Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Истражујмо Божју Реч

 2

Божје име у грчком делу Светог писма

Божје име у грчком делу Светог писма

Библисти признају да се у изворним текстовима хебрејског дела Светог писма, који је познат као Стари завет, Божје име појављује у облику тетраграма (יהוה) скоро 7 000 пута. Међутим, многи сматрају да се оно није налазило у изворном грчком тексту Светог писма, који је познат као Нови завет. Због тога се у већини данашњих превода овог дела Библије не појављује Божје име, Јехова. Чак и у стиховима у којима се цитира из хебрејског дела Библије, у којима је стајао тетраграм, већина преводилаца користи титулу „Господ“, а не Божје име.

То није случај са преводом Светог писма Нови свет. У њему се Божје име у грчком делу Библије појављује 237 пута. Притом су у обзир узете две важне чињенице: (1) Грчки рукописи који данас постоје нису изворни рукописи. Већина од хиљада преписа који данас постоје настала је најмање два века након изворних текстова. (2) Дотад су преписивачи библијског текста или заменили тетраграм с Кириос, што на грчком значи „Господ“, или су преписивали из рукописа у којима је Божје име већ било уклоњено.

Због тога што постоје уверљиви докази да се тетраграм заиста налазио и у грчком делу Библије, преводиоци који су радили на преводу Нови свет одлучили су да користе Божје име и у том делу Библије. Своју одлуку су темељили на следећим чињеницама:

  • Примерци хебрејског дела Светог писма који су се користили у време Исуса и његових апостола садржавали су тетраграм на сваком месту на ком се он јављао у изворном тексту. У прошлости је било неких који су доводили у питање ову тврдњу. Међутим, када су близу Кумрана пронађени рукописи хебрејског текста из првог века, отклоњена је свака сумња да се у преписима хебрејског дела Светог писма из времена Исуса и његових апостола налазило Божје име.

  • У време Исуса и апостола, тетраграм се такође налазио и у грчким преводима хебрејских књига Светог писма. Вековима су библисти сматрали да се тетраграм није налазио у  Септуагинти, то јест грчком преводу хебрејског дела Библије. А онда су средином XX века, њихову пажњу привукли неки веома стари фрагменти Септуагинте који потичу још из Исусовог времена. На тим фрагментима се налазило Божје име исписано хебрејским словима. Дакле, у Исусово време су несумњиво постојали рукописи хебрејских књига Светог писма на грчком у којима се налазило Божје име. Нажалост, познатији преписи Септуагинте, као што су Ватикански и Синајски кодекс, који су настали у четвртом веку, више нису садржавали Божје име у хебрејским књигама Светог писма (од Постанка до Малахије) иако се оно налазило у ранијим рукописима Септуагинте. Зато није никакво чудо што се у текстовима из тог периода, Божје име не појављује у Новом завету, то јест грчком делу Светог писма.

    Исус је јасно рекао: „Ја сам дошао у име свог Оца.“ Такође је у молитви Богу рекао: „Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света“

  • Из грчког дела Светог писма може се видети да је Исус често указивао на Божје име и да га је објављивао другима. Једном приликом је јасно рекао: „Ја сам дошао у име свог Оца“ (Јован 5:43). Такође је у молитви Богу рекао: „Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света“ (Јован 17:6, 11, 12, 26).

  • Будући да је грчки део Светог писма записиван под вођством Божјег светог духа, баш као и хебрејски део, изненадан нестанак Јеховиног имена из грчких књига био би крајње нелогичан. Средином првог века, Исусов ученик Јаков је рекао старешинама у Јерусалиму: „Симеон је детаљно испричао како је Бог први пут погледао на друге народе да из њих изабере народ за своје име“ (Дела апостолска 15:14). Било би необично да је Јаков изјавио тако нешто, а да нико у првом веку није знао ни користио Божје име.

  • У грчком делу Библије Божје име се појављује у скраћеном облику. У Откривењу 19:1, 3, 4, 6, Божје име се појављује као део сложенице „Алилуја“. Ова реч потиче из хебрејског „Халелујах“ и дословно значи „Хвалите Јах“. „Јах“ је скраћени облик имена Јехова. Многа имена из грчког дела Библије садрже у себи Божје име. Заправо, многи стручни текстови показују да Исусово име значи „Јехова је спасење“.

  • Древни јеврејски записи показују да су хришћани јеврејског порекла користили Божје име кад су писали грчки  део Библије. Тосефта, једна збирка усмених закона настала око 300. н. е., каже за књиге из грчког дела Библије које су биле спаљиване на сабат: „Књиге јеванђелиста и књиге минима [вероватно назив за хришћане јеврејског порекла] нису биле поштеђене уништења ватром. Уместо тога, спаљиване су, као и сва указивања на Божје име које се налази у њима.“ Исти извор цитира рабија Јосеја Галилејца, који је живео почетком другог века н. е., како каже да су се другим данима у седмици „из њих [сматра се да је реч о хришћанским списима] исецала места с Божјим именом и одлагала, а остатак се спаљивао“.

  •   Неки библисти признају да се у библијским књигама писаним грчким језиком, Божје име највероватније налазило на местима где су били цитати из хебрејског дела Библије. Под заглављем „Тетраграм у Новом завету“, у једном делу стоји: „Постоје докази да су писци Новог завета користили тетраграм, то јест Божје име Јахве, у неким или у свим стиховима у којима су цитирали Стари завет“ (The Anchor Bible Dictionary). Библиста Џорџ Хауард каже: „Пошто се тетраграм још увек налазио у примерцима грчке Библије којима се служила рана црква [то јест у Септуагинти], разумно је веровати да су писци Новог завета приликом  цитирања из Писма задржали тетраграм у библијском тексту.“

  • Уважени библијски преводи су користили Божје име у Новом завету. Неки од тих превода су настали давно пре превода Нови свет. На пример, то су: Nowy Testament (1574, пољски, Шимон Будни); Die heilige Schrift des neuen Testaments (1791, немачки, Доминикус фон Брентано); The Emphatic Diaglott (1864, енглески, Бенџамин Вилсон); O Evangelho Segundo S. Mattheus (1909, португалски, Падре Сантана); Bible de Chouraqui, (1985, француски, Андре Шураки). Поред тога, у једном шпанском преводу с почетка XX века, преводилац Пабло Бесон је користио име „Јехова“ у 14. стиху Јудине посланице, а на скоро 100 других места је у фуснотама објаснио да је вероватно то исправан облик Божјег имена. Поред тога, још барем шест шпанских превода користи Божје име, и то у облицима Yahvé, Yavé, Yahweh и YHWH. Надаље, на руском се Божје име појављује у фуснотама превода „Смысловой перевод“ и „Еврейский Новый Завет“ од Давида Стерна. Само на немачком језику, у барем 11 превода Новог завета појављује се име „Јехова“ (или као транслитерација „Јахве“), док се у четири превода Божје име јавља у заградама иза речи „Господ“. Преко 70 немачких превода користи Божје име у фуснотама  и напоменама. Осим тога, почевши од XVI века, у хебрејским преводима грчког дела Библије у многим стиховима користи се тетраграм.

  • Библијски преводи на више од сто језика садрже Божје име у грчком делу Библије. Примера ради, у многим преводима Новог завета на језицима који се говоре на афричком, америчком, азијском и европском континенту, као и на пацифичким острвима, Божје име се појављује много пута. (Видети списак на 12. и 13. страни.) Преводиоци ових Библија су се одлучили да користе Божје име из разлога сличних онима које смо већ навели. Неки од тих превода су се појавили у новије време, као што је Библија на ротуманском језику (1999), у којој се „Jihova“ појављује 51 пут у 48 стихова Новог завета и батачаком језику (1989) индонежанског племена Тобе, у којем се 110 пута користи облик „Jahowa“.

Божје име у Марку 12:29, 30 у једном хавајском преводу из 1816.

На основу свих чињеница, несумњиво постоји много разлога да се Божје име врати у грчки део Библије, то јест Нови завет. Управо то су учинили преводиоци који су радили на преводу Нови свет. Они дубоко поштују Божје име и не усуђују се да изоставе ишта од онога што је део изворног библијског текста (Откривење 22:18, 19).