Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 100. ПОГЛАВЉЕ

Прича о десет мина

Прича о десет мина

ЛУКА 19:11-28

  • ИСУСОВА ПРИЧА О ДЕСЕТ МИНА

Иако је Исус путовао у Јерусалим, могуће је да се са ученицима још увек налазио код Закхеја. Његови ученици су веровали да ће „Божје краљевство“, са Исусом као Краљем, ускоро бити успостављено (Лука 19:11). Они то нису разумели, као што нису ни разумели да Исус мора да умре. Зато им је он испричао једну причу да би им помогао да схвате да је време успоставе Краљевства у далекој будућности.

Он је рекао: „Један човек племенитог рода отпутовао је у далеку земљу да преузме краљевску власт и да се затим врати“ (Лука 19:12). За такав пут је било потребно време. Јасно је да је Исус „човек племенитог рода“ који је отпутовао „у далеку земљу“, то јест на небо, где ће му његов Отац дати краљевску власт.

У причи је „човек племенитог рода“, пре него што је отпутовао, позвао десет робова и свакоме дао сребрну мину, рекавши: „Послујте док не дођем“ (Лука 19:13). Сребрне мине су биле веома вредан новац. Једна мина је вредела више од тромесечне зараде једног земљорадника.

Ученици су највероватније разумели да су они попут тих десет робова, јер их је Исус већ упоредио с радницима који учествују у жетви (Матеј 9:35-38). Наравно, он није од њих очекивао да учествују у дословној жетви. Уместо тога, њихов задатак је био да стварају још ученика који ће ући у Божје Краљевство. Притом, треба да користе све своје време, снагу, па и материјална средства да би пронашли оне који ће наследити Краљевство.

Шта је још Исус рекао у овој причи? Рекао је да су „човека племенитог рода“ мрзели његови сународници и да су ’послали за њим изасланике с поруком: „Не желимо да он краљује над нама“‘ (Лука 19:14). Ученици су знали да Јудејци не прихватају Исуса и да су неки чак хтели да га убију. Након Исусове смрти и узласка на небо, они су као народ показали како су гледали на њега, будући да су прогонили његове ученике. Ти противници су јасно показали да не желе да Исус буде њихов Краљ (Јован 19:15, 16; Дела апостолска 4:13-18; 5:40).

А како ће десет робова из Исусове приче користити своје мине док „човек племенитог рода“ не прими „краљевску власт“ и не врати се? Исус је о томе рекао: „Кад се он вратио, након што је преузео краљевску власт, заповедио је да му позову оне робове којима је дао сребрни новац, да би утврдио шта су зарадили. Тада је пришао први и рекао: ’Господару, твоја мина је донела десет мина.‘ А он му је рекао: ’Одлично, добри робе! Зато што си био веран у најмањем, владај над десет градова.‘ Затим је дошао други и рекао: ’Твоја мина, господару, донела је пет мина.‘ И овоме је рекао: ’Ти буди над пет градова‘“ (Лука 19:15-19).

Ако ученици попут ових робова у потпуности буду искористили своја средства да би стварали ученике, могу бити сигурни да ће Исус бити задовољан и да ће наградити њихову марљивост. Наравно, немају сви Исусови ученици исте животне околности нити исте могућности и способности. Па ипак, Исус, који ће примити „краљевску власт“, запазиће њихову верност и труд у стварању ученика и благословиће их (Матеј 28:19, 20).

Исус је закључио причу говорећи о једном робу који је другачије поступио. У његовој причи тај роб је рекао: „’Господару, ево твоје мине! Чувао сам је у марамици. Бојао сам те се јер си строг човек, узимаш што ниси уложио и жањеш што ниси посејао.‘ А он му је рекао: ’Судићу ти по твојим речима, зли робе. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам уложио и жањем што нисам посејао? Зашто онда ниси мој сребрни новац ставио у банку? Тада бих га по доласку подигао с каматом.‘ Онима који су тамо стајали рекао је: ’Узмите од њега ту мину и дајте је ономе ко има десет мина‘“ (Лука 19:20-24).

Овај роб је претрпео губитак јер није радио на томе да увећа иметак свог господара, краља. Апостоли су очекивали да ће Исус владати у Божјем Краљевству. Зато су из онога што је Исус рекао о последњем робу вероватно закључили да ако не буду марљиви неће наследити Краљевство.

Исусове речи су сигурно мотивисале ученике да се још више труде. Он је закључио: „Кажем вам, свакоме ко има, даће се још, а ономе ко нема, узеће се и оно што има.“ Затим је додао да ће непријатељи који нису хтели да он ’краљује над њима‘ бити погубљени. Након тога, наставио је пут у Јерусалим (Лука 19:26-28).