Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

„Одржите се у Божјој љубави“

 2. ПОГЛАВЉЕ

Како сачувати чисту савест?

Како сачувати чисту савест?

„Сачувајте чисту савест“ (1. ПЕТРОВА 3:16)

1, 2. Зашто је компас важан инструмент и у ком смислу се може упоредити са савешћу?

МОРНАР за кормилом управља бродом који сече таласе непрегледног океана; један човек пешачи кроз пустињу; пилот управља авионом који се диже изнад густих облака. Знаш ли шта је заједничко свима њима? Свако од њих би се могао наћи у великој неприлици ако не би имао компас, а нарочито ако му не би били доступни још неки савремени уређаји.

2 Компас је једноставан инструмент с магнетном иглом која показује север. Када је исправан и када се користи заједно с прецизним картама, може нам спасти живот. У неку руку може се упоредити са дивним даром који нам је Јехова дао — наиме, са савешћу (Јаковљева 1:17). Када не бисмо имали савест, били бисмо безнадежно изгубљени. Савест нам може  помоћи да нађемо прави пут у животу и да га се држимо, под условом да је исправно користимо. Зато погледајмо сада шта је савест и како она реагује. Затим ћемо одговорити на следећа питања: (1) Како можемо исправно обликовати своју савест, (2) зашто треба да узмемо у обзир савест других и (3) зашто се исплати имати чисту савест?

ШТА ЈЕ САВЕСТ И КАКО ОНА РЕАГУЈЕ

3. Шта дословно значи грчка реч која се користи за „савест“ и на коју се јединствену способност људи односи?

3 Грчка реч која се у Библији користи за „савест“ дословно значи „сазнање унутар себе“. За разлику од других земаљских створења, ми имамо способност да спознамо себе. Захваљујући тој способности коју нам је дао Бог, ми можемо застати, преиспитати себе и донети неки суд. Попут унутрашњег судије, наша савест може проценити наше поступке, ставове или одлуке. Може нас водити до неке добре одлуке или нас може упозорити како не бисмо донели неку лошу одлуку. На крају нам може донети олакшање јер смо нешто добро урадили или нас може мучити зато што смо лоше поступили.

4, 5. (а) Како знамо да су Адам и Ева имали савест и до чега је довело то што су прекршили Божју заповест? (б) Који примери показују да су Божје слуге из претхришћанског доба слушале своју савест?

4 Мушкарац и жена су били створени са том способношћу. Чињеница да су Адам и Ева осећали стид након што су починили грех потврђује да су имали савест (Постанак 3:7, 8). Нажалост, узнемирена савест више није могла да им помогне. Намерно су прекршили Божју заповест. Тако су свесно постали бунтовници и противници Јехове Бога. Као савршени људи добро су знали шта раде и више им није било повратка.

5 За разлику од Адама и Еве, многи несавршени људи су слушали своју савест. Примера ради, Божји  слуга Јов је рекао: „Држим се праведности своје, и нећу је напустити. Срце ме моје неће прекоравати ни за један дан мог живота“ * (Јов 27:6). Он је увек слушао своју савест и у складу с њом је поступао и доносио одлуке. Зато је са истинским задовољством могао рећи да га савест није мучила нити оптерећивала осећањем стида или кривице. Запазимо разлику између Јова и Давида. Када је Давид показао непоштовање према Саулу, Јеховином помазаном краљу, „срце је почело да га осуђује“ (1. Самуилова 24:5). Таква грижа савести сигурно му је користила јер је из тога научио да више не показује такво непоштовање.

6. На основу чега знамо да сви људи имају савест?

6 Да ли дар савести имају само Јеховине слуге? Апостол Павле је под Божјим надахнућем рекао: „Кад се незнабошци, који немају закон, по природи држе онога што је у закону, онда су они сами себи закон, премда немају закон. Они показују да је оно што налаже закон записано у њиховом срцу, а о томе сведочи и њихова савест и у својим мислима бивају оптужени или пак оправдани“ (Римљанима 2:14, 15). Чак и они који уопште не познају Јеховине законе понекад поступају у складу с његовим начелима јер их на то подстиче њихова савест.

7. Зашто савест понекад може погрешно реаговати?

7 Међутим, у неким ситуацијама савест може погрешно реаговати. Како је то могуће? На пример, ако се компас нађе близу неког магнета може показати  неки други правац, а не север. Такође, ако се не користи заједно с прецизним картама, он је готово бескористан. Слично томе, савест нас може одвести у погрешном правцу ако на њу прекомерно утичу себичне жеље нашег срца. Уколико се наша савест не води поузданим начелима из Божје Речи, можда у многим важним стварима нећемо моћи да разлучимо шта је добро, а шта лоше. Да би наша савест исправно реаговала, потребно нам је вођство Јеховиног светог духа. Павле је написао: „Моја савест сведочи са мном у светом духу“ (Римљанима 9:1). Али како можемо своју савест ускладити са вођством Јеховиног светог духа? Суштина је у томе да је исправно обликујемо.

КАКО СЕ САВЕСТ ИСПРАВНО ОБЛИКУЈЕ

8. (а) Како срце може утицати на савест и шта треба да нам буде најважније приликом доношења одлука? (б) Зашто за једног хришћанина није увек довољно да има осећање чисте савести? (Видети фусноту.)

8 Неки једноставно ослушну своја осећања и одлуче шта ће урадити. После тога можда кажу да та одлука не оптерећује њихову савест. Али жеље срца могу бити веома јаке и чак могу утицати на савест. Библија каже: „Срце је варљивије од свега и на све је спремно. Ко може проникнути у њега?“ (Јеремија 17:9). Зато жеље нашег срца нису најважнији фактор који треба да узмемо у обзир. Најпре треба да размислимо о томе како би Јехова желео да поступимо. *

9. Шта је страх од Бога и како утиче на нашу савест?

 9 Ако смо неку одлуку заиста донели на основу исправно обликоване савести, онда ће она бити резултат страха од Бога, а не наших личних жеља. Погледајмо један одличан пример. Богобојазни Немија је као намесник имао право да од народа у Јерусалиму тражи да плаћају извесне трошкове и порезе. Међутим, то право није искористио. Зашто? Била му је мрска и сама помисао да због угњетавања Божјег народа изазове Јеховино негодовање. Рекао је: „Нисам тако поступао јер сам имао страх од Бога“ (Немија 5:15). Зато је веома важно да имамо исправан страх пред Богом, да се бојимо да изазовемо негодовање нашег небеског Оца. Такво страхопоштовање ће нас подстаћи да тражимо савет из Божје Речи кад треба да донесемо неку одлуку.

10, 11. Која се библијска начела односе на конзумирање алкохолних пића и шта ће нам помоћи да их применимо?

10 Како се доноси одлука на темељу савести? На пример, осврнимо се на конзумирање алкохолних пића. Кад се нађемо у неком друштву, често стојимо пред одлуком да ли ћемо попити неко пиће. Да бисмо донели исправну одлуку, морамо знати шта Божја Реч каже о томе. Која се библијска начела односе на употребу алкохолних пића? Библија не осуђује умерену употребу алкохола. У њој се исказује хвала Јехови зато што је људима дао вино као дар (Псалам 104:14, 15). Међутим, Библија осуђује прекомерну употребу алкохола и разуздане гозбе (Лука 21:34; Римљанима 13:13). Сем тога, опијање се у Библији сврстава у веома озбиљне грехе, као што је полни неморал * (1. Коринћанима 6:9, 10).

11 Савест једног хришћанина се обликује и изоштрава  таквим начелима. Зато када треба да одлучимо да ли ћемо у неком друштву попити неко пиће, треба да поставимо себи питања попут следећих: ’О каквом се дружењу ради? Да ли ће измаћи контроли и претворити се у неку пијанку? Шта могу рећи о својим склоностима? Да ли волим да попијем и да ли ми је потребан алкохол да бих био расположен? Имам ли снаге да се савладам и да не претерам с пићем?‘ Било би мудро да се молимо Јехови за вођство док размишљамо о библијским начелима и питањима која она намећу. (Прочитати Псалам 139:23, 24.) На тај начин тражимо од Јехове да нас води својим светим духом. Такође обликујемо своју савест како би била у складу с Божјим начелима. Међутим, постоји још један фактор који треба узети у обзир приликом доношења одлука.

ЗАШТО ТРЕБА ДА УЗМЕМО У ОБЗИР САВЕСТ ДРУГИХ?

Савест обликована на темељу Библије може нам помоћи да одлучимо да ли ћемо попити пиће или нећемо

12, 13. Због чега се савест хришћана разликује и како треба да реагујемо на такве разлике?

12 Понекад ће те можда изненадити колико се савест једног хришћанина разликује од савести другог. Неко сматра да неки поступак или навика нису примерени, док други ужива у томе и не види никакав разлог за приговор. Рецимо, када је реч о конзумирању пића у друштву, неко заиста ужива у томе да увече попије пиће с пријатељима и да се мало опусти, док неког другог такав поступак узнемирава. Зашто постоје такве разлике и како оне треба да утичу на наше одлуке?

13 Људи се међусобно разликују из многих разлога. Нисмо сви одрастали у истим околностима. На пример, неки добро знају с каквом су се слабошћу раније борили — и можда нису увек успевали да у тој борби победе (1. Краљевима 8:38, 39). Ако се ради о  алкохолу, такве особе су вероватно посебно осетљиве. Ако таква особа буде гост у твојој кући, можда због своје савести неће желети да попије ниједно пиће. Да ли ћеш се због тога увредити? Да ли ћеш је и даље упорно нудити? Не. Било да знаш њене разлоге или да их не знаш — разлоге о којима можда не жели да прича у том друштву — братска љубав ће те подстаћи да будеш увиђаван.

14, 15. У вези с којим питањима се савест хришћана у првом веку разликовала и шта је Павле препоручио?

14 Апостол Павле је увидео да се савест хришћана често веома разликује. У то време, наиме у првом веку, неке хришћане је оптерећивала савест због хране која је била жртвована идолима, а касније се продавала на пијаци (1. Коринћанима 10:25). Павлу је савест дозвољавала да једе такву храну. За њега су идоли били нешто потпуно безвредно и сматрао је да та храна, коју је у суштини створио Јехова, не може припадати њима. Али Павле је ипак био свестан чињенице да не деле сви његово мишљење. Можда су неки били велики идолопоклоници пре него што су постали хришћани. За њих је било увредљиво све што је имало икакве везе са идолопоклонством. Како је онда Павле решио то питање?

15 Он је рекао: „Ми који смо јаки морамо да носимо слабости оних који нису јаки, а не да угађамо себи. Јер ни Христ није угађао себи“ (Римљанима 15:1, 3). Павле је увидео да потребе наше браће треба да ставимо испред својих, баш као што је то и Христ радио. Када је у једном другом контексту говорио о истој теми, рекао је да уопште не би јео месо ако би то спотицало његовог брата за кога је Христ дао живот. (Прочитати 1. Коринћанима 8:13; 10:23, 24, 31-33.)

16. Зашто они који имају осетљивију савест не треба да суде онима чија се савест разликује од њихове?

16 С друге стране, они који имају осетљивију савест  не треба да критикују друге и да инсистирају на томе да сви деле њихово гледиште. (Прочитати Римљанима 14:10.) Савест у суштини треба да служи као унутрашњи судија наших поступака, а не као основа по којој ћемо судити другима. Сетимо се да је Исус рекао: „Не судите, да вам се не суди“ (Матеј 7:1). Нико од нас не треба да прави спорно питање око ствари које се тичу савести. Сви треба да гледамо како да у скупштини унапређујемо љубав и јединство и како да изграђујемо, а не да обесхрабрујемо једни друге (Римљанима 14:19).

ЗАШТО СЕ ИСПЛАТИ ИМАТИ ЧИСТУ САВЕСТ

Исправно обликована савест може нас водити на нашем животном путу и донети нам радост и унутрашњи мир

17. Шта се десило са савешћу многих људи у данашњем свету?

17 Апостол Петар је написао: „Сачувајте чисту савест“ (1. Петрова 3:16). Имати чисту савест пред  Јеховом Богом заиста је право благо. Данас многи људи немају чисту савест. Павле је рекао да је таквима „савест обележена усијаним гвожђем“ (1. Тимотеју 4:2, фуснота). Усијано гвожђе оставља ожиљке на кожи и та места затим постају неосетљива. Многима је савест потпуно отупела јер је због многобројних ожиљака постала неосетљива и више их не упозорава, не буни се нити их мучи осећањем стида или кривице због лоших поступака. Има доста оних који су срећни што су се ослободили осећања кривице.

18, 19. (а) Зашто осећање кривице и стида може бити корисно? (б) Шта можемо учинити ако нас и даље мучи савест због ранијих греха за које смо се већ покајали?

18 У суштини, осећање кривице може бити начин на који нас савест упозорава да смо нешто лоше урадили.  Када такво осећање подстакне грешника да се покаје, чак и најгори греси му могу бити опроштени. На пример, краљ Давид је починио тежак грех али му је било опроштено, и то у великој мери зато што се искрено покајао. Он је мрзео оно што је учинио и пошто је чврсто решио да надаље поступа по Јеховиним законима и сам је осетио да је Јехова ’добар и спреман да опрости‘ (Псалам 51:1-19; 86:5). Међутим, шта да радимо ако нас и даље мучи осећање кривице и стида након што смо се покајали и добили опроштај?

19 Понекад савест може претерано и дуго осуђивати и мучити грешника осећањем кривице, чак и када је оно испунило своју сврху. У таквим случајевима можда је потребно да уверимо наше срце које нас осуђује да је Јехова већи од свих осећања која као људи имамо. Треба да верујемо у Јеховину љубав и опраштање и да то прихватимо, баш као што подстичемо и друге да то ураде. (Прочитати 1. Јованову 3:19, 20.) С друге стране, очишћена савест доноси унутрашњи мир, спокојство и дубоку радост која је веома ретка у данашњем свету. Многи који су некада починили озбиљан грех осетили су то чудесно олакшање и данас имају чисту савест док служе Јехови Богу (1. Коринћанима 6:11).

20, 21. (а) Која је сврха ове књиге? (б) Какву слободу имамо као Јеховине слуге и како треба да је користимо?

20 Ова књига треба да нам помогне да пронађемо такву радост и да сачувамо чисту савест до краја ових тешких последњих дана Сатаниног света. Наравно, ова књига не може обухватити све библијске законе и начела о којима треба да размишљамо и која треба да применимо у ситуацијама које се јављају из дана у дан. Осим тога, немојмо очекивати једноставна, стриктна правила о питањима која се тичу савести. Сврха ове књиге јесте да нам помогне да обликујемо и изоштримо своју савест тако што  ћемо проучавати како да примењујемо Божју Реч у свакодневном животу. За разлику од Мојсијевог закона, „Христов закон“ подстиче оне који га се држе да више живе по савести и начелима него по писаним правилима (Галатима 6:2). Јехова је на тај начин дао својим слугама изузетну слободу. Међутим, његова Реч нас подсећа да никада не користимо ту слободу као „покриће за зло“ (1. Петрова 2:16). Таква слобода нам пружа изузетну прилику да покажемо колика је наша љубав према Јехови.

21 Ако уз молитву размишљамо о томе како да на најбољи начин живимо по библијским начелима и затим спроведемо то у дело, наставићемо тај важан процес који је почео када смо први пут сазнали за Јехову. Наша „моћ запажања“ биће „искуством увежбана“ (Јеврејима 5:14). Савест која је обликована на темељу Библије изузетно ће нам користити у сваком дану нашег живота. Попут компаса који води путника, савест ће нам помоћи да доносимо одлуке које ће се допасти нашем небеском Оцу. То је сигуран начин да се одржимо у Божјој љубави.

^ одл. 5 У библијским књигама писаним хебрејским језиком не појављује се реч која би конкретно означила „савест“. Али у примерима попут овог јасно се види да се ради о савести. „Срце“ се обично односи на саму личност човека. Међутим, у оваквим случајевима по свему судећи односи се на „унутрашњи глас човека“, наиме на његову савест. У библијским књигама писаним грчким језиком реч „савест“ се појављује тридесетак пута.

^ одл. 8 Библија показује да није увек довољно имати осећање чисте савести. Примера ради, Павле је рекао: „Ни због чега не осећам грижу савести. Али то не доказује да сам праведан, него је Јехова онај који суди о мени“ (1. Коринћанима 4:4). Чак и они који прогоне праве хришћане, као што је то Павле некада радио, можда то раде чисте савести, јер мисле да је то по Божјој вољи. Зато је веома важно да имамо чисту савест и пред собом и пред Богом (Дела апостолска 23:1; 2. Тимотеју 1:3).

^ одл. 10 Треба напоменути да многи лекари кажу да за алкохоличаре не постоји умерена употреба алкохолних пића. За њих „умерено“ значи да уопште не пију.

Сазнајте више

Будимо разборити када доносимо одлуке

Како можемо доносити одлуке у складу с Божјом вољом? Шта ће нам помоћи да се држимо својих одлука?