. Имаће важну улогу у скупштини под Христовим вођством. Какав снажан доказ да му је Исус потпуно опростио! Сигурно је био захвалан за милосрђе које му је указано и научио је нешто из својих грешака.

28. Зашто можемо рећи да је Петар живео у складу са значењем свог имена?

28 Петар је годинама верно вршио службу која му је била поверена. Јачао је своју браћу, као што му је Исус заповедио вече уочи своје смрти. Показујући доброту и стрпљење служио је као пастир Христовим следбеницима и пружао им духовну храну. Тај човек по имену Симон живео је у складу са значењем имена које му је Исус дао — Петар, то јест Стена. Био је стабилан, снажан и поуздан ослонац члановима скупштине. У прилог томе говоре и две Петрове посланице, срдачна писма суверницима која су постала део Библије. Из њих се такође види да он никада није заборавио Исусову поуку о опраштању. (Прочитати 1. Петрову 3:8, 9; 4:8.)

29. Како можемо бити верни као Петар и милосрдни као његов Учитељ?

29 Нека та поука допре и до нашег срца. Да ли сваког дана молимо Бога да нам опрости наше бројне грешке? Да ли затим прихватамо тај опроштај и верујемо да он може да нас очисти од греха? Јесмо ли ми сами спремни да опростимо другима? Тиме показујемо да смо се угледали на Петров пример вере и да желимо да будемо милосрдни као његов Учитељ.