Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 104. ПОГЛАВЉЕ

Да ли су поверовали када су чули Божји глас?

Да ли су поверовали када су чули Божји глас?

ЈОВАН 12:28-50

  • МНОГИ ЧУЈУ БОЖЈИ ГЛАС

  • ТЕМЕЉ ЗА СУЂЕЊЕ

Био је понедељак, 10. нисан, и Исус је у храму говорио о смрти која га је чекала. Пошто се бринуо како ће његова смрт утицати на име његовог Оца, рекао је: „Оче, прослави своје име.“ С неба се тада зачуо снажан глас како каже: „Прославио сам га и опет ћу га прославити“ (Јован 12:27, 28).

Присутни су били збуњени. Неки су мислили да су чули грмљавину, док су други рекли: „Анђео му је говорио“ (Јован 12:29). Међутим, они су управо чули Јехову! Ово није био први пут да су људи чули како Бог нешто каже о Исусу.

Три и по године раније, када се Исус крстио, Јован Крститељ је чуо како Бог за Исуса каже: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи.“ Касније, на Пасху 32. н. е., када се Исус преобразио пред Јаковом, Јованом и Петром, њих тројица су чула како Бог каже: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи! Њега слушајте!“ (Матеј 3:17; 17:5). Али сада, трећи пут, Јеховин глас су многи чули.

Тада је Исус рекао: „Овај глас није био ради мене, него ради вас“ (Јован 12:30). Био је то доказ да је он заиста Божји Син, проречени Месија.

Поред тога, Исус је својом верношћу показао како људи треба да живе, а и потврдио је да Сатана Ђаво, владар овог света, заслужује да буде уништен. Исус је о томе рекао: „Сада је суђење овом свету, сада ће владар овог света бити избачен.“ Исусова смрт неће бити пораз, већ победа. Како то? Он је објаснио: „Кад будем подигнут са земље, привући ћу к себи све врсте људи“ (Јован 12:31, 32). Када буде умро на стубу, Исус ће многе привући к себи тако што ће им омогућити вечни живот.

Када су чули да ће Исус бити подигнут, многи су узвикнули: „Чули смо из Закона да Христ остаје заувек. Како онда ти кажеш да Син човечји мора бити подигнут? Ко је тај Син човечји?“ (Јован 12:34). Већина није прихватила Исуса као Сина човечјег и обећаног Месију, и поред тога што су имали много доказа и чак чули Божји глас.

Као што је то и раније чинио, Исус је на себе указао као на „светлост“ (Јован 8:12; 9:5). Зато је подстакао окупљено мноштво: „Светлост ће још мало бити међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не надјача [...] Док имате светлости, исказујте веру у светлост, да будете синови светлости“ (Јован 12:35, 36). Затим се повукао, будући да је био 10. нисан и још није било време да умре. То ће се догодити на Пасху 14. нисана, када ће бити „подигнут“, то јест прибијен на стуб (Галатима 3:13).

Исусова дотадашња служба показала је да се испуњава пророчанство о томе како Јудејци неће веровати у њега. Исаија је говорио да ће људи бити слепи и да ће им срца бити тврда тако да се неће обратити и неће бити излечени (Исаија 6:10; Јован 12:40). Већина Јудејаца ће тврдоглаво одбити доказе да је Исус обећани Избавитељ, то јест једини пут у живот.

Никодим, Јосиф из Ариматеје и многи други поглавари из народа, „поверовали су у њега [Исуса]“. Али да ли ће показати веру или ће се поколебати, било због страха да ће бити избачени из синагоге, било због љубави према ’слави која долази од људи‘? (Јован 12:42, 43).

Исус је објаснио шта значи веровати у њега: „Ко верује у мене, не верује само у мене него и у онога који ме је послао. И ко гледа мене, гледа и онога који ме је послао.“ Пошто је истина коју је Исус објављивао била толико важна, он је с правом рекао: „Ко одбацује мене и не прима оно што ја кажем, има свог судију. Реч коју сам говорио — она ће му судити у последњи дан“ (Јован 12:44, 45, 48).

Затим је закључио: „Ја нисам говорио сам од себе, него ми је сам Отац који ме је послао дао заповест шта да кажем и шта да говорим. И знам да његова заповест значи вечни живот“ (Јован 12:49, 50). Исус је знао да ће ускоро пролити своју крв и тако жртвовати живот у корист оних који верују у њега (Римљанима 5:8, 9).