Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2015.

 ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА

Састанци у време забране

Састанци у време забране

„Опрезни као змије, а безазлени као голубови“

Јеховиним верним слугама је и у периоду забране била неопходна духовна храна која се добија на састанцима. Међутим, у то време је било веома ризично одржавати састанке. Многа браћа су током тих година била ухапшена и осуђена на затворске казне, чак и више пута.

„Када сам 1953. године упознала истину“, испричала је сестра Хуанита Борхес, „била сам свесна тога да као Јеховин сведок врло лако могу завршити у затвору. Управо то ми се и догодило. У новембру 1958, док сам била код сестре Енеиде Суарез, тајна полиција је дошла и оптужила нас да одржавамо састанак. Биле смо осуђене на три месеца затвора и свака од нас је платила казну од 100 пезоса, што је у то време била поприлична сума.“

Тајна полиција је имала списак наше браће и сестара и податке о њима

Власти су предузеле све могуће мере како би спречиле Сведоке да се састају, али браћа се нису дала заплашити. Међутим, морали су да  буду „опрезни као змије, а безазлени као голубови“ (Мат. 10:16). Андреа Алманзар је испричала следеће: „Нисмо сви долазили на састанак у исто време, а нисмо смели ни одмах сви да одемо да не бисмо били сумњиви, тако да смо врло често остајали до касно увече.“

Јеремијас Глас, који се родио док је његов отац Леон био у затвору, постао је објавитељ 1957. када је имао седам година. Он се сећа како су у тајности одржавали састанке у њиховој кући и како су предузимали мере опреза да не би били откривени. „Сви присутни су добијали папирић на ком је стајао број који је указивао на то када је њихов ред да оду са састанка. На крају састанка, отац би ми рекао да станем код излазних врата, да проверавам бројеве на папирићима и да упућујем браћу да одлазе по двоје у различитим правцима.“

Још једна мера опреза била је то што су састанке одржавали у време када је опасност да ће их ухватити била најмања. На пример, Мерседес Гарсија је упознала истину од свог ујака, Пабла Гонзалеса. Остала је без мајке када је имала само седам година, а отац јој је у то време био у затвору. Она и њених деветоро браће и сестара су остали сами. Мерседес се крстила 1959, када је имала девет година. Браћа су из предострожности одржала говор за крштење у пола четири ујутру. Говор је одржан у кући једног брата, а крштење је обављено на реци Озами, која тече кроз главни град. Мерседес каже: „Враћали смо се кући у пола шест, када су остали тек устајали.“