Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Примери вере

 СЕДМО ПОГЛАВЉЕ

Он је „растао пред Јеховом“

Он је „растао пред Јеховом“

1, 2. У којим околностима се Самуило обратио Израелцима и зашто је било неопходно да их подстакне да се покају?

САМУИЛО посматра лица својих сународника. На позив овог верног човека који деценијама служи као пророк и судија, народ се окупио у граду Галгалу. Месец је мај или јун по савременом рачунању времена и сушно раздобље је већ одавно почело. Пшенична поља се злате на сунцу, спремна за жетву. Међу народом влада тишина. Како ће Самуило допрети до њиховог срца?

2 Израелци не разумеју да се налазе у веома озбиљној ситуацији. Упорно траже да добију краља који ће владати над њима. Не схватају да тиме показују огромно непоштовање према свом Богу Јехови и његовом пророку. Они заправо одбацују Јехову као свог Краља! Како ће их Самуило подстаћи да се покају?

Пример младог Самуила нам може пуно помоћи да изградимо веру у Јехову упркос лошем утицају

3, 4. (а) Зашто је Самуило споменуо своју младост? (б) Зашто је добро да опонашамо Самуилов пример вере?

3 Самуило се обраћа народу и каже: „Ја сам остарео и оседео.“ Његова седа коса даје додатну тежину ономе што говори. Затим наставља: „Ја сам ишао пред вама од младости своје па до данашњег дана“ (1. Сам. 11:14, 15; 12:2). Иако је остарео, Самуило није заборавио дане своје младости. Сећања на њих још увек су жива. Одлуке које је доносио тада обликовале су његов живот који су обележиле вера и оданост његовом Богу, Јехови.

4 Самуило је развио снажну веру и стално ју је јачао. Није дозволио да га у томе спрече људи који нису показивали веру  нити су били одани Богу. Данас је подједнако тешко изградити веру пошто живимо у безбожном и исквареном свету. (Прочитати Луку 18:8.) Осмотримо шта можемо научити из Самуиловог примера, почев од његовог раног детињства.

’Као дечак је служио пред Јеховом‘

5, 6. У ком смислу је Самуилово детињство било необично, али зашто његови родитељи нису морали да брину?

5 Самуило је имао необично детињство. Убрзо након што је мајка престала да га доји, када је можда имао нешто више од три године, она га је одвела у Јеховин свети шатор у Силому. Он је био удаљен отприлике 30 километара од њиховог дома у Рами. Његови родитељи, Елкана и Ана, посветили су свог сина Јехови за посебан вид службе и он је постао доживотни назиреј. * Да ли је то значило да га нису волели и да су га напустили?

6 Ни у ком случају! Они су знали да ће њиховом сину бити добро у Силому. Самуило је увек био уз првосвештеника Илија који је водио рачуна о свему. Ту су се налазиле и жене које су према свом реду служиле у светом шатору, обављајући разне послове (Изл. 38:8; Суд. 11:34-40).

7, 8. (а) Како су родитељи Самуилу из године у годину пружали охрабрење и љубав? (б) Шта родитељи могу научити од Самуилових родитеља?

7 Осим тога, Ана и Елкана никада нису заборавили свог вољеног првенца чије рођење је било одговор на једну молитву. Ана је молила Бога да јој подари сина и обећала да ће му посветити то дете да му целог живота врши свету службу. Посећивала је Самуила сваке године и доносила му нову тунику коју је правила за његову службу у светом шатору. Мали дечак се сигурно радовао тим посетама. Нема сумње да су му пуно значили родитељско охрабрење, љубав и савети које су му пружали док су му говорили да је служење Јехови на том посебном месту велика част.

8 Они који имају децу могу пуно научити од Ане и Елкане. Данас је уобичајено да се родитељи, док одгајају своју децу, усредсређују само на материјалне ствари а занемарују духовне потребе. Али Самуилови родитељи су на прво место стављали духовност, што је у великој мери утицало на то каква ће особа постати њихов син. (Прочитати Пословице 22:6.)

9, 10. (а) Опиши свети шатор и осећања која је млади Самуило имао према том светом месту. (Видети и фусноту.) (б) Шта је можда спадало у Самуилова задужења и како се млади данас могу угледати на њега?

 9 Можемо замислити тог дечака како расте и шета брдима око Силома. Док посматра град и долину која се с једне стране пружа пред њим, срце му се вероватно прелива радошћу и поносом када угледа Јеховин свети шатор. То је заиста свето место. * Изграђен је пре скоро 400 година под Мојсијевим вођством и представља једино средиште праве религије на целом свету.

10 Млади Самуило је заволео службу у светом шатору. У запису који је касније саставио, читамо: „Самуило је као дечак служио пред Јеховом, и на себи је имао ланени ефод“ (1. Сам. 2:18). Та једноставна одећа без рукава је очигледно била знак да Самуило помаже свештеницима у светом шатору. Иако не потиче из свештеничке породице, Самуило обавља дужности као што је отварање врата дворишта светог шатора ујутро и помагање остарелом Илију. Па ипак, колико год да налази радости у тим задужењима, с временом његово чисто срце постаје узнемирено. Нешто страшно се дешава у Јеховином дому.

Остао је беспрекоран упркос искварености других

11, 12. (а) Који је био главни проблем Офнија и Финеса? (б) Која су зла и искварена дела Офније и Финес чинили у светом шатору? (Видети и фусноту.)

11 Још као врло мали, Самуило је видео велику злоћу и исквареност. Илије има два сина, Офнија и Финеса. У Самуиловом запису стоји: „Илијеви синови били су покварени људи. Нису марили за Јехову“ (1. Сам. 2:12). Две ствари које се помињу у овом стиху иду руку под руку. Офније и Финес су „покварени људи“ — или дословно на хебрејском, „синови безвредности“. Постали су такви зато што не маре за Јехову. Његова праведна мерила и закони немају никакву вредност за њих. То је узрок свих других грехова које чине.

12 Божји Закон конкретно прописује дужности свештеника и како треба да приносе жртве у његовом светом шатору. За  то постоји добар разлог! Жртве представљају све оно што је Бог предузео како би људима омогућио опроштење греха, на основу чега би постали чисти у његовим очима, достојни његовог благослова и вођства. Али Офније и Финес наводе и друге свештенике да с великим непоштовањем гледају на приносе. *

13, 14. (а) Како је исквареност у светом шатору утицала на искрене људе? (б) Како је Илије заказао и као отац и као првосвештеник?

13 Млади Самуило сигурно зачуђено гледа како та зла дела пролазе некажњено. Колико само сиромашних, покорних и угњетаваних појединаца из народа долазе у свети шатор у нади да ће добити духовну окрепу и снагу, а затим одлазе разочарани, повређени или понижени! Како се осећа када сазнаје да Офније и Финес такође крше Јеховине законе о полном моралу упуштајући се у сексуалне односе с неким женама које служе на улазу у шатор састанка? (1. Сам. 2:22). Можда се нада да ће Илије нешто предузети да се то исправи.

Самуило је сигурно био дубоко узнемирен због злих дела Илијевих синова

14 Илије је у најбољем положају да реши тај страшан проблем. Као првосвештеник, одговоран је за оно што се догађа у светом шатору. Као отац, има обавезу да опомене своје синове. На крају крајева, они наносе зло и себи и великом броју људи из народа. Па ипак, Илије не испуњава ни једну ни другу одговорност. Своје синове само благо и слабо прекорава. (Прочитати 1. Самуилову 2:23-25.) Међутим, њима је потребан много јачи укор. Они чине грехе који заслужују смрт!

15. Коју је снажну поруку Јехова упутио Илију и како је његова породица реаговала на то упозорење?

15 Ситуација се толико погоршава да Јехова шаље ’једног Божјег човека‘, пророка коме не знамо име, да објави Илију снажну поруку осуде. Јехова му каже: „Својим синовима исказујеш већу част него мени.“ Бог затим прориче да ће Илијеви зли синови умрети истог дана и да ће његова породица доживети многе невоље. Нико из његове породице неће више имати част да служи као свештеник. Да ли те озбиљне речи воде до промене у тој породици? Библијски запис показује да се то није десило (1. Сам. 2:27–3:1).

16. (а) Које се изјаве о напретку младог Самуила налазе у Светом писму? (б) Зашто сматраш да је то дирљиво? Објасни.

 16 Како све то зло утиче на младог Самуила? У том мрачном запису, с времена на време налазимо трачке светлости, лепе речи о томе како Самуило расте и напредује. Сетимо се да у 1. Самуиловој 2:18 стоји да је он верно „као дечак служио пред Јеховом“. Чак и у том раном узрасту, Самуило је усредсређен на служење Богу. У 21. стиху тог истог поглавља налазимо нешто још дирљивије: „Дечак Самуило је растао пред Јеховом.“ Док расте, пријатељство с његовим небеским Оцем постаје све јаче. Такав близак однос с Јеховом је најбоља заштита од сваког вида искварености.

17, 18. (а) Како се млади хришћани могу угледати на Самуила када виде исквареност других? (б) Како знамо да је Самуило остао на правом путу?

17 Будући да првосвештеник и његови синови лоше поступају, Самуило лако може да закључи да и он може да ради шта год жели. Али исквареност других, па и оних који имају ауторитет, никада није изговор за чињење греха. И данас многи млади хришћани опонашају Самуила и ’расту пред Јеховом‘ тако што развијају чврсто пријатељство с њим — чак и ако им други не пружају добар пример.

18 Какав је исход таквог Самуиловог поступања? У Библији читамо: „Дечак Самуило је растао и стицао све већу наклоност код Јехове и код људи“ (1. Сам. 2:26). Очигледно је да Самуила други воле, барем они чије је мишљење важно. Самом Јехови је тај дечак веома драг због свог верног поступања. Што се Самуила  тиче, он не сумња да ће његов Бог окончати зло у Силому, али можда се пита када ће се то десити. Једне ноћи стиже одговор на то питање.

„Кажи, јер слуша твој слуга“

19, 20. (а) Опиши шта се догодило Самуилу једне ноћи у светом шатору. (б) Како се Самуило опходио према Илију? (в) Како је Самуило сазнао ко му се обраћа?

19 Ближи се свануће, али је и даље мрачно; у шатору трепери светлост великог свећњака. У тишини, Самуило чује глас који га дозива по имену. Мисли да је то Илије који је тада већ врло стар и скоро слеп. Самуило устаје и трчи до њега. Замисли тог дечака како босоног трчи до Илија да види шта му је потребно. Дирљиво је запазити да Самуило поштује Илија и добар је према њему. Упркос свим својим гресима, Илије је још увек Јеховин првосвештеник (1. Сам. 3:2-5).

20 Самуило буди Илија и каже: „Ево ме, звао си ме.“ Али он му одговара да га није звао и шаље га да се врати у кревет. Међутим, исто се понавља још једном, па још једном! На крају Илије схвата о чему је реч. У то време је Јехова ретко слао визије и пророчке објаве свом народу, и није тешко погодити због чега. Али сада Илије разуме да Јехова поново говори — и то овом дечаку! Зато га опет шаље у кревет и објашњава му шта да каже следећи пут. Самуило чини тако. Ускоро чује глас како га дозива: „Самуило! Самуило!“ Дечак одговара: „Кажи, јер слуша твој слуга“ (1. Сам. 3:1, 5-10).

21. Како данас слушамо Јехову и зашто је то за наше добро?

21 Јехова коначно у Силому поново има слугу који га слуша. Самуило то наставља да чини до краја живота. Да ли је и с тобом тако? Ми не морамо да чекамо да нам се неки натприродни глас обрати у ноћи. У извесном смислу, данас увек можемо чути Божји глас. Чујемо га док читамо његову Реч, Библију. Што више слушамо Бога и поступамо у складу с тим, наша вера ће бити јача. Тако је било и са Самуилом.

Иако се плашио, Самуило је Илију верно пренео Јеховину осуду

22, 23. (а) Како се обистинила порука коју Самуило у почетку није смео да пренесе? (б) Због чега је Самуило био на добром гласу као пророк?

22 Та ноћ у Силому је прекретница у Самуиловом животу, јер је од тада још приснији с Јеховом као његов пророк и заступник. Дечак се у први мах плаши да Илију пренесе Јеховину поруку, пошто је то коначна објава да ће се пророчанство против те породице ускоро испунити. Ипак скупља храброст да то учини, а Илије понизно прихвата Божју пресуду. Убрзо се све што је Јехова рекао обистињује: Израел креће у рат  против Филистеја, Офније и Финес гину у истом дану, а Илије умире након што чује да је Јеховин свети ковчег отет (1. Сам. 3:10-18; 4:1-18).

23 С друге стране, Самуило је све више на гласу као верни пророк. „Јехова је био с њим“, каже се у Библији и затим се додаје да Бог није допуштао да иједно Самуилово пророчанство остане неиспуњено. (Прочитати 1. Самуилову 3:19.)

’Самуило је призвао Јехову‘

24. Коју су одлуку Израелци касније донели и зашто је то био озбиљан грех?

24 Да ли су Израелци следили Самуилово вођство и постали духовно јаки и верни? Не. Касније више нису желели да им суди обичан пророк већ да буду попут других народа над којима влада краљ. Јехова је рекао Самуилу да удовољи њиховом захтеву. Али морао је да им каже колико је озбиљан њихов грех. Израелци нису одбацили обичног човека већ самог Јехову! Зато је Самуило позвао народ да се окупи у Галгалу.

Самуило се помолио с вером и Јехова га је услишио пославши громове и кишу

25, 26. Како је остарели Самуило у Галгалу помогао својим сународницима да увиде тежину свог греха против Јехове?

25 Хајде да му се придружимо у том напетом тренутку када се обраћа Израелцима у Галгалу. Остарели Самуило их најпре подсећа на то да целог живота верно служи Богу. Затим читамо: „Самуило [је] призвао Јехову.“ Тражи од Јехове да пошаље громове и кишу (1. Сам. 12:17, 18).

26 Громове и кишу? Усред сушног раздобља? Тако нешто је незамисливо! Ако неко има и трачак сумње или се подсмева, то не траје дуго. Небо одједном прекривају тамни облаци. Подиже се јак ветар због ког је полегла пшеница на њивама. Громови тутње уз заглушујућу буку и почиње пљусак. Како Израелци реагују? „Цео народ [је] обузео велики страх од Јехове и Самуила.“ Напокон увиђају колико је тежак њихов грех (1. Сам. 12:18, 19).

27. Како Јехова гледа на оне који опонашају Самуилов пример вере?

27 Срце тих бунтовних људи дирнуо је Јехова Бог а не Самуило. Тај пророк је од детињства па све до дубоке старости показивао веру у Бога и он га је због тога наградио. Јехова се није променио. Он је и данас уз оне који показују веру попут Самуила.

^ одл. 5 Назиреји су били под заветом који је обухватао забрану узимања алкохолних пића, шишања косе и скраћивања браде. Док је већина људи давала такве завете само на одређени период, неколицина њих, попут Самсона, Самуила и Јована Крститеља, били су доживотни назиреји.

^ одл. 9 То светилиште је заправо било велики шатор на дрвеном оквиру правоугаоног облика. Међутим, био је начињен од најфинијих материјала — фокине коже, прелепо извезених тканина и скупоценог дрвета обложеног сребром и златом. Стајао је унутар правоугаоног дворишта у ком се налазио и импресиван олтар за жртве. По свему судећи, поред шатора су касније изграђене и друге просторије које су користили свештеници. Самуило је вероватно спавао у једној од њих.

^ одл. 12 У запису се наводе два примера непоштовања. Као прво, Закон конкретно наводи које делове принесене жртве свештеник има право да добије за оброк (Пон. зак. 18:3). Али ти зли свештеници у светом шатору поступају сасвим другачије. Шаљу своје слуге да забоду велику виљушку у казан где се кува месо и узму добре комаде који се набоду. Као друго, када људи доносе животињске жртве које треба спалити на олтару, слуге злих свештеника од њих грубо захтевају да им дају сирово месо чак и пре него што се спали сало за Јехову! (Лев. 3:3-5; 1. Сам. 2:13-17).