Један човек који није могао да хода сваког дана је седео код храмских врата и просио. Једног поподнева угледао је Петра и Јована како улазе у храм и тражио је од њих милостињу. Тада му је Петар рекао: „Имам да ти дам нешто боље од новца. У име Исуса, устани и ходај!“ Петар му је помогао да устане и човек је проходао! Људи који су то видели били су одушевљени и многи од њих су постали верници.

Али свештеници и садукеји су киптели од беса. Ухватили су апостоле, извели их пред суд и испитивали их ко им је дао моћ да излече тог човека. Петар им је рекао: „Исус Христ, кога сте ви убили, дао нам је ту моћ.“ Тада су им запретили да више не говоре о Исусу. Али апостоли су им рекли: „Ми једноставно не можемо престати да говоримо о њему!“

Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су код других ученика и испричали им шта се догодило. Заједно су се молили Јехови: „Помози нам да будемо храбри и да наставимо да проповедамо.“ Јехова им је дао свој свети дух и они су наставили да проповедају и да лече. Многи људи су постали верници. Садукеји су били толико љубоморни на апостоле да су их ухватили и бацили у затвор. Али током ноћи, Јехова је послао једног анђела који је отворио затворска врата и рекао апостолима: „Поново идите у храм и тамо поучавајте народ.“

Већ следећег јутра неко је судијама јавио: „Затвор је закључан, али нема оних људи које сте ухапсили. Ено их у храму, поучавају народ!“ Апостоли су били поново ухапшени и изведени пред судије. Првосвештеник им је рекао: „Зар вам нисмо наредили да више не  говорите о Исусу?“ А Петар му је на то одговорио: „Више морамо слушати Бога него људе.“

Верске вође су толико побеснеле да су хтеле да побију апостоле. Али један фарисеј који се звао Гамалило устао је и рекао: „Пазите! Можда је Бог ипак са овим људима. Да ли стварно желите да се борите против Бога?“ Иако су узели у обзир то што им је рекао, ишибали су апостоле и наредили им да више не проповедају, а онда су их пустили на слободу. Али то није могло зауставити апостоле. Наставили су да храбро проповедају добру вест и у храму и од куће до куће.

„Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29)