Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 35. ПОГЛАВЉЕ

Чувена Проповед на гори

Чувена Проповед на гори

МАТЕЈ 5:1–7:29; ЛУКА 6:17-49

  • ПРОПОВЕД НА ГОРИ

Исус је сигурно био уморан након што је целу ноћ провео у молитви, а потом изабрао 12 ученика да буду његови апостоли. Сада се разданило и он се налазио на једној гори, вероватно недалеко од Капернаума, у Галилеји. Међутим, и даље је желео да помаже људима и имао је снаге за то.

Мноштво се сливало издалека. Неки су дошли с југа — из Јерусалима и других места у Јудеји. Други са северозапада — из приморских градова Тира и Сидона. Зашто су тражили Исуса? „Дошли су да га чују и да буду излечени од својих болести.“ Тако их је Исус све лечио. Заиста предивно! Такође је помагао и онима које су „мучили нечисти духови“, то јест људима које су прогонили зли Сатанини анђели (Лука 6:17-19).

Након тога, пронашао је једну зараван и мноштво га је окружило. У првим редовима су вероватно били његових 12 апостола, заједно са осталим ученицима. Сви су жељно ишчекивали да чују учитеља који може учинити тако велика чуда. На једноставан и јасан начин, почео је да износи дубоке духовне мисли. Оне ће бити корисне не само његовим слушаоцима већ и многим другима који ће их касније чути, као и нама данас. Исус је поучавао користећи догађаје из свакодневице и ствари које су људима биле познате. Због тога су га лако могли разумети сви они који су желели да им Бог помогне да имају бољи живот. Које су неке важне теме о којима је говорио?

КО ЈЕ ЗАИСТА СРЕЋАН?

Сви желимо да будемо срећни. Због тога је Исус своју поуку започео речима о правој срећи. Можемо замислити колико је то заокупило пажњу његових слушалаца. Али сигурно нису све разумели.

На пример, он им је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер је њихово небеско краљевство. Срећни су они који тугују, јер ће бити утешени [...] Срећни су они који су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити [...] Срећни су они који су прогоњени због праведности, јер је њихово небеско краљевство. Срећни сте кад вас због мене вређају и прогоне [...] Радујте се и кличите“ (Матеј 5:3-12).

Шта је Исус подразумевао под срећом? Он није говорио да то значи бити добро расположен и весео. Права срећа је много дубља. Она обухвата унутрашње задовољство и испуњеност.

Исус је рекао да праву срећу проналазе они који су свесни својих духовних потреба. То су они који тугују због свог грешног стања и који желе да упознају Бога и служе му. Они су срећни чак и када су омражени и прогоњени због вршења Божје воље, јер знају да угађају Богу и да ће их он наградити вечним животом.

Међутим, многи мисле да су срећни они који су успешни и који се препуштају ужицима. Али Исус је рекао нешто потпуно супротно, нешто што је његове слушаоце навело на размишљање: „Тешко вама, богати, јер већ имате своју утеху. Тешко вама  који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. Тешко вама кад сви људи добро говоре о вама, јер су то исто њихови праочеви чинили лажним пророцима“ (Лука 6:24-26).

Да ли је проблем у богатству, ужицима и угледу? Не. Али они којима је то веома важно, стављају служење Богу у други план и тиме себе лишавају праве среће. Исус није рекао да сиромаштво и глад чине неку особу срећном. Па ипак, обично се они који су у тешком положају одазивају на Исусова учења и проналазе праву срећу.

Исус је о својим ученицима рекао: „Ви сте со земље“ (Матеј 5:13). Наравно, они нису били со у дословном смислу. Со служи као конзерванс. У близини олтара у Божјем храму чувале су се велике количине соли и користиле се за посипање жртава. Со је такође симбол некварљивости и непропадљивости (Левитска 2:13; Језекиљ 43:23, 24). Исусови ученици су „со земље“ у том смислу што помажу људима да се не искваре у духовном и моралном погледу. Порука коју они преносе заиста може сачувати животе.

Исус је својим ученицима рекао још нешто: „Ви сте светлост света.“ Светиљка се не ставља под корпу већ на свећњак, одакле може сијати. Зато је Исус пружио следећи подстицај: „Нека ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и славе вашег Оца који је на небесима“ (Матеј 5:14-16).

ВИСОКА МЕРИЛА ЗА ИСУСОВЕ СЛЕДБЕНИКЕ

Јудејске верске вође су гледале на Исуса као на неког ко крши Божји Закон и раније су се већ договарале да га убију. Зато им је Исус отворено рекао: „Не мислите да сам дошао да обезвредим Закон или Пророке. Нисам дошао да обезвредим, него да испуним“ (Матеј 5:17).

Исус је веома ценио Божји Закон. Зато је и друге подстицао на то, када је говорио: „Ко, дакле, прекрши једну од ових најмањих заповести и тако научи људе, биће назван најмањим у небеском краљевству.“  Овим речима је показао да таква особа неће ући у Краљевство. „А ко их извршава и научава“, додао је, „биће назван великим у небеском краљевству“ (Матеј 5:19).

Исус је осудио чак и ставове који су могли водити до кршења Божјег Закона. Након што је цитирао Закон: „Не убиј“, рекао је: „Свако ко се упорно гневи на свог брата одговараће пред судом“ (Матеј 5:21, 22). Гневити се на ближњег озбиљна је ствар. То чак може водити до убиства. Због тога је Исус објаснио шта треба учинити да би се постигао мир: „Ако, дакле, донесеш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар“ (Матеј 5:23, 24).

Још једна заповест из Закона односила се на прељубу. Исус је о томе рекао: „Чули сте да је било речено: ’Не учини прељубу.‘ А ја вам кажем: Свако ко пожудно гледа неку жену већ је учинио с њом прељубу у свом срцу“ (Матеј 5:27, 28). Исус није говорио о пролазној неморалној мисли, већ о нечем озбиљнијем. Он је говорио о гледању које подстиче страст и које, ако се укаже прилика, може водити до прељубе. Како неко може спречити да до тога дође? Понекад је потребно урадити нешто драстично. Исус је о томе рекао: „Ако те твоје десно око наводи на грех, ископај га и баци од себе [...] ако те твоја десна рука наводи на грех, одсеци је и баци од себе“ (Матеј 5:29, 30).

Неки су морали да жртвују болестан део тела како би остали у животу. Потпуно разумљиво, Исус је рекао да је важније одбацити било шта, чак и нешто толико вредно као што је око или рука, како би се спречиле неморалне мисли и последице до којих оне могу водити. „Боље ти је да изгубиш један од својих удова него да цело твоје тело оде у гехену.“ Гехена је била сметлиште ван јерусалимских зидина, које је стално горело, и она представља вечно уништење.

Исус је такође рекао шта треба радити када нас неко повреди у физичком или емоционалном погледу. „Не опирите се ономе ко је зао“, рекао је, „напротив, ако те неко ошамари по десном образу, окрени му и други“ (Матеј 5:39). То не значи да не треба да се бранимо када неко нападне нас или нашу породицу. Исус је поменуо шамар, а он не може озбиљно повредити или убити особу. Дакле, у питању је увреда. Он је рекао да ако неко жели да изазове тучу или свађу, било да нас ошамари или користи увредљиве речи, ми не треба да узвраћамо.

 Тај савет је у складу с Божјим законом у ком стоји да волимо своје ближње. Зато је Исус саветовао своје слушаоце: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне.“ Затим је изнео снажан разлог зашто треба тако поступати: „Да бисте били синови свог Оца који је на небесима, јер он даје да његово сунце излази и злима и добрима“ (Матеј 5:44, 45).

Исус је овај део своје проповеди завршио следећим речима: „Будите дакле савршени, као што је савршен ваш небески Отац“ (Матеј 5:48). Наравно да није мислио да људи могу бити савршени у потпуном смислу. Међутим, опонашајући Бога, можемо волети чак и своје непријатеље. Другим речима, треба да ’будемо милосрдни, као што је наш Отац милосрдан‘ (Лука 6:36).

МОЛИТВА И ПОУЗДАЊЕ У БОГА

Исус је даље у својој проповеди рекао: „Пазите да праведна дела не чините пред људима, да вас они виде“. Он је осудио лицемерно приказивање побожности, рекавши: „Кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то раде лицемери“ (Матеј 6:1, 2). Много је боље милостињу давати не привлачећи пажњу других.

Затим је рекао: „Кад се молите, не будите као лицемери. Јер они воле да се моле стојећи у синагогама и на великим раскршћима да би их видели људи.“ Уместо тога, он их је саветовао: „Кад се молиш, уђи у своју најскровитију собу и затвори врата, па се помоли свом Оцу који је у тајности“ (Матеј 6:5, 6). Исус није осудио све јавне молитве, јер се и он молио у јавности, већ оне које се изговарају тако да би се импресионирали слушаоци и да би се изазвало дивљење других.

Окупљеним људима је рекао како треба да се моле: „Кад се молите, не говорите увек једно те исто, као што то раде незнабошци“ (Матеј 6:7). Ове речи не значе да је лоше увек се молити за исто, већ да је погрешно користити напамет научене фразе, то јест говорити „једно те исто“. Затим је Исус изнео молитву која се састоји из седам делова, која је постала узор за све његове следбенике. У прва три дела, говори се о Божјем праву да влада и његовој вољи — да се свети његово име, да дође његово Краљевство и да се врши његова воља. Тек након тога долазе личне потребе, као што су храна, опроштење греха, снага да не поклекнемо у искушењу и да будемо избављени од Злога.

Који став треба да имамо према поседима? Исус је подстакао окупљено мноштво:  „Не скупљајте више себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду.“ Како је то само разумно! Богатство може нестати и његово гомилање нема никакву вредност у Божјим очима. Због тога је Исус даље рекао: „Скупљајте себи благо на небу.“ То чинимо тако што нам је служење Богу најважније у животу. Нико нас не може лишити доброг односа с Богом и награде вечног живота. Заиста су тачне Исусове речи: „Где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце“ (Матеј 6:19-21).

Наглашавајући ту мисао, Исус је изнео следеће поређење: „Светиљка тела је око. Дакле, ако је твоје око бистро, цело ће твоје тело бити светло. Али ако је твоје око зло, цело ће твоје тело бити тамно“ (Матеј 6:22, 23). Када очи исправно функционишу, оне су попут светиљке нашем телу. Да би то било тако, оне морају бити „бистре“, то јест усмерене на једну ствар. У противном бисмо могли погрешно гледати на живот. Ако бисмо се усредсредили на гомилање материјалних поседа уместо на служење Богу, то би значило да је ’цело наше тело тамно‘, можда тако што би нас навело да чинимо нешто неисправно.

Након тога, Исус је додао отрежњавајућу мисао: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Матеј 6:24).

Неки од оних који су слушали Исуса можда су били збуњени и питали се како ће онда подмирити своје материјалне потребе. Он им је рекао да уколико им је служба Богу на првом месту у животу, немају разлога за бригу. „Погледајте птице небеске,  јер оне не сеју нити жању нити скупљају у житнице, а ипак их ваш небески Отац храни“ (Матеј 6:26).

А шта рећи за љиљане на пољима? Исус је истакао да ни „Соломон у свој својој слави није био одевен као један од њих“. Шта нам то показује? „Ако Бог тако одева пољско биље, које данас јесте, а сутра се баца у пећ, неће ли још пре оденути вас?“ (Матеј 6:29, 30). Зато је Исус дао следећи мудар савет: „Не брините се и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или ’Шта ћемо пити?‘ или ’Шта ћемо обући?‘ [...] Ваш небески Отац зна да вам је све то потребно. Зато тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“ (Матеј 6:31-33).

ПУТ У ЖИВОТ

Апостоли и други искрени појединци желели су да својим животом угоде Богу, али с обзиром на њихове околности то им није било лако. Пошто је Исус знао да су многи фарисеји критични и да оштро осуђују друге, он је своје слушаоце подстицао: „Не судите, да вам се не суди. Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити“ (Матеј 7:1, 2).

Било је веома опасно поводити се за фарисејима, који су имали критички став. Исус је то сликовито описао: „Може ли слеп водити слепог? Зар неће обојица упасти у јаму?“ Како онда треба гледати на друге? Не критички, јер би то била озбиљна ствар. Исус је о томе рекао: „Како можеш рећи свом брату: ’Брате, дај да ти извадим трун који ти је у оку‘, а сам не видиш греду у свом оку? Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун који је у оку твог брата“ (Лука 6:39-42).

То није значило да Исусови ученици не треба да просуђују ствари. „Не дајте псима оно што је свето, и не бацајте своје бисере пред свиње“, упозорио их је он (Матеј 7:6). Мисли из Божје Речи су толико драгоцене да се могу упоредити с бисерима. Уколико неки не показују цењење за Божју Реч, ученици треба да оду од њих и потраже оне који ће их саслушати.

Исус је затим поново говорио о молитви и показао колико је важно истрајати у њој. „Молите, и даће вам се.“ Бог је спреман да услиши молитве, као што је то Исус нагласио: „Ко би од вас свом сину, ако га замоли за хлеб, дао камен? [...] Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле!“ (Матеј 7:7-11).

Након тога је изнео чувено мерило понашања: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима.“ Зар не треба сви да примимо к срцу овај савет и да га примењујемо у нашим односима с другима? Међутим, то није тако лако, као што показују следеће Исусове речи: „Уђите на уска врата. Јер широк је и простран пут који води у уништење и много је оних који  њиме иду. А уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:12-14).

Били су присутни и они који су желели да одврате ученике од пута који води у живот. Зато је Исус пружио следеће упозорење: „Чувајте се лажних пророка који долазе к вама у овчијем руну, а изнутра су грабљиви вукови“ (Матеј 7:15). Он је рекао да се добро и лоше дрвеће препознаје по плодовима. Исто је и с људима. Лажне пророке можемо препознати по њиховим учењима и поступцима. Исус је нагласио да се његов ученик не препознаје по ономе што говори, већ по ономе како поступа. Неки тврде да је Исус њихов Господ, али шта ако не врше Божју вољу? Њима ће Исус рећи: „Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње“ (Матеј 7:23).

Своју проповед је закључио следећим речима: „Зато ће свако ко чује ове моје речи и извршава их бити као разборит човек који је кућу саградио на стени. И запљуштала је киша, дошле су бујице, дунули су ветрови и ударили су на ту кућу, али она се није срушила, јер јој је темељ био на стени“ (Матеј 7:24, 25). Зашто је ова кућа остала да стоји? Зато што је човек који је градио кућу „копао дубоко и поставио темељ на стени“ (Лука 6:48). Дакле, није довољно само чути Исусове речи. Морамо се напрезати како бисмо их извршавали.

А како је с човеком који чује Исусове речи, а не извршава их? Он је „као луд човек који је кућу саградио на песку“ (Матеј 7:26). Киша, бујице и ветрови могу срушити ту кућу.

Народ је био задивљен, јер их је Исус поучавао као неко ко има ауторитет од Бога, а не као верске вође. Вероватно су многи од оних који су га слушали постали његови ученици.

Сазнајте више

Смисаон живот — по узору на Исуса

Примери из стварног живота показују како примењивање Исусових савета из Проповеди на гори може допринети смисаоном животу.