Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Поучне приче из Библије

 14. ПРИЧА

Роб послушан Богу

Роб послушан Богу

Јаков је добио Јосифа кад је већ остарио и зато га је волео више од осталих синова. Како су се Јосифова старија браћа осећала кад су то приметила? Били су љубоморни на њега и мрзели су га. Јосиф је једном приликом испричао својој браћи какве је необичне снове сањао. Они су мислили да ти снови значе да ће се они једног дана клањати пред њим. Због тога су га још више мрзели.

Једног дана Јосифова браћа су чувала овце близу Сихема. Јаков је послао Јосифа да их обиђе. Кад су га издалека угледали, рекли су један другоме: „Ево долази онај што сања снове. Хајде да га убијемо!“ Ухватили су га и бацили у једну дубоку јаму. Али Јуда, један од његове браће, рекао је: „Немојмо га убити него га продајмо у робље.“ Тако су за 20 сребрника продали Јосифа мадијанским трговцима који су ишли у Египат.

Затим су Јосифову хаљину исцепали и умочили у крв јарца ког су заклали. Онда су је послали свом оцу и поручили му: „Зар није ово хаљина твог сина?“ Тако је Јаков помислио да је дивља звер растргла Јосифа. То му је сломило срце. Нико није могао да га утеши.

Јосиф је у Египту продат као роб једном угледном човеку који се звао Петефрије. Али Јехова је био уз Јосифа. Петефрије је видео да је Јосиф вредан и поуздан. Зато му је убрзо поверио да надгледа његово имање.

Петефријева жена је приметила да је Јосиф згодан и снажан. Из дана у дан га је наговарала да спава с њом. Да ли је  пристао на то? Не, није. Рекао јој је: „То не би било у реду. Мој господар има поверења у мене, а ти си му жена. Згрешио бих Богу ако бих спавао с тобом!“

Петефријева жена је једног дана покушала да натера Јосифа да спава с њом. Она га је зграбила за хаљину, али он је побегао. Када се Петефрије вратио кући, она му је рекла да ју је Јосиф напао. Била је то лаж. Петефрије се много наљутио и бацио Јосифа у затвор. Али Јехова није заборавио Јосифа.

„Понизите се, стога, под моћну Божју руку, да би вас узвисио кад буде време“ (1. Петрова 5:6)