Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 96. ПОГЛАВЉЕ

Исус и богати млади поглавар

Исус и богати млади поглавар

МАТЕЈ 19:16-30; МАРКО 10:17-31; ЛУКА 18:18-30

  • БОГАТИ ПОГЛАВАР ЖЕЛИ ДА НАСЛЕДИ ВЕЧНИ ЖИВОТ

Исус је и даље путовао у Јерусалим кроз Переју. Један богати младић му је притрчао и пао на колена пред њим. Тај младић је био један од поглавара, можда старешина синагоге или члан Синедриона. „Учитељу добри,“ упитао га је, „шта морам да радим да наследим вечни живот?“ (Лука 8:41; 18:18; 24:20).

Исус му је одговорио: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога“ (Лука 18:19). Овај младић је вероватно употребио формалну титулу „добри“, као што су то радили рабини. Иако Исус јесте био добар учитељ, он је младићу ставио до знања да титула „добри“ припада само Богу.

„Ако, дакле, хоћеш да добијеш живот, држи се заповести“, посаветовао га је Исус. Зато га је младић упитао: „Којих?“ Исус је навео пет од Десет заповести, и то о убиству, прељуби, крађи, лажном сведочењу и поштовању родитеља. Затим је додао још важнију заповест: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Матеј 19:17-19).

„Држим се свега тога“, одговорио је младић. „Шта ми још недостаје?“ (Матеј 19:20). Можда је сматрао да је требало да учини неко добро, херојско дело које би му омогућило вечни живот. Пошто је препознао искреност у његовом питању, Исус је осетио наклоност према њему (Марко 10:21). Па ипак, тај младић је морао нешто да савлада.

Био је веома везан за своје богатство, и зато му је Исус рекао: „Једно ти недостаје: Иди, продај оно што имаш и новац дај сиромашнима и имаћеш благо на небу. Онда дођи и крени за мном.“ Дакле, младић је могао да подели свој новац сиромашнима који нису могли да му врате и да постане Исусов следбеник. Исусу је сигурно било жао када га је видео како устаје и одлази жалостан. Младићева љубав према богатству, његовом ’великом иметку‘, заслепила га је тако да није препознао право благо (Марко 10:21, 22). Зато је Исус рекао: „Како ће тешко богати ући у Божје краљевство!“ (Лука 18:24).

Ученици су били запањени овим Исусовим речима, али и оним што је следеће рекао: „Лакше је камили да прође кроз уши шиваће игле него богаташу да уђе у Божје краљевство.“ То је потакло ученике да га упитају: „Ко се онда може спасти?“ Да ли је то готово немогуће за човека? Исус их је погледао и рекао: „Оно што је људима немогуће, Богу је могуће“ (Лука 18:25-27).

Тада је Петар рекао: „Ми смо све оставили и пошли смо за тобом. Шта ћемо за то добити?“ Овим речима је показао да су он и остали ученици направили другачији избор од младог поглавара. Исус је затим објаснио шта ће бити крајњи резултат њиховог мудрог избора: „Приликом поновног стварања, кад Син човечји седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити над дванаест Израелових племена“ (Матеј 19:27, 28).

Очигледно је Исус говорио о будућности, када ће на земљи бити ’поново створени‘, то јест успостављени услови какви су постојали у еденском врту. Петар и остали ученици ће бити награђени тако што ће владати са Исусом над тим земаљским рајем. То је сигурно награда вредна сваке жртве!

Па ипак, не односе се све награде на будућност. Неке од њих су Исусови ученици већ тада уживали. „Нико није оставио кућу или жену или браћу или родитеље или децу ради Божјег краљевства“, рекао је Исус, „а да неће у овом времену примити много више, а у поретку који долази вечни живот“ (Лука 18:29, 30).

Управо тако, где год да су његови ученици ишли, увек су могли уживати у друштву своје браће. Тако је и данас. Та пријатељства су некада јача него породичне везе. Међутим, млади богати поглавар пропустио је ту прилику, као и да буде награђен животом у Божјем небеском Краљевству.

Исус је затим додао: „Али многи који су први биће последњи, а последњи први“ (Матеј 19:30). Шта је тиме мислио?

Млади богати поглавар је био међу ’првима‘ јер је био један од јудејских вођа. Пошто се држао Божјих заповести, могао је доста тога постићи и од њега се много очекивало. Па ипак, он је ставио богатство и иметак испред свега другог у животу. С друге стране, обичан народ је разумео да Исус проповеда истину и да их води на пут живота. Они су, такорећи, били „последњи“, који ће сада бити „први“. Могли су да се радују да ће са Исусом седети на својим престолима на небу и владати над земљом претвореном у рај.