Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Да ли је живот настао стварањем?

Наука и библијски извештај о стварању

Наука и библијски извештај о стварању

Многи тврде да је наука у супротности с библијским извештајем о стварању. Али супротност заправо не постоји између науке и Библије, већ између науке и гледишта неких верских група које буквално тумаче Библију. Неке од њих погрешно тврде да су, према Библији, сва материјална дела стварања настала пре око 10 000 година, за шест дословних дана.

Међутим, Библија не подупире такав закључак. Када би то било тако, многа научна открића до којих се дошло у протеклих сто година заиста би довела у питање веродостојност Библије. Темељно проучавање Библије открива да она не противречи утврђеним научним чињеницама. Зато Јеховини сведоци не деле мишљење оних који веома дословно тумаче Библију, као ни креациониста. У наставку ће бити објашњено шта Библија заправо говори о стварању.

Библија не каже да су Земља и свемир створени за шест дословних дана, пре око 10 000 година

Када је био ’почетак‘?

У првом стиху Постанка стоји једноставна, али снажна изјава: „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1). Многи библијски изучаваоци се слажу да се ова изјава не односи на почетак дана̂ стварања о којима се говори од трећег стиха. То је веома значајно. Дакле, уводне речи Библије показују да је свемир, укључујући и нашу планету Земљу, постојао неко време пре почетка дана̂ стварања о којима се говори у поменутим стиховима.

Геолози процењују да је Земља стара 4 милијарде година, а астрономи рачунају да свемир може бити стар и 15 милијарди година. Да ли се ове процене и њихове могуће корекције косе с речима из Постанка 1:1? Не. Библија не прецизира колико су стари ’небеса и земља‘. Библијски извештај стога није у супротности с науком.

Колико су трајали дани стварања?

Шта се може рећи о трајању дана̂ стварања? Да ли су то били дословни дани од 24 часа? Када је Мојсије, писац Постанка, једном приликом објаснио Израелцима да шест дана у седмици треба да раде, а да седми дан посвете одмору, он је као пример за то навео дан који је уследио након шест Божјих дана стварања. Неки на основу тога тврде да је сваки дан стварања трајао дословна 24 часа (Излазак 20:11). Да ли извештај из Постанка подупире такав закључак?

 Не. Чињеница је да хебрејска реч преведена са „дан“ може означавати различита раздобља, а не само 24 часа. На пример, када је укратко спомињао Божја дела стварања, Мојсије је указао на свих шест дана стварања као на један дан (Постанак 2:4). Надаље, првог дана стварања „Бог је светлост назвао дан, а таму је назвао ноћ“ (Постанак 1:5). Овде се за само део периода од 24 часа каже да је „дан“. Без сумње, у Светом писму не налазимо потврду за такву неосновану тврдњу да је сваки дан стварања трајао 24 часа.

Колико су онда трајали дани стварања? Свето писмо не говори о томе, али оно што је о стварању записано у првом и другом поглављу Постанка указује на то да су они обухватали прилично дуг период.

Шест етапа стварања

Мојсије је писао свој извештај на хебрејском језику и то са становишта особе која се налази на Земљи. Те две чињенице, као и сазнање да је свемир постојао пре него што су започеле етапе, то јест „дани“ стварања, доприносе томе да се реше многе несугласице у вези са извештајем о стварању. Како?

Догађаји који су започели једног „дана“ наставили су се током следећег или током више наредних „дана“

Пажљиво разматрање извештаја из Постанка открива да су се неки догађаји који су започели једног „дана“ наставили током следећег или током више наредних „дана“. На пример, пре почетка првог „дана“ стварања, можда због густих облака или неког другог разлога, светлост већ постојећег Сунца није допирала до површине Земље (Јов 38:9). Током првог „дана“, та баријера је почела да нестаје, омогућавајући дифузној светлости да се пробије кроз атмосферу. *

Другог „дана“, атмосфера је очигледно наставила да се рашчишћава, образујући простор између густих облака и океана. Четвртог „дана“, атмосфера се постепено рашчистила до те мере да су се Сунце и Месец могли распознати на „небеском своду“  (Постанак 1:14-16). Другим речима, са становишта особе која би се налазила на Земљи, Сунце и Месец су се могли видети. Све то се одигравало постепено.

У извештају из Постанка такође стоји да су се током петог „дана“ почела појављивати сва створења која лете.

Библијски запис оставља места за могућност да су се неки важнији догађаји током сваког „дана“, то јест етапе стварања, одиграли постепено а не одједном, и да су неки од њих можда трајали више дана стварања. *

По својим врстама

Да ли то што су се биљке и животиње појављивале у етапама значи да је Бог стварао разнолике животне облике путем еволуције? Не. У извештају јасно стоји да је Бог створио све главне врсте биљака и животиња (Постанак 1:11, 12, 20-25). Да ли су те првобитне биљне и животињске  врсте створене са способношћу да се прилагођавају променама у животној средини? Како су дефинисане границе међу врстама? О томе Библија не говори. Ипак, у њој стоји да су жива створења ’проврвела по својим врстама‘ (Постанак 1:21). То указује да постоји граница до које су могуће промене унутар једне врсте. Фосилни запис и савремена истраживања подупиру гледиште да су се основне врсте биљака и животиња само незнатно измениле током веома дугог периода.

Савремена истраживања потврђују да се сви животни облици размножавају „по својим врстама“

Супротно тврдњама неких верских група, у Постанку се не каже да су свемир, Земља и сва жива бића на њој створени у кратком периоду у не тако далекој прошлости. Опис из Постанка о стварању свемира и појави живота на Земљи у складу је с многим новијим научним открићима.

Због својих филозофских уверења, многи научници одбацују библијско објашњење да је Бог све створио. Међутим, интересантно је то што је Мојсије у својој књизи Постанак забележио информације које је наука потврдила. Он је написао да је свемир имао почетак и да су животни облици настајали у етапама и то током једног дугог раздобља. Како је Мојсије могао доћи до таквих научно тачних информација пре око 3 500 година? Постоји логично објашњење. Неко ко је толико моћан и мудар да створи „небеса и земљу“, несумњиво је могао пружити Мојсију научно тачне информације, које су биле испред његовог времена. То даје тежину библијској тврдњи да је ’надахнута од Бога‘ * (2. Тимотеју 3:16).

Међутим, можда се питате да ли је заиста важно веровати у оно што Библија каже о стварању? Осмотримо неке снажне разлоге који показују да је то важно.

^ одл. 13 Приликом описивања онога што се одигравало у првом „дану“, коришћена је хебрејска реч ор која означава светлост уопште, али када је реч о четвртом „дану“, коришћен је израз маор, који се односи на извор светлости.

^ одл. 16 На пример, у шестом дану стварања, Бог је рекао да људи треба да се ’множе и напуне земљу‘ (Постанак 1:28, 31). Међутим, то је почело тек следећег „дана“ (Постанак 2:2).

^ одл. 20 Уколико желите да сазнате више о овој теми, погледајте кратак филм Како можемо бити сигурни да је Свето писмо веродостојно?, који се може наћи на сајту jw.org.

Сазнајте више

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Да ли је Свето писмо у складу с науком?

Да ли се нешто у Светом писму коси с науком?

ПРОБУДИТЕ СЕ!

Заблуде и чињенице о настанку света

Да ли се библијски извештај о стварању слаже с научним чињеницама?