Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2015.

 ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА

Слобода проповедања

Слобода проповедања

 Убиство Трухиља

До 1960. године отпор према Трухиљовој диктаторској власти био је све већи не само у Доминиканској Републици већ и шире. Усред такве политичке тензије, Милтон Хеншел из главног седишта Јеховиних сведока боравио је у тој земљи и присуствовао тродневном конгресу у јануару 1961. На том скупу је било 957 присутних, а 27 се крстило. Брат Хеншел је током те посете помогао браћи да реорганизују дело проповедања и да исцртају подручја.

Двојица покрајинских надгледника, Енрике Глас и Хулијан Лопез, почели су да посећују скупштине. Хулијан је испричао како је то било. „Моја покрајина је обухватала две скупштине на истоку земље и све скупштине на северу. Енрике је посећивао остале скупштине на истоку и све на југу земље.“ Захваљујући тим посетама, скупштине су обновиле контакт са организацијом и браћа су се у духовном погледу ојачала.

Салвино и Хелен Ферари на путу за Доминиканску Републику 1961.

Салвино и Хелен Ферари, дипломци другог разреда школе Галад, дошли су у Доминиканску Републику 1961. године. Пре тога су као мисионари били на Куби и то искуство им је веома користило у великој духовној жетви у Доминиканској Републици. Салвино је касније служио у Одбору подружнице све до своје смрти 1997, а Хелен је у пуновременој служби већ 79 година, од којих је већину провела као мисионар.

Убрзо након њиховог доласка, Трухиљова диктаторска власт је окончана његовим убиством у ноћи 30. маја 1961, када је његов аутомобил  изрешетан. Међутим, његова смрт није довела до политичке стабилности. У земљи је и наредних година било грађанских немира и политичких преврата.

Дело проповедања напредује

У међувремену су пристигли и други мисионари. Вилијам Дингман, полазник првог разреда школе Галад, и његова супруга Естел, као и Телма Криц и Флоси Коронеос, дошли су из подружнице у Порторику само два дана након што је Трухиљо убијен. „У земљи је било ванредно стање кад смо стигли“, испричао је Вилијам, „и војска је била на сваком кораку. Постојала је опасност од избијања револуције и војници су свакога на путу претресали. Зауставили су нас на неколико контролних пунктова и прегледали нам пртљаг. Све су нам вадили из кофера, чак и најмање ситнице.“ Био је прави изазов проповедати у тако опасној и политички нестабилној ситуацији.

Телма Криц и Естел и Вилијам Дингман још увек су у Доминиканској Републици након 67 година проведених у мисионарској служби

Вилијам је још испричао: „Док је Трухиљо био на власти, јавности је било представљено да су Јеховини сведоци комунисти и најгора врста људи [...] Међутим, постепено смо успели да код људи разбијемо те предрасуде.“ Захваљујући ревном проповедању, све већи број људи је прихватао добру вест о Божјем Краљевству. У Доминиканској Републици је на крају службене 1961. године било 33 специјална пионира.