Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 86. ПОГЛАВЉЕ

Повратак изгубљеног сина

Повратак изгубљеног сина

ЛУКА 15:11-32

  • ПРИЧА О ИЗГУБЉЕНОМ СИНУ

Док је још вероватно био у Переји, источно од Јордана, Исус је испричао поређења о изгубљеној овци и изгубљеној драхми. Оба нас уче да треба да се радујемо када се неки грешник покаје и врати Богу. Фарисеји и писмозналци су критиковали Исуса јер је радо примао грешнике. Да ли су научили нешто из та два Исусова поређења? Да ли су разумели како се наш небески Отац осећа када се грешник каје? Да би истакао ту важну поуку, Исус је сада испричао још нешто.

Била је то прича о оцу који је имао два сина. Главни лик је био млађи син. Фарисеји и писмозналци, као и други који су слушали Исуса, требало је да нешто науче из онога што је речено о млађем сину. Међутим, није требало превидети ни оно што је речено о оцу и старијем сину, јер се и од њих могло много тога научити. Зато треба да размислимо о сва три лика из ове приче.

Исус је почео речима: „Један човек је имао два сина. Млађи је рекао оцу: ’Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им је поделио иметак“ (Лука 15:11, 12). Занимљиво је да млађи син није тражио део наследства након смрти свог оца. Њихов отац је био жив. Али он је желео свој део одмах како би постао независан и могао да ради шта год жели. Шта је затим урадио?

„После неколико дана“, наставио је Исус, „млађи син је покупио све, отпутовао у далеку земљу и тамо расуо свој иметак живећи раскалашно“ (Лука 15:13). Он није желео да остане у кући свог оца, који је добро бринуо о својој деци, већ је отишао у другу земљу. Тамо је расуо своје наследство, препуштајући се разузданим жељама и ужицима. А онда су наступили тешки дани. Исус је то овако описао:

„Кад је све потрошио, настала је велика глад широм те земље и он је почео да оскудева. Чак је отишао и наговорио једног грађанина те земље да га узме за најамника, а овај га је послао на своја поља да чува свиње. Желео је да се насити рогачима које су јеле свиње, али му их нико није давао“ (Лука 15:14-16).

Према Божјем Закону, свиње су биле нечисте животиње, а овај син је морао да их чува. Толико је био гладан да је пожелео да једе храну која се давала животињама, свињама које је чувао. Због невоље која га је притисла и очаја у ком се нашао, он се уразумио. Шта је онда урадио? Рекао је себи: „Колико најамника код мог оца има хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! Устаћу, отићи ћу своме оцу и рећи ћу му: ’Оче, згрешио сам небу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.‘“ Онда се запутио својој кући и свом оцу (Лука 15:17-20).

Како је његов отац реаговао? Да ли је био љут и да ли га је искритиковао што је тако непромишљено отишао од куће? Да ли је био равнодушан или хладан? Да сте ви били на његовом месту, шта бисте урадили? Замислите да је то ваш син или ћерка!

 ’ИЗГУБЉЕНИ СИН ЈЕ НАЂЕН‘

Исус је описао како се отац осећао и шта је урадио: „Док је још [син] био далеко, отац га је угледао и сажалио се, па је потрчао, загрлио га и изљубио“ (Лука 15:20). Иако је отац чуо да је његов син живео раскалашно, срдачно га је примио. Да ли су у овој причи јудејске вође, које су тврдиле да познају Јехову и да му служе, увиделе како се наш небески Отац осећа када се неки грешник покаје? Да ли су разумеле да је Исус показивао исти став?

Мудри отац из приче је на тужном и потиштеном лицу свог сина могао да види покајање. Зато је с љубављу учинио први корак и срдачно га поздравио. Тако му је олакшао да отвори срце и призна да је погрешио. Исус је о томе рекао: „Тада му је син рекао: ’Оче, згрешио сам небу и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином‘“ (Лука 15:21).

Отац је затим наредио робовима: „Брзо, изнесите најбољу хаљину и обуците га! Ставите му прстен на руку и обујте му сандале. Доведите угојеног јунца и закољите га, па да једемо и веселимо се, јер ми је овај син био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је!“ Затим су ’почели да се веселе‘ (Лука 15:22-24).

У међувремену се старији син вратио с поља. Исус је за њега рекао: „Кад се на повратку приближио кући, чуо је музику и игру. Зато је позвао једног слугу и упитао га шта се дешава. Он му је одговорио: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојеног јунца, јер му се вратио здрав.‘ Он се расрдио и није хтео да уђе. Тада је његов отац изашао и молио га да уђе. Он је на то рекао свом оцу: ’Ево, толике године ти робујем и ниједном нисам преступио твоју заповест, а никад ми ни јаре ниси дао да се провеселим са својим  пријатељима. А кад је дошао овај твој син који је с блудницама изјео твој иметак, заклао си му угојеног јунца‘“ (Лука 15:25-30).

Ко је, попут старијег сина, критиковао Исуса што је одвајао време за обичне људе и грешнике и указивао им милосрђе? Били су то писмозналци и фарисеји. Исус је управо због њих испричао ову причу. Наравно, свако ко критикује Божје милосрђе може нешто научити из Исусових речи.

Исус је завршио своју причу оним што је отац рекао свом старијем сину: „Сине, ти си увек са мном и све што је моје твоје је. Али морали смо да се веселимо и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је“ (Лука 15:31, 32).

Исус није рекао шта је старији син на крају урадио. Међутим, након Исусове смрти и ускрсења, ’многи свештеници су прихватили веру‘ (Дела апостолска 6:7). Међу њима су можда били неки који су слушали ову упечатљиву причу о изгубљеном сину. Чак и они су се могли уразумити, покајати и вратити Богу.

Важне поуке из ове прелепе приче примили су к срцу и Исусови ученици. Прва поука је да је мудро остати на сигурном, међу Божјим народом, где о нама с љубављу брине наш Отац и пружа нам све што нам је потребно. Никада не бисмо смели да у потрази за задовољствима одлутамо у „далеку земљу“.

Друга поука је да свако ко зађе с Божјег пута треба да се понизи и врати нашем Оцу како би поново уживао његову наклоност.

Још једну поуку можемо извући из онога како је реаговао отац, а како старији син. Отац је опростио свом сину и срдачно га примио, а старији син је био озлојеђен и неспреман да прихвати свог брата. Јасно је да Божје слуге треба да опраштају и прихватају оне који су одлутали, а потом се искрено покајали и вратили у ’кућу свог Оца‘. Зато је важно да се радујемо што је наш брат био „мртав и оживео је“, што је био „изгубљен и нађен је“.

Сазнајте више

Да ли ’разумеш Писма‘?

Шта значе Исусова поређења о сејачу који спава, мрежи и расипном сину?