Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2016.

Бурунди: Нола показује Стражарску кулу људима који су је замолили за мало жара

 ПРОПОВЕДАЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ ШИРОМ СВЕТА

Африка

Африка
  • БРОЈ ЗЕМАЉА 58

  • БРОЈ СТАНОВНИКА 1 082 464 150

  • БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА 1 453 694

  • БРОЈ БИБЛИЈСКИХ КУРСЕВА 3 688 959

Ревни таксиста на мотоциклу

Бенин: Дезире преноси добру вест својим путницима помоћу аудио-уређаја који је монтирао на свој мотоцикл-такси

У градовима јужног Бенина, омиљено превозно средство је мотоцикл-такси, који тамо зову зем. Дезире, који је помоћни пионир, на свој зем је монтирао аудио-уређај, а два звучника усмерио ка седишту за путника. Стално пушта снимке библијских публикација и аудио-драма. Када путник седне на зем, обично не прође  много времена а већ почне да пажљиво слуша снимак. Многи се толико удубе у то што слушају да када стигну на своје одредиште, оклевају или чак неће да сиђу док не одслушају снимак до краја. Дезире каже: „Наравно, значило би ми да плате и оду, тако да могу да потражим следећу муштерију, али знам да је далеко важније да они чују добру вест од тога да више зарадим. Осим тога, на овај начин поделим доста литературе.“

Упорна девојчица

Нола има шест година, још није кренула у школу и са својом породицом живи у брдима Бурундија. Једног дана је пазила на ватру док се кувао оброк. Два човека која су радила у суседној кући су је замолила за мало жара како би могли да заложе ватру и она им је дозволила да га узму. Кратко након тога, Нола је прошла поред та два човека и видела да су тај жар искористили да запале цигарете. То ју је много узнемирило, па им је рекла: „Да сам знала да ћете с тим да палите цигарете, не бих вам га ни дала.“ Онда се сетила да је у Дворани Краљевства видела часопис с цигаретом на насловној страни. Отрчала је до дворане и набавила два примерка Стражарске куле од 1. јуна 2014, која је говорила о пушењу. Нола се вратила до тих људи и дала им часописе, инсистирајући да их одмах прочитају. Касније их је опет пронашла и уручила им позивнице за предстојећи регионални конгрес. Упорност ове девојчице је оставила дубок утисак на њих, тако да су два дана присуствовали конгресу. Током  паузе за ручак, Нола их је угледала и позвала да дођу да се послуже скромним оброком који је понела њена породица. Одушевљени оним што су видели и чули на конгресу, обојица су почела да проучавају Библију.

Сведочење у затворима

Старешине у Либерији проповедају поруку о Краљевству у многим казнено-поправним установама. Ив, специјални пионир у главном граду, Монровији, каже: „У марту су три затвореника постала некрштени објавитељи, тако да сада у Централном затвору у Монровији има шест објавитеља.“ Како иду у службу? „Имају састанак за службу проповедања сваке среде и суботе“, објашњава Ив. „Након њега иду од ћелије до ћелије, преносећи поруку из Библије осталим затвореницима, за шта су добили одобрење.“ Сада се са многим затвореницима проучава и они присуствују састанцима који се одржавају у затвору. Представник подружнице је одржао говор пред 79 затвореника у тој установи. У шест других затвора са затвореницима се проучава у групама и код њих се могу запазити позитивне промене.

„Очајнички нам је потребна помоћ“

Много труда се улаже како би заинтересоване особе у забаченим местима присуствовале Спомен-свечаности. Примера ради, припадници народа Сан, такође познати као Бушмани, староседеоци су јужне Африке. Већ вековима живе једноставним, номадским животом, бавећи се ловом и  сакупљањем биљака. Глен, специјални пионир који служи на северу Намибије, организовао је да се Спомен-свечаност 2015. године одржи у једном забаченом селу овог народа, 270 километара источно од града Рундуа. То је био други пут да се Христова смрт обележила у том месту. Оба пута, власти у том селу су дозволиле Јеховиним сведоцима да за ту прилику бесплатно користе судску дворану. Укупно је било 232 присутних упркос томе што је киша пљуштала и пре и током свечаности. Бушмани говоре језиком који је карактеристичан по својим „цоктавим“ гласовима. Говор је превођен са енглеског, а пошто немају Библију на свом језику, преко пројектора су пуштани слајдови у боји, како би се дочарали стихови попут Исаије 35:5, 6. Глен тамо проучава Библију са доста особа које лепо напредују. Он каже: „Већ две године долазим овде једном месечно и кампујем неколико дана. Напредак је спор због језика и удаљености. Очајнички нам је потребна помоћ. Када сам отишао да уговорим одржавање Спомен-свечаности ове године, један од надлежних у том месту ме је питао да ли бисмо желели да изградимо објекат где би се људи могли окупљати да обожавају Бога. Онда је рекао да ће нам они обезбедити плац и да ће подићи објекат о свом трошку! Наше би било само да доведемо пастора или, ако ништа друго, да бар обучимо некога од њих за ту службу.“

Намибија: Две сестре преносе добру вест жени из племена Химба