Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2015.

Пре једног века — 1915.

Пре једног века — 1915.

 „НАШЕ време је време испитивања“, писало је у Стражарској кули од 1. марта 1915. „Да ли смо раније били активни само зато што смо се надали својој славној промени 1914, или су нас на то подстицале љубав и верност према ГОСПОДУ, његовој поруци и нашем братству?“ Током 1915, неки Истраживачи Библије су се борили с разочарањем. У исто време, велики део света водио је другачије битке.

Велики рат, који је касније постао познат као Први светски рат, захватио је Европу. Технолошки напредак је променио начин ратовања, што се у незапамћеним размерама одразило на цивиле. Примера ради, 1915, немачке подморнице су почеле редовно да плове водама Велике Британије. Те године, 7. маја, једна од тих подморница потопила је британски путнички брод Лузитанију. Погинуло је више од 1 100 људи.

Питање неутралности

Истраживачи Библије нису желели да учествују у рату. Па ипак, тада још увек нису разумели да хришћани ни на који начин не треба да имају везе с ратовањем. Иако се нису добровољно пријављивали у војску, неки од њих су прихватали регрутацију и гледали да добију задатке који нису били директно везани за учешће у борбама. Ако су били присиљени да оду на фронт, неки су сматрали да могу једноставно да „пуцају у ваздух“.

У Стражарској кули од 15. јула 1915, била је објављена прича о рањеном мађарском војнику који се крстио док је био на опоравку, а затим се вратио на фронт. Затим је објашњено шта се десило следећег дана: „Они [мађарски војници] пришли су на нешто више од 200 метара од руске линије фронта и примили наредбу за јуриш на бајонет. Брат из Мађарске се налазио на крају  левог крила. Пошто је само хтео да се одбрани од непријатеља, успео је да избије бајонет из руку руског војника с којим се сукобио. Баш тада је приметио да се и Рус настојао да уради то исто [...] Затим је Рус пустио да му бајонет падне на земљу и заплакао. Наш брат је тада боље погледао свог ’непријатеља‘ и на његовом капуту препознао значку ’с крстом и круном‘! * Тај Рус је такође био брат у Господу!“

У Стражарској кули од 1. септембра 1915. изашао је чланак „Хришћанска дужност и рат“, који се бавио питањем неутралности. У њему је било речено да „постати члан војске и обући униформу подразумева дужности и обавезе војника које су прихваћене и препознатљиве [...] Зар би тако нешто било на месту за једног хришћанина?“ С временом је постало јасно да хришћани не могу имати никакве везе с ратом.

Промене у главном седишту

Године 1915, седамдесет чланова бетелске породице у Њујорку било је обавештено да због недостатка финансијских средстава морају да напусте Бетел и своју службу наставе на подручју. Било им је речено: „Не смемо ући у дугове нити на било који начин угрозити наше дело и зато је донесена одлука о смањењу трошкова на свим нивоима.“

Клејтон Вудворт и још двојица браће потписали су заједничко писмо под називом „Од седамдесет оних који одлазе“. Оно је било објављено у Стражарској кули од 1. маја 1915. Они који су напуштали Бетел рекли су да то чине „са осећајем радости и захвалности за велику  част и многе благослове“ које су имали „као чланови ’бетелске породице‘“.

Ова промена, иако тешка, пружила је браћи прилику да покажу верност. Хоће ли остати верни Богу или ће постати огорчени? Брат Вудворт је наставио да проповеда, касније се вратио у Бетел и 1919. постао први уредник часописа Златни век, који се данас зове Пробудите се! Као уредник је служио до 1946.

Прилике за службу

Током тих тешких времена, Стражарска кула је подстицала браћу да наставе да проповедају. Посебна пажња је била усмерена на особе које су раније већ показале интересовање. „Имамо спискове људи из целе земље који су послали своје картице тражећи литературу“, писало је у издању од 15. децембра 1915. „Сматрамо да их треба посетити [...] да би се утврдило да нису скренули с пута.“ Циљ је био да интересовање које су показали прерасте у „ревност за Бога и Истину“.

Као и данас, и тада је било веома важно да хришћани остану усредсређени на Краљевство. „Ми који смо сада будни треба да будемо веома активни и ревни у служби за Бога“, стајало је у Стражарској кули од 15. фебруара 1915. Божје слуге су морале бити спремне. Стражарска кула је наставила: „Морамо пазити. На шта треба да пазимо? Пре свега, треба да пазимо на себе да не бисмо упали у замке садашњице.“

Годишњи стих за 1916. био је узет из Римљанима 4:20 (King James Version) и подстицао је браћу да остану „снажни у вери“. Овај стих ће их ојачати у години која је уследила и донела своје изазове.

^ одл. 6 Истраживачи Библије су годинама носили значку с крстом и круном као знак идентификације. Тај симбол се дуго налазио на насловној страни Стражарске куле. Јеховини сведоци су престали да користе тај амблем почетком 30-их година 20. века.