Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2015.

 ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА

„Једног дана ћемо их наћи“

„Једног дана ћемо их наћи“

„Једног дана ћемо их наћи“

Отприлике 1935. године у долини Сибао, Пабло Гонзалес је почео да чита Библију. Неко време је био повезан с једном протестантском групом, али ју је напустио када је видео да понашање њених чланова није у складу са оним што је прочитао у Библији. Па ипак, наставио је да сам проучава Божју Реч и почео је да преноси другима оно што је сазнао, најпре својој породици и комшијама, а касније и другима у том крају. Продао је своју фарму и стоку како би финансирао своја проповедничка путовања.

Пабло је до 1942. године посетио најмање 200 породица у свом крају и редовно је одржавао састанке иако није био у контакту с Јеховиним сведоцима. Подстицао је људе да проучавају Библију и да живе у складу с њом. Многи су озбиљно схватили оно о чему је говорио, па су престали да пуше и да живе са више жена.

Међу онима који су слушали библијску поруку коју је Пабло преносио била је и Селесте Росарио. Она је испричала следеће: „Када сам имала 17 година  мамин брат од стрица, Негро Хименез, припадао је једној групи коју је основао Пабло Гонзалес. Када је био код нас, прочитао нам је неке стихове из Библије. Мени је то било сасвим довољно да напустим Католичку цркву. У цркви су нам читали на латинском, тако да ништа нисам разумела. Убрзо након тога посетио нас је Пабло Гонзалес и охрабрио нас следећим речима: ’Ми не припадамо ниједној од многих религија које знамо, али широм света имамо браћу. Још не знамо ко су они и како се зову, али једног дана ћемо их наћи.‘“

Пабло је основао групе истраживача Библије у Лос Какаос Салседу, Монте Адентру, Салседу и Виља Тенаресу. Када је на једном путовању 1948. године преседао у Сантијагу, видео је Сведоке како проповедају на улици и добио је од њих Стражарску кулу. Другом приликом му је једна сестра дала две књиге и позвала га на Спомен-свечаност у Сантијагу. Оно што је на Спомен-свечаности чуо оставило је дубок утисак на њега и навело га на закључак да је напокон пронашао истину и да су људи на том састанку били управо они за којима је трагао.

 Мисионари су посетили оне с којима је Пабло проучавао. На једном месту на коме је Пабло одржавао састанке затекли су 27 особа које су их жељно ишчекивале. Неки од њих су препешачили 25 километара да би стигли на састанак, а неки су на коњима јахали 50 километара! На следећем месту их је дочекало 78 особа, а на једном другом 69.

Пабло је мисионарима дао списак од око 150 заинтересованих особа. Ти понизни људи који су желели да сазнају истину о Богу већ су проучавали Библију и у животу примењивали њена начела. Али било им је потребно да их неко организује и да им пружи вођство. Селесте објашњава како се све одвијало: „Мисионари су нас посетили и одржали састанак. Организовали су крштење. Ја сам се у мојој породици прва крстила. Касније се крстила моја мајка, Фиделија Хименез, и моја сестра Кармен.“

Први покрајински састанак у Доминиканској Републици одржан је у Сантијагу од 23. до 25. септембра 1949. године, што је дало додатни замах делу проповедања. Било је доста радозналих посматрача, а на јавном предавању у недељу било је 260 присутних. Двадесет осам особа се крстило. Тај тродневни конгрес је уверио многе новозаинтересоване особе да је то организација коју Бог користи да би извршио своју вољу.