Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Божје Краљевство влада!

 13. ПОГЛАВЉЕ

Објавитељи Краљевства излазе пред суд

Објавитељи Краљевства излазе пред суд

ТЕМА ПОГЛАВЉА

Као што је Исус прорекао, његов народ наилази на противљење политичких и верских вођа

1, 2. (а) Како су верске вође покушале да зауставе проповедање и како су апостоли реаговали? (б) Зашто апостоли нису престали да проповедају?

БИЛО је то кратко након Педесетнице 33. н. е. Прошло је само неколико седмица од оснивања хришћанске скупштине у Јерусалиму. По свему судећи, Сатана то види као повољну прилику за напад. Циљ му је да уништи скупштину пре него што она ојача. Зато брзо усмерава догађаје тако да верске вође забране проповедање о Краљевству. Међутим, апостоли и даље одважно сведоче, па им се придружује „све више верника у Господу, мноштво мушкараца и жена“ (Дела 4:18, 33; 5:14).

Апостоли су се радовали „што су били достојни да поднесу срамоту због његовог имена“

2 То је наљутило противнике, који поново нападају — овог пута хапсе и затварају све апостоле. Међутим, Јеховин анђео током ноћи отвара затворска врата и већ у зору апостоли настављају с проповедањем! Поново их хапсе и одводе пред јеврејски врховни суд, под оптужбом да су прекршили одредбу о забрани проповедања. Апостоли на то одважно одговарају: „Богу се морамо покоравати, а не људима.“ То је толико разбеснело чланове суда да су хтели да их убију. Али у том пресудном тренутку устао је Гамалило, уважени учитељ Закона, и упозорио свештеничке главаре и старешине: „Добро пазите [...] Не дирајте те људе, него их пустите.“ За дивно чудо, они прихватају његов савет и пуштају апостоле на слободу. Шта ти верни хришћани потом раде? Они неустрашиво ’без престанка поучавају и објављују добру вест о Христу, Исусу‘ (Дела 5:17-21, 27-42; Посл. 21:1, 30).

3, 4. (а) Коју опробану методу је Сатана користио да нападне Божји народ?(б) О чему ће бити речи у овом и наредна два поглавља?

3 Ово суђење, одржано давне 33. године н. е., било је први али не и последњи случај противљења власти с којим се хришћанска скупштина суочила (Дела 4:5-8; 16:20; 17:6, 7). Сатана и данас подстиче противнике праве религије да врше притисак на власт како би нам било забрањено да проповедамо. Противници су смишљали различите оптужбе против Божјег народа. Једна је да нарушавамо јавни ред и мир.  Друга је да подстичемо на побуну против државне власти, а још једна да смо трговци и да нам је циљ зарада. У одговарајуће време, наша браћа су се обраћала судовима како би доказала да су те оптужбе неосноване. Какав је био исход тих судских случајева? Како пресуде донете пре више деценија утичу на тебе лично? Осмотримо неколико судских случајева да бисмо видели како су они допринели „одбрани и законском потврђивању права на проповедање добре вести“ (Фил. 1:7).

4 У овом поглављу ће бити речи о томе како смо бранили наше право на слободу проповедања. У наредна два ћемо се упознати с неким правним биткама које смо водили како бисмо остали одвојени од света и живели по мерилима Краљевства.

Ремете јавни ред или заступају Божје Краљевство?

5. Због чега су објавитељи Краљевства хапшени крајем 1930-их и шта су браћа одлучила?

5 Крајем тридесетих година прошлог века, градови и државе широм Сједињених Америчких Држава захтевали су од Јеховиних сведока да набаве званичну дозволу за проповедање. Али наша браћа нису поступила према том захтеву. Дозвола се може укинути, а они су сматрали да ниједна власт нема право да оспори Исусову заповест хришћанима да проповедају добру вест о Краљевству (Мар. 13:10). Због тога су на стотине објавитеља биле ухапшене. Браћа која су предводила у организацији одлучила су да се обрате суду. Желели су да докажу да државна власт својом одлуком незаконито ограничава право Сведока на слободно испољавање вере. Један догађај који се одиграо 1938. у Конектикату водио је до судске одлуке која је била пресудна за све будуће случајеве. Шта се догодило?

6, 7. Шта се догодило породици Кантвел?

6 У уторак ујутро, 26. априла 1938, Њутон Кантвел, који је тада имао 60 година, његова супруга Естер и синови Хенри, Расел и Џеси — свих петоро специјални пионири — кренули су у Њу Хејвен, с намером да цео дан проповедају. Заправо, били су спремни да буду одсутни и дуже од тога. Зашто? Већ су били хапшени више пута, па им је било јасно да се то може поново десити. Али то није умањило њихову жељу да проповедају добру вест о Краљевству. Стигли су у Њу Хејвен с два аутомобила. Њутон је био за воланом аутомобила с библијском литературом и фонографима, док је 22-годишњи Хенри возио аутомобил са звучницима. Као што се могло очекивати, полиција их је зауставила после неколико сати.

 7 Најпре је био ухапшен осамнаестогодишњи Расел, а потом Њутон и Естер. Шеснаестогодишњи Џеси је издалека гледао како полицајци одводе његове родитеље и брата. Хенри је проповедао у другом делу града, па је Џеси остао сам. Без обзира на то, узео је свој фонограф и наставио да проповеда. Пустио је двојици људи предавање брата Ратерфорда под називом „Непријатељи“. Будући да су били католици, тај говор их је толико разбеснео да су хтели да ударе Џесија. Он се мирно удаљио од њих, али убрзо га је зауставио један полицајац. Тако је и Џеси завршио у притвору. Против сестре Кантвел није подигнута оптужница, али против брата Кантвела и њихових синова јесте. Међутим, истог дана су пуштени уз кауцију.

8. На основу чега је суд прогласио Џесија Кантвела кривим за нарушавање јавног реда?

8 После неколико месеци, у септембру 1938, породица Кантвел је саслушана пред Основним судом у Њу Хејвену. Њутон, Расел и Џеси били су проглашени кривима за прикупљање новчаних прилога без дозволе. Упркос томе што су браћа уложила жалбу Врховном суду Конектиката, Џеси је проглашен кривим за нарушавање јавног реда. На основу чега? Двојица католика којима је пустио снимак предавања изјавили  су пред судом да их је то предавање испровоцирало и да вређа њихову веру. Да би оспорила те пресуде, одговорна браћа су се обратила Врховном суду САД — највишем суду у земљи.

9, 10. (а) Шта је Врховни суд САД пресудио у случају Кантвел? (б) Како та пресуда користи и нама данас?

9 Од 29. марта 1940, председник Врховног суда Чарлс Хјуз и осморица придружених судија слушали су аргументе које је износио Хејден Кавингтон, адвокат Јеховиних сведока. * Када је јавни тужилац изнео своје аргументе како би доказао да су Сведоци реметили јавни ред, један од судија је рекао: „Ни порука коју је Исус објављивао није била радо прихваћена у његово доба, зар не?“ Тужилац је одговорио: „Тако је. И ако се добро сећам, у Библији пише и шта му се десило због тога.“ Ова изјава је изнела на видело суштину проблема. Тужилац је несвесно изједначио Сведоке са Исусом, а државу са онима који су га осудили! Врховни суд је 20. маја 1940. донео једногласну пресуду у корист Сведока.

Хајден Кавингтон (напред, други слева), Глен Хау (лево) и други излазе из суда након једне правне победе

10 Од каквог је значаја та пресуда? Она је потврдила право на слободно исповедање вере, тако да ниједан државни, окружни ни градски суд више није могао да ограничава слободу вероисповести. Надаље, Суд је изјавио да у Џесијевим поступцима није било „никакве претње по јавни ред и мир“. Према томе, пресуда је недвосмислено потврдила да Јеховини сведоци не ремете јавни ред. Била је то изванредна победа за Божје слуге! Како нам она још увек користи? Један адвокат који је Јеховин сведок каже: „Право на слободно исповедање своје вере, без страха од неправедних ограничења, омогућава нам да преносимо поруку наде људима у нашем окружењу.“

Подстичу на побуну или обзнањују истину?

Трактат Снажна мржња Квибека према Богу, Христу и слободи јесте срамота за целу Канаду

11. Шта су наша браћа уручивала људима у Канади и зашто?

11 Током четрдесетих година прошлог века, Јеховини сведоци у Канади суочили су се са жестоким противљењем. Да би се изнело у јавност како држава крши слободу вероисповести, наша браћа су 1946. организовала 16-дневну акцију током које су свима уручивала трактат Снажна мржња Квибека према Богу, Христу и слободи јесте срамота за целу Канаду. У том трактату од четири стране изнете су детаљне информације о изгредима почињеним на наговор свештенства, о бруталности полиције и о нападима руље на нашу браћу у Квибеку. „Незаконита хапшења Јеховиних сведока и даље трају“, писало је у трактату. „Против Јеховиних сведока у Монтреалу подигнуто је чак 800 оптужница.“

12. (а) Како су противници реаговали на трактат? (б) За шта су наша браћа била оптужена? (Видети и фусноту.)

12 Премијер Квибека Морис Диплеси, који је био у дослуху с римокатоличким кардиналом Вилневом,  реаговао је на трактат тако што је Сведоцима објавио „рат без милости“. Број оптужби брзо је скочио са 800 на 1 600. „Полиција нас је хапсила толико често да смо престали да бројимо“, рекла је једна пионирка. Сведоци који су били ухапшени због дељења трактата оптужени су за „побуну против државе“. *

13. Ко је био први изведен на суд под оптужбом за побуну и која пресуда је донета?

13 Под оптужбом за побуну, први су 1947. изведени пред суд брат Еме Буше и његове ћерке, 18-годишња Жизел и 11-годишња Лусил. Они су делили трактат Снажна мржња Квибека недалеко од свог имања у брдима јужно од града Квибека, али нису нимало личили на подстрекаче нереда. Брат Буше је био скроман и благ човек који је водио миран живот. Обрађивао је своје мало имање и повремено ишао у град коњском запрегом. Упркос томе, његова породица је доживљавала малтретирање о каквом се говорило у трактату. Судија Основног суда мрзео је Сведоке и одбио је да прихвати доказе да је породица Буше недужна. Сложио се с тужиоцем који је тврдио да трактат распирује мржњу и да Бушеове треба прогласити кривима. Судијино гледиште се у основи сводило на следеће: Злочин је говорити истину! Еме и Жизел су били осуђени за побуну против државе. Чак је и мала Лусил провела два дана у затвору. Браћа су упутила жалбу Врховном суду Канаде, који је узео случај у разматрање.

14. Шта су браћа у Квибеку чинила док је трајало противљење?

14 У међувремену су наша храбра браћа и сестре у Квибеку наставили да проповедају поруку о Краљевству упркос непрестаним нападима и насиљу. Њихова ревност је донела изванредне резултате. Од 1946, када се почело са уручивањем трактата, број Сведока у Квибеку је за четири године порастао са 300 на 1000! *

15, 16. (а) Коју је одлуку Врховни суд Канаде донео у случају Буше? (б) Како се та правна победа одразила на нашу браћу и остале грађане?

15 У јуну 1950. је на канадском Врховном суду почело разматрање случаја Буше, у чему је учествовало свих девет судија. После шест месеци, 18. децембра, Суд је пресудио у нашу корист. Зашто? Брат Глен Хау, адвокат Јеховиних сведока, објаснио је да се Суд сложио са аргументом одбране да „побуна“ подразумева подстицање на насиље и рушење државне власти. Међутим, у трактату се „није подстицало на тако нешто и стога је тај документ законит облик коришћења слободе говора“. Брат Хау је додао: „Лично сам видео како нам Јехова даје ту победу.“ *

16 Одлука Врховног суда је без сумње била велика победа за Божје Краљевство. Тиме је стављена тачка на преостала 122 судска случаја, у којима су Сведоци у Квибеку оптужени за побуну против државе. Осим  тога, та пресуда је значила да сви грађани Канаде и Комонвелта убудуће имају право да јавно изразе неслагање с поступцима и одлукама власти. Изнад свега, та победа је осујетила намеру цркве и државе да удруженим снагама зауставе Јеховине сведоке. *

Тргују или ревно објављују Божје Краљевство?

17. Како владе неких држава покушавају да ограниче наше проповедање?

17 По угледу на прве хришћане, ни Јеховине слуге данас ’не тргују Божјом речју‘. (Прочитати 2. Коринћанима 2:17.) Па ипак, владе неких држава покушавају да на нашу службу примене законе који се односе на трговину. Осмотримо два судска случаја у чијој жижи је било питање да ли су Јеховини сведоци трговци или проповедници.

18, 19. Како је власт у Данској покушала да спречи браћу да проповедају?

18 Данска. Првог октобра 1932. на снагу је ступио закон који је забрањивао продају штампаног материјала без дозволе за трговину. Међутим, наша браћа нису тражила такву дозволу. Сутрадан је петоро објавитеља целог дана проповедало у месту Роскилде, око 35 километара од главног града, Копенхагена. Кад су се предвече поново окупили, недостајао је један од њих, Август Лејман. Полиција га је ухапсила због наводне трговине без дозволе.

19 Август Лејман је изведен пред суд 19. децембра исте године. Изјавио је да је посећивао људе и нудио им библијску литературу, али да то није била трговина. Основни суд се сложио с његовом изјавом. Мишљење суда било је следеће: „Тужени [...] је у стању да сам себе издржава и нема никакву материјалну корист нити намеру да је [на овај начин] оствари. Сасвим супротно, он троши своја средства док учествује у тим активностима.“ Стајући на страну Сведока, суд је пресудио да се Лејманова активност не може „назвати трговином“. Међутим, непријатељи Божјег народа били су решени да зауставе проповедање у овој земљи (Пс. 94:20). Јавни тужилац се на крају обратио Врховном суду. Како су наша браћа реаговала на то?

20. Коју је пресуду донео Врховни суд Данске и како је то утицало на нашу браћу?

20 У седмици која је претходила заседању Врховног суда, Јеховини сведоци у целој Данској су се још више ангажовали у служби проповедања. У уторак, 3. октобра 1933, Врховни суд је објавио своју одлуку. Потврдио је пресуду нижег суда да Август Лејман није прекршио закон. То је значило да Сведоци могу слободно да проповедају. У жељи да изразе захвалност Јехови за ову правну победу, браћа и сестре су се још ревније посветили служби. Откако је донета та судска одлука, наша браћа у Данској обављају своју службу без икаквог уплитања власти.

Одважни Сведоци у Данској 1930-их

21, 22. Коју је одлуку Врховни суд САД донео у случају брата Мердока?

 21 Сједињене Државе. У недељу, 25. фебруара 1940, пионир Роберт Мердок мл. и седморо других Сведока били су ухапшени док су проповедали у граду Жанет, недалеко од Питсбурга. На нижем суду су проглашени кривима јер су нудили литературу без дозволе. Браћа су упутила жалбу на ту пресуду Врховном суду САД, који је прихватио тај случај.

22 Врховни суд је 3. маја 1943. донео пресуду у корист Сведока. Суд је оспорио захтев за набављање дозволе јер се тиме заправо „наплаћивало право загарантовано савезним Уставом“. Поништио је градски пропис уз образложење да се њиме „ограничава слобода штампе и угрожава слобода вероисповести“. Износећи већинско мишљење судског већа, судија Вилијам Даглас је рекао да је активност Јеховиних сведока „више од проповедања и више од уручивања верске литературе. Она подразумева и једно и друго.“ Затим је додао: „Овај облик верске активности има исту важност [...] као црквена служба и држање проповеди с проповедаоница.“

23. Зашто су судске победе из 1943. важне за нас данас?

23 Ова пресуда Врховног суда била је значајна правна победа за Божји народ. Потврдила је да смо хришћански проповедници, а не трговци. Тог истог  незаборавног дана 1943. године, Јеховини сведоци су пред Врховним судом добили 12 од 13 парница, укључујући и пресуду у случају Мердок. Ове судске пресуде су важан преседан и темељ за одлуке у новијим судским случајевима, када противници поново покушавају да нам оспоре право да проповедамо поруку о Краљевству на јавним местима и од куће до куће.

„Богу се морамо покоравати, а не људима“

24. Шта чинимо кад нам влада неке државе забрани да проповедамо?

24 Као Јеховине слуге, веома смо захвални када нам државна власт законски омогући да слободно проповедамо поруку о Краљевству. Међутим, кад влада забрани наше проповедање, ми се једноставно прилагодимо новим околностима и настављамо са службом на сваки могући начин. Као што су апостоли рекли, „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела 5:29; Мат. 28:19, 20). У исто време, обраћамо се судовима како би укинули забрану наших активности. Осмотримо два примера.

25, 26. Због којих догађаја су се браћа обратила Врховном суду Никарагве и какав је био исход?

25 Никарагва. Мисионар и слуга подружнице Донован Манстерман одазвао се 19. новембра 1952. на позив да дође у Имиграциону службу у главном граду Манагви. Наложено му је да се јави капетану Арнолду Гарсији, који је био на челу те службе. Капетан Гарсија је рекао Доновану да је свим Јеховиним сведоцима у Никарагви „забрањено да даље шире своја учења и пропагирају своје верске активности“. Када је упитан за разлог, објаснио је да Сведоци не могу обављати своју службу јер немају дозволу надлежног министарства и такође су под оптужбом да су комунисти. Ко их је оптужио за то? Римокатоличко свештенство.

Браћа у Никарагви током забране

 26 Брат Манстерман се одмах обратио Министарству вера, као и председнику Анастасију Сомози Гарсији, али без успеха. Зато су се браћа прилагодила новонасталој ситуацији. Затворили су Дворану Краљевства, састајали се у мањим групама и престали да сведоче на улици, али нису одустали од проповедања поруке о Краљевству. У исто време су Врховном суду Никарагве поднели молбу да изда налог за укидање забране. Новине су нашироко извештавале о забрани и о садржају молбе. Врховни суд је прихватио да размотри тај случај и 19. јуна 1953. донео једногласну пресуду у корист Сведока. Суд је установио да је забрана угрозила уставом загарантовану слободу изражавања, савести и вероисповести. У одлуци је такође наложено да влада Никарагве врати Сведоцима права која су раније имали.

27. Због чега је одлука Врховног суда Никарагве била велико изненађење и у шта су браћа била уверена?

27 Вест да је Врховни суд стао на страну Сведока одјекнула је Никарагвом и запањила све. До тада је свештенство било толико утицајно да је Суд избегавао да му се супротстави. Осим тога, људи на положајима у влади били су толико моћни да је Суд ретко кад оспоравао њихове одлуке. Наша браћа су била уверена да су извојевала ову победу зато што их је њихов Краљ штитио и зато што су наставила да проповедају (Дела 1:8).

28, 29. Како се ситуација у Заиру неочекивано променила?

28 Заир. Средином 1980-их, у Заиру (сада Демократска Република Конго) било је око 35 000 Сведока. Да би се ишло у корак са сталним напретком, започета је изградња нових објеката подружнице. У децембру 1985, у главном граду Киншаси одржан је међународни конгрес, на који су дошли делегати из различитих делова света. Укупно је било 32 000 присутних. Али онда је дошло до изненадног преокрета.

29 У то време је у Заиру служио Марсел Филто, мисионар из Квибека, који је доживео прогонство за време Диплесијевог режима. Он је испричао шта се десило: „Одговорној браћи је 12. марта 1986. било уручено писмо у ком је стајало да је Удружење Јеховиних сведока у Заиру забрањено.“ Ту забрану је потписао председник државе Мобуту Сесе Секо.

30. Пред којом тешком одлуком је стајао Одбор подружнице и шта су та браћа закључила?

30 Следећег дана је на државном радију објављено: „У [Заиру] више никада нећемо чути за Јеховине сведоке.“ Одмах је уследило прогонство. Дворане Краљевства су биле демолиране, а наша браћа пљачкана, хапшена, затварана и физички нападана. Чак су и деца Сведока била у затвору. Влада је 12. октобра 1988. запленила имовину организације, а Цивилна гарда је запосела имање подружнице. Одговорна  браћа су упутила жалбу председнику Мобутуу, али нису добила одговор. Пред Одбором подружнице је стајала тешка одлука: „Да ли да се обратимо Врховном суду или да чекамо?“ Тимоти Холмс, који је у то време служио као мисионар и координатор Одбора подружнице, сећа се: „Молили смо се Јехови за мудрост и вођство.“ Након многих молитви и размишљања, Одбор је дошао до закључка да још није време за покретање правног спора. Приоритет им је био да помогну браћи и нађу начин да се проповедање настави.

„Док је та парница трајала, видели смо како Јехова може да преокрене ситуацију“

31, 32. На опште изненађење, коју је одлуку донео Врховни суд Заира и како је то утицало на нашу браћу?

31 Прошло је неколико година. Притисак на Сведоке је попустио, а у земљи се придавао све већи значај људским правима. Одбор подружнице је закључио да је право време да се обрате Врховном суду Заира и затраже укидање забране. Зачудо, Врховни суд је узео случај у разматрање. Затим је 8. јануара 1993, скоро седам година од председничког указа о забрани, Суд донео пресуду да су владине мере против Сведока биле незаконите и забрана је укинута. Замисли само шта је то значило! Ризикујући свој живот, судије су поништиле одлуку председника државе! Брат Холмс каже: „Док је та парница трајала, видели смо како Јехова може да преокрене ситуацију“ (Дан. 2:21). Та победа је нашој браћи ојачала веру. Увидели су да Краљ Исус помаже свом народу да уради оно што је потребно и то у правом тренутку.

Сведоци у Демократској Републици Конго срећни су што могу слободно да служе Јехови

32 Након укидања забране, подружница је добила дозволу за долазак мисионара, градњу нових објеката  и увоз библијске литературе. * Божје слуге у целом свету радосне су кад виде како Јехова штити свој народ у духовном погледу! (Ис. 52:10).

„Јехова је мој помоћник“

33. Шта можемо закључити на основу овог кратког осматрања неких судских случајева?

33 Ово осматрање неких правних битака уверава нас да Исус испуњава своје обећање: „Ја [ћу вам] дати речи и мудрост којима се сви ваши противници заједно неће моћи супротставити нити ће их моћи оспорити.“ (Прочитати Луку 21:12-15.) По свему судећи, Јехова је у одређеним тренуцима утицао на неке људе да, попут Гамалила, заштите његов народ или је подстакао храбре судије и адвокате да одважно заступају правду. Јехова је осујетио нападе наших противника. (Прочитати Исаију 54:17.) Никакво противљење не може зауставити Божје дело.

34. Због чега су наше правне победе неуобичајене и шта доказују? (Видети и оквир „ Победе на врховним судовима олакшавају проповедање“.)

34 Због чега су наше правне победе неуобичајене? Вреди размислити о следећем: Јеховини сведоци нису угледни ни утицајни људи. Ми не гласамо, не учествујемо у политичким кампањама, нити настојимо да придобијемо политичаре. Осим тога, браћа која су излазила пред судове углавном су људи који су у очима других „неуки и обични“ (Дела 4:13). Према томе, с људског гледишта, судови немају неки посебан разлог да стану на нашу страну и донесу одлуке насупрот вољи утицајних свештеника и политичара који нам се противе. Упркос томе, судије су много пута пресудиле у нашу корист! Те правне победе су доказ да Јехова види све што се догађа и делује у право време (2. Кор. 2:17). Зато попут апостола Павла и ми кажемо: „Јехова је мој помоћник, нећу се бојати“ (Јевр. 13:6).

^ одл. 9 Случај Кантвел против државе Конектикат, био је први од 43 случаја у којима је брат Хејден Кавингтон заступао браћу. Преминуо је 1978. Дороти је верно служила Јехови до краја живота. Умрла је 2015. у старости од 92 године.

^ одл. 12 Та оптужба се темељила на једном закону из 1606. На основу њега, чланови пороте су могли прогласити некога кривим ако су сматрали да је својим говором подстицао на нетрпељивост — чак и ако је рекао истину.

^ одл. 14 У Квибеку је 1950. године било 164 пуновремених слугу, укључујући и 63 мисионара из Галада, који су радо прихватили позив да тамо служе упркос жестоком прогонству које их је очекивало.

^ одл. 15 Брат Глен Хау био је врстан адвокат који је од 1943. до 2003. одважно водио стотине правних битака за Јеховине сведоке у Канади и другим земљама.

^ одл. 16 За више појединости о овом случају видети чланак „Нећете ви да се бијете него Бог“, у издању Пробудите се! од 22. априла 2000, стране 18-24.

^ одл. 32 Премда је Цивилна гарда на крају напустила имање подружнице, нови објекти су изграђени на другом месту.