Чим је фараон чуо да су Израелци отишли из Египта, зажалио је што их је пустио. Заповедио је својим војницима: „Припремите сва бојна кола и кренимо у потеру за њима! Није требало да их пустимо.“ Тако су он и његови ратници кренули у потеру за Израелцима.

Јехова је дању водио свој народ помоћу стуба од облака, а ноћу помоћу стуба од ватре. Водио их је до Црвеног мора и рекао им да се ту улогоре.

А онда су Израелци угледали фараона и његову војску како их сустижу. С једне стране је било море, а с друге египатска војска. Мислећи да су упали у замку, рекли су Мојсију: „Сви ћемо изгинути! Требало је да нас оставиш у Египту.“ Али Мојсије им је рекао: „Не бојте се. Чекајте и гледајте како ће нас Јехова спасти.“ Мојсије се заиста уздао у Јехову.

Јехова је рекао Израелцима да се спреме за полазак. Он је те ноћи померио стуб од облака и поставио га између Египћана и Израелаца. Са египатске стране облак је био мрачан, а са друге стране осветљавао је ноћ.

 Јехова је рекао Мојсију да испружи руку према мору. А онда је учинио да целе ноћи дува јак ветар. Море се раздвојило и морско дно се претворило у суво тло. Милиони Израелаца прешли су на другу страну, док им је вода стајала попут зида с леве и десне стране.

Фараонова војска је кренула за њима по сувом. А онда је Јехова направио пометњу међу њима. Отпали су им точкови на кочијама, а војници су викали: „Бежимо одавде јер се Јехова бори за њих!“

Јехова је рекао Мојсију: „Испружи руку над морем.“ И воде су се сручиле на египатску војску. Фараон и сва његова војска су изгинули. Нико није преживео.

На другој страни мора, сав народ је хвалио Бога песмом: „Певајмо Јехови, јер се силно прославио. Коња и коњаника у море је бацио.“ Док су људи певали, жене су играле и свирале. Сви су били срећни јер су напокон били слободни.

„Зато пуни храбрости можемо рећи: ’Јехова је мој помоћник, нећу се бојати. Шта ми може човек?‘“ (Јеврејима 13:6)