Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Исус — пут, истина и живот

 134. ПОГЛАВЉЕ

Празан гроб

Празан гроб

МАТЕЈ 28:3-15; МАРКО 16:5-8; ЛУКА 24:4-12; ЈОВАН 20:2-18

  • ИСУСОВО УСКРСЕЊЕ

  • ДОГАЂАЈИ НА ИСУСОВОМ ГРОБУ

  • ПОЈАВЉИВАЊЕ ПРЕД НЕКОЛИКО ЖЕНА

Жене које су дошле на Исусов гроб нису могле да верују својим очима. Гроб је био празан! Марија Магдалена је отрчала до „Симона Петра и другог ученика, кога је Исус нарочито волео“ — апостола Јована (Јован 20:2). Жене које су остале код гроба виделе су једног анђела. У гробу је био други анђео обучен у „белу хаљину“ (Марко 16:5).

Један од тих анђела им је рекао: „Не бојте се, јер знам да тражите Исуса који је био прибијен на стуб. Није овде, јер је ускрснуо, као што је рекао. Дођите, погледајте место где је лежао. Идите брзо и реците његовим ученицима да је устао из мртвих. И ево, иде пред вама у Галилеју“ (Матеј 28:5-7). „Дрхтећи од страха и запрепашћења“, ове жене су отрчале да све то јаве ученицима (Марко 16:8).

До тада је Марија већ била пронашла Петра и Јована. Скоро без даха, испричала им је: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га положили“ (Јован 20:2). Петар и Јован су одмах тамо отрчали. Јован је био бржи и пре је стигао до гроба. Завирио је унутра и видео завоје, али је остао напољу.

Када је Петар стигао, одмах је ушао. Видео је ланене завоје и тканину којом је била обавијена Исусова глава. Тада је и Јован ушао и онда је поверовао у оно што им је Марија испричала. Иако им је Исус раније говорио о томе, ниједан од њих није разумео да је он ускрснуо (Матеј 16:21). Збуњени, отишли су кући. Али Марија, која се такође вратила на гроб, остала је још неко време.

У међувремену, остале жене су биле на путу до ученика, желећи да им јаве вест да је Исус подигнут из мртвих. Успут су среле Исуса који их је поздравио. Пале су пред његове ноге и „поклониле му се“. Тада им је он рекао: „Не бојте се! Идите, јавите мојој браћи да пођу у Галилеју. Тамо ће ме видети“ (Матеј 28:9, 10).

Пре тога, када се приликом његовог ускрсења десио земљотрес и када су се појавили анђели, стражари на гробу су „задрхтали од страха и укочили се као мртваци“. Кад су се опоравили, отишли су у град и „јавили свештеничким главарима све што се догодило“. Свештеници су се посаветовали с јудејским старешинама. Одлучили су да заташкају ствари тако што су подмитили стражаре да кажу: „Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо спавали“ (Матеј 28:4, 11, 13).

Римским војницима је претила смртна казна ако би заспали на дужности. Зато су им свештеници обећали: „А ако то [лаж да су заспали] дође до намесникових ушију, ми ћемо га умирити и све ћемо учинити да ви будете без бриге“ (Матеј 28:14). Стражари су узели мито и урадили све што су им рекли. Тако се лажна прича о крађи Исусовог тела проширила међу Јудејцима.

Марија Магдалена је и даље плакала на гробу. Пришла је гробу, погледала унутра и видела два анђела у белом! Седели су тамо где је било положено Исусово тело, један на узглављу, а други тамо где су му биле ноге. „Жено, зашто плачеш?“, упитали су је они. Марија је одговорила: „Узели су мог Господа, и не знам где су га ставили.“ Кад је то рекла, окренула се и угледала још некога. И он ју је питао исто што и анђели, и затим додао: „Кога тражиш?“ Мислећи да је то баштован, рекла му је: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, и ја ћу га узети“ (Јован 20:13-15).

Марија је заправо разговарала са ускрснулим Исусом, али га у том тренутку није препознала. Али када ју је ословио: „Марија!“, схватила је да је то био он, јер јој се обратио на начин на који је то раније радио. Радосно је узвикнула: „Рабони!“ (што значи „учитељу“). Па ипак, уплашила се да ће отићи на небо, па га је чврсто ухватила. Зато јој је он рекао: „Немој ме више држати, јер још нисам узашао к Оцу, него иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу‘“ (Јован 20:16, 17).

Тада је Марија отрчала до места где су апостоли и други ученици били окупљени. Рекла им је: „Видела сам Господа!“, што је потврдило оно што су и друге жене већ испричале (Јован 20:18). Али ученицима су те речи „звучале као бесмислица“ (Лука 24:11).