Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2016.

Бразил: Валдира проучава уз светлост свеће путем мобилног телефона

 ПРОПОВЕДАЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ ШИРОМ СВЕТА

Америка

Америка
  • БРОЈ ЗЕМАЉА 57

  • БРОЈ СТАНОВНИКА 982 501 976

  • БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА 4 102 272

  • БРОЈ БИБЛИЈСКИХ КУРСЕВА 4 345 532

Проучавање на пропланку уз свећу

Брачни пар специјалних пионира проповедао је у забаченом подручју Бразила. Тамо су чули за Валдиру, жену која је проучавала Библију пре 13 година. Након што су путовали прашњавим, земљаним путем, прелазећи и реке, што је било ризично, пронашли су Валдиру. Она је једва чекала да поново проучава. Пошто живи у прилично неприступачном крају, морали су да  смисле како ће проучавати. Валдира има мобилни телефон, али једино место где има добар сигнал је један пропланак далеко од њене куће. Поред тога, она може да проучава само након девет сати увече. Замисли тај призор: Млада жена у мраку седи сама на отвореном и уз светлост свеће проучава Библију путем мобилног телефона.

Валдира путем телефона такође прати састанак недељом. Она одлази у природу с Библијом, Стражарском кулом и песмарицом. Када пада киша, понесе и кишобран.

У марту је путовала око 100 километара до Дворане Краљевства како би присуствовала посебном састанку на ком је објављено ревидирано издање превода Нови свет на португалском. Обрадовала се што је добила примерак нове Библије. Када су је похвалили за труд који улаже да би проучавала, Валдира је рекла: „И није то тако тешко!“

„Знао сам да ћете једног дана доћи“

Индијански народ Јукпа живи у Колумбији. Пре него што је посетио једну од њихових заједница, специјални пионир, Френк, био је упозорен на њиховог поглавицу, Џона Хаира. Он је отерао неколико евангелистичких група које су желеле да тамо проповедају. Једном приликом, када је сазнао да један евангелистички свештеник скупља десетак, испалио је пар хитаца у ваздух, тако да је овај побегао главом без обзира.

Колумбија: Специјални пионир Френк проучава Библију с припадницима народа Јукпа

Френк се присећа: „Кад смо стигли у њихово село, прва особа која се заинтересовала за нашу поруку, ни мање ни више, била је једна од Хаирових ћерки! Када смо јој показали књигу Шта Библија заиста  научава?, истог трена је рекла: ’Ово је религија којој желим да припадам!‘ Онда је отрчала до свог оца да му каже да смо стигли. Он нас је одмах позвао да дођемо. Отишли смо, али нам уопште није било свеједно. Пре него што смо стигли да ишта изустимо, он је рекао: ’Знам да је ваша религија она права. Пре осам година сам на једном сметлишту у Бесерилу пронашао књигу какву сте дали мојој ћерки. Прочитао сам је и отада чекам да дођете. Знао сам да ћете једног дана доћи. Желим да поучите мене, моју породицу и наш народ ономе што пише у Библији. Наша врата су вам широм отворена.‘

„Сузе су нам наврле на очи. Цело село се окупило како би чуло шта имамо да кажемо, а Хаиро је преводио  оно што смо говорили на њихов језик. Када смо одлазили, позајмио нам је мало магаре да нам понесе пртљаг. Сада водимо 47 библијских курсева са 120 припадника народа Јукпа из различитих заједница, а ту су и Џон Хаиро и његова ћерка.“

Десет година је прогонио Сведоке

Хосе живи у Еквадору и раније је био ревни католик. Написао је: „Из дна душе сам мрзео Јеховине сведоке. Прогонио сам их десет година. Окупљао сам руље, физички малтретирао Сведоке и оптуживао их да краду. Кад би их ухапсили, у полицијској станици сам инсистирао да ја лично ставим катанац на њихове ћелије. Једном смо демолирали  аутомобил једног Сведока. Другом приликом смо гурнули њихов мотоцикл низ литицу.

„Године 2010, добио сам свињски грип. Доктор ми је рекао да је за мој опоравак најбоље да одем у приобално подручје, јер је тамо много топлије него у високим Андима, где сам живео. Отишао сам на малу фарму мог рођака која се налазила на приморју и испоставило се да треба да бринем за цело имање. Пошто сам био са̂м, био сам тако очајан да сам био спреман да причам с било ким. На фарму су дошли ни мање ни више него Јеховини сведоци! Осећао сам се крајње усамљено, па сам разговарао с њима. Одушевио сам се тиме како су се сналазили у Библији. Пристао сам да проучавам из чисте радозналости. Након шест месеци, први пут сам дошао на састанак. Био сам дирнут љубазношћу и искреним занимањем које су показали према мени, па сам почео да се питам: ’Да нису ово можда праве Божје слуге?‘ Напредовао сам и на крају се крстио у априлу 2014.

„Имао сам грижу савести јер сам прогонио Сведоке. Али Јехова ми је дао прилику да се бар донекле искупим. На покрајинском састанку који је одржан 4. октобра 2014, у интервјуу сам говорио о томе како сам у прошлости прогонио Сведоке. Једно од питања је било: ’Ако би имао прилику да се извиниш некоме кога си прогонио, ко би то био?‘ Као из топа сам одговорио да би то био брат Едмундо, али да уопште не знам како да га нађем. Нисам ни слутио да га је покрајински надгледник довео иза бине. Публика је била дирнута до суза кад смо се Едмундо и ја загрлили и плакали заједно на подијуму.“

„Јехова, молим те да ме нађу твоји Сведоци“

Парагвај: Жена је питала сестре да ли су оне Јеховини сведоци

Већ је упекло подневно сунце када је једна група сестара у Асунсиону, у Парагвају, обрадила подручје  које им је додељено. Међутим, одлучиле су да се још мало потруде и проповедају људима у оближњим кућама. Једна од њих је рекла: „Можда се неко баш сад моли.“ Испред једне куће на углу, млада жена се осмехнула сестрама и питала их да ли су оне Јеховини сведоци. Објаснила им је да је пре месец дана због посла дошла из Боливије у Парагвај. У Боливији је проучавала Библију све док се није одселила. Пошто нико у њеном новом комшилуку није знао да јој каже где да нађе Јеховине сведоке, она се овако помолила: „Јехова, молим те да ме нађу твоји Сведоци.“ Управо тог дана су сестре наишле и тако је жена наставила с проучавањем.