Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 48. ПОГЛАВЉЕ

Упркос чудима, Назарећани нису веровали

Упркос чудима, Назарећани нису веровали

МАТЕЈ 9:27-34; 13:54-58; МАРКО 6:1-6

  • ИЗЛЕЧЕЊЕ ДВА СЛЕПА И ЈЕДНОГ НЕМОГ ЧОВЕКА

  • ЉУДИ ИЗ НАЗАРЕТА ОДБАЦУЈУ ИСУСА

Исусов дан је био препун активности. Дошао је из Декапоља, излечио једну болесну жену и ускрснуо Јаирову ћерку. Али том дану се још није назирао крај. Исус је изашао из Јаирове куће, а два слепа човека су га пратила и викала: „Смилуј нам се, Сине Давидов!“ (Матеј 9:27).

Тиме што су Исуса назвали ’Сином Давидовим‘, показали су веру у то да је Исус наследник Давидовог престола и обећани Месија. Изгледало је да их Исус игнорише, можда да би видео да ли ће бити истрајни. Али они су били упорни. Када је Исус ушао у једну кућу, њих двојица су ушла за њим. Исус их је упитао: „Верујете ли да могу то учинити?“ Они су одговорили: „Да, Господе.“ Тада је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери“ (Матеј 9:28, 29).

Одједном су им се отвориле очи! Као што је Исус раније чинио, и њима је заповедио да другима ништа не говоре о излечењу. Али они су били пресрећни и посвуда су ширили вест о њему.

Док су ова двојица одлазила, људи су довели немог човека ког је опсео демон. Исус је истерао демона и човек је могао поново да говори. Народ је био задивљен: „Никада се тако нешто није видело у Израелу.“ Ту су били и фарисеји. Они нису могли да порекну та чуда, па су поново оптужили Исуса: „Истерује демоне уз помоћ владара демона“ (Матеј 9:33, 34).

Убрзо након тога, Исус је отишао у Назарет, овај пут са својим ученицима. Пре око годину дана, тамо је поучавао у синагоги. Људи су се у почетку дивили његовим речима, али потом су се увредили и покушали да га убију. Исус је сада поново желео да помогне онима међу којима је одрастао.

На сабат је отишао у синагогу да поучава присутне. Многи су били задивљени и чак су се питали: „Откуда овоме мудрост и моћ да чини таква дела?“ Они су рекли: „Зар то није тесарев син? Зар се његова мајка не зове Марија, и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И зар нису све његове сестре с нама? Откуда му онда све то?“ (Матеј 13:54-56).

Људи су мислили да је Исус био обичан човек. ’Гледали смо како одраста‘, размишљали су, ’како је могуће да је он Месија?‘ Зато су га одбацили упркос свим доказима — његовој великој мудрости и чудима која је чинио. Чак су се и његови рођаци спотакли, јер су га знали одмалена. Зато је он рекао: „Пророк није без части нигде осим у свом завичају и у свом дому“ (Матеј 13:57).

Исуса је запањило то што нису имали веру. Зато није учинио ниједно чудо, „осим што је положио руке на неколико болесних и излечио их“ (Марко 6:5, 6).