Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2016.

Енглеска: Браћа и сестре изражавају добродошлицу делегатима који су дошли на међународни конгрес

 ПРОПОВЕДАЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ ШИРОМ СВЕТА

Европа

Европа
  • БРОЈ ЗЕМАЉА 47

  • БРОЈ СТАНОВНИКА 743 421 605

  • БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА 1 614 244

  • БРОЈ БИБЛИЈСКИХ КУРСЕВА 842 091

Од неспоразума до библијског курса

Међународни конгрес у Лондону, у Енглеској, био је узбудљив догађај како за делегате из других земаља тако и за тамошњу браћу. Ендру и Елизабет су дошли у један лондонски хотел да би изразили добродошлицу браћи из иностранства. Угледавши лепо одевену жену код рецепције и претпоставивши да је сестра, Елизабет ју је срдачно  загрлила. Жена се зачудила, па је Елизабет рекла: „Опростите! Мислила сам да сте један од делегата.“

„Каквих делегата?“, питала је жена.

Елизабет је показала натпис са добродошлицом Јеховиним сведоцима, који је стајао на рецепцији. Пријатно се изненадила када је жена рекла: „Баш лепо! Изгледам вам као Јеховин сведок?“

У наставку разговора, Елизабет је сазнала да се жена зове Вивијен, да је пореклом из Нигерије и да живи на само неколико минута од њих. Вивијен је прихватила да проучава Библију и хтела је да јој се и њена деца придруже. Кад су Ендру и Елизабет дошли код Вивијен, она је њима изразила добродошлицу срдачно их загрливши. Њихов случајни сусрет у центру Лондона очигледно је оставио веома леп утисак на Вивијен. Када су јој показали књигу Шта Библија научава, изненадила их је рекавши да је већ има и да је чита са своје четворо деце. Рекли су јој да се уз ту књигу добија и бесплатан библијски курс. Вивијен је одушевљено рекла: „Зашто не бисмо одмах почели?“

Писмо брата ромског порекла

У новембру 2014, у Словачкој је оформљена прва скупштина на ромском језику. На једном недавно одржаном покрајинском састанку крстио се 21 објавитељ ромске националности, сви из истог села. На Спомен-свечаности, у скупштини на ромском било је присутно 495 особа.  Један новокрштени брат је написао писмо у ком је стајало:

Словачка: Два објавитеља преносе добру вест једној Ромкињи

„Ја сам Ром из Жехре, у Словачкој. Овде многи имају предрасуде према нама и мисле да смо прљави, да лажемо и крадемо. Кад сам хтео да уђем у цркву, речено ми је да одем јер ми ту није место. Можете да замислите како сам после таквих искустава гледао на људе који нису Роми. Онда су ме Јеховини сведоци позвали у Дворану Краљевства. Отишао сам с великом резервом, очекујући још једно разочарање. Изненадио сам се што ми је, и пре него што сам ушао, један Словак срдачно пружио руку у знак добродошлице. Уопште нисам могао да пратим јавно предавање. Све време сам се питао: ’Како је могуће да су сви тако фини према мени?‘

„Те ноћи нисам ока склопио. Стално ми се вртело по глави шта сам доживео у Дворани Краљевства. Зато сам хтео да опет одем тамо, да бих проверио да ли се само случајно десило да су сви били љубазни према мени. Други пут су били још љубазнији и дочекали ме као старог пријатеља. Од тада сам увек долазио на састанке и с временом сам се крстио. Ни након мог крштења ништа се није променило — браћа ме и даље воле и цене. Некада ме нуде и бољом храном него што сами једу. Желим да заувек останем део ове организације и служим Јехови Богу.“

Молила се за прилику да сведочи

Сестра по имену Ајсељ је путовала аутобусом из Ганџе до Бакуа у Азербејџану. У молитви је рекла Јехови да би волела да током пута некоме сведочи. Иако је Ајсељ имала своје место, једна жена је хтела да она седне поред ње. Почеле су  да разговарају и Ајсељ је постепено усмерила разговор ка Библији. Жена је рекла да воли Исуса и да би желела да сазна нешто више о њему. Размениле су бројеве телефона и договориле се да се опет виде. Жена је замолила Ајсељ да јој, ако може, донесе Библију.

Када се Ајсељ вратила у Ганџу, отишла је код заинтересоване жене на њено радно место. Жена је споменула да има „молитвеник“ који чита сваки дан. Сестра се изненадила кад је видела да је тај „молитвеник“ заправо брошурица Свакодневно разматрање Писма из 2013! Почеле су да проучавају Библију и Ајсељ је била срећна што јој је Јехова дао храбрости да неформално сведочи.

Писмо захвалности из затвора

Следеће писмо стиже из Шпаније:

„Пре свега, желим да вам захвалим што улажете труд да све врсте људи чују добру вест.

„Први пут сам упознао Јеховине сведоке пре 15 година, у Тирани, у Албанији. Зачудио сам се што је један Јеховин сведок имао храбрости да приђе банди од десет младића, у којој сам био и ја. Нико није смео да нам се обрати, али он је то учинио иако смо били наоружани. Неустрашиво нам је говорио о Библији. Његова храброст је на мене оставила снажан утисак.

„Пре четири године, овде у Шпанији, један од Сведока ме је посетио у затвору и предложио ми да проучавам Библију с њим. Прихватио сам и захваљујући томе сам се променио. Више нисам насилан. Има већ прилично година да нисам упадао ни у какве невоље. Упознао сам Јехову и то је мом животу дало смисао. Трудим се да живим  у миру с другима. Више од годину дана сам некрштени објавитељ.

„Иако сам у затвору већ 12 година, током протекле четири имам радост и унутрашњи мир какав никада раније нисам осећао. Сваког дана захваљујем Јехови на томе.

„Пре неколико недеља сам гледао неке кратке филмове на сајту jw.org. Много ме је дирнуо филм о брату из Сједињених Држава, који је био у затвору. Нисам емотиван човек, али када сам видео какве је промене направио у свом животу, нисам могао да зауставим сузе.

„Улажете велики труд да дођете до свих врста људи тако што преводите добру вест на толико много језика и посећујете нас који смо у затвору. Нека вас Јехова и даље благосиља.

„Од срца вам хвала.“

„Коначно имам унутрашњи мир“

„Увек сам осећала неку празнину и узалудно сам тражила унутрашњи мир који ми је стално  измицао“, каже Фелисити, која има 68 година и живи у Шведској. Будући да није била задовољна оним што је научавала Католичка црква, којој је припадала, почела је да истражује најразличитије религије и на крају се озбиљно уплела у врачање и прорицање будућности.

Пошто није нашла смисао у животу, била је толико очајна да је размишљала о самоубиству. „Плачући сам завапила Богу и молила га да ми покаже шта да радим. После две недеље, неко је благо покуцао на моја врата. Један насмејани младић ме је питао да ли би ме занимало да чујем нешто из Божје Речи. Помислила сам: ’О не, Боже, нисам то мислила! Само не Јеховини сведоци!‘“

Иако је испрва хтела да затвори врата, одлучила је да га саслуша и прихватила је библијски курс и књигу Шта Библија научава. „Захваљујући томе, сагледала сам Библију из сасвим другачијег угла“, каже она. Фелисити се крстила на регионалном конгресу у Шведској 2014. Она додаје: „Коначно имам унутрашњи мир за којим сам трагала целог живота.“