Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 30. ПОГЛАВЉЕ

Исус и његов Отац

Исус и његов Отац

ЈОВАН 5:17-47

  • БОГ ЈЕ ИСУСОВ ОТАЦ

  • ОБЕЋАЊЕ О УСКРСЕЊУ

Када су неки Јудејци оптужили Исуса да крши сабат због тога што је излечио једног човека, он им је рекао: „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“ (Јован 5:17).

Оно што је Исус учинио није било у супротности с оним што Божји Закон каже о сабату. Исус је проповедао и лечио по узору на свог Оца, који стално чини добра дела. Због тога је и он свакодневно чинио нешто добро. Међутим, својим одговором још више је наљутио своје противнике и они су гледали да га убију. Зашто су тако реаговали?

Не само што су погрешно мислили да је Исус кршио сабат кад је лечио људе већ су сматрали да је била увреда то што је рекао да је Божји Син. Гледали су на то као на хулу. То што је Исус називао Јехову Бога својим Оцем, у њиховим очима је било као да себе изједначава с њим. Међутим, Исус им је неустрашиво рекао још нешто о свом односу с Богом: „Отац воли Сина и показује му све што сам чини“ (Јован 5:20).

Исусов Отац је извор живота и он је то показао у прошлости тако што је неким људима дао моћ да ускрсавају. Исус је о томе рекао: „Као што Отац подиже мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће“ (Јован 5:21). Ова изјава има дубоко значење и пружа нам наду у будућност. У духовном погледу, Исус чак и сада ускрсава мртве. Зато је рекао: „Ко чује моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот“ (Јован 5:24).

Иако дотад никог није дословно вратио у живот, Исус је својим противницима рекао да ће до таквог ускрсења доћи. „Долази час“, рекао је, „у који ће сви који су у гробовима чути његов [Исусов] глас и изаћи ће“ (Јован 5:28, 29).

Иако је ова Исусова улога у остварењу Божје намере важна, он је јасно показао да је подређен Богу. То се види из његових следећих речи: „Ја не могу ништа да учиним сам од себе [...] не вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао“ (Јован 5:30). Међутим, то је било први пут да је у јавности говорио о својој важној улози. Његови противници нису имали само његово сведочанство о томе. „Ви сте послали људе к Јовану [Крститељу]“, подсетио их је Исус, „и он је посведочио за истину“ (Јован 5:33).

Они су сигурно могли чути како је Јован пре око две године говорио о Ономе ко треба да дође после њега, који је такође био назван „Пророк“ и „Христ“ (Јован 1:20-25). Исус их је подсетио да су некада веома уважавали Јована Крститеља, који је сада био у затвору, и зато им је рекао: „Ви сте само начас хтели да се радујете његовој светлости“ (Јован 5:35). Међутим, он је пружао још снажније сведочанство него Јован Крститељ.

„Дела која чиним [укључујући и чудесно излечење], сведоче о мени да ме је Отац послао.“ Поред тога, он им је рекао: „Отац који ме је послао сам је посведочио о мени“ (Јован 5:36, 37). На пример, било је то приликом Исусовог крштења (Матеј 3:17).

Дакле, Исусови противници нису имали никаквог оправдања за то што су га оптуживали. Писма за која су тврдили да их истражују сведочила су о Исусу. „Кад бисте веровали Мојсију, веровали бисте и мени“, закључио је, „јер је он писао о мени. Али ако не верујете његовим списима, како ћете веровати мојим речима?“ (Јован 5:46, 47).