Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2016.

Танзанија: Пролазници прилазе сталцима с литературом у Дар ес Саламу

 НАЈВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Достићи недостижне

Достићи недостижне

ИАКО је служба од куће до куће и даље основни начин на који Јеховини сведоци проповедају, сталци с литературом, столови и штандови показали су се као веома ефикасан начин за преношење добре вести о Божјем Краљевству (Мат. 24:14). Објавитељи их користе на јавним местима да би дошли до што више људи. Скупштинама широм света испоручено је преко 250 000 покретних сталака. Какви су резултати?

Од када је 2014. у Дар ес Саламу у Танзанији започет програм сведочења у метрополама, скоро 700 људи је затражило да проучава Библију. Многи сада посећују састанке и уче о Богу. За годину дана, са сталака је узето преко  250 000 примерака литературе. Међу онима који су узели литературу су и људи из других афричких земаља и шире.

На Соломоновим острвима, где мање од 2 000 објавитеља проповеда на огромном подручју, које обухвата преко 300 насељених острва, сведочење у метрополама постало је важан начин за ширење библијске истине. У главном граду Хонијара, браћа су поделила преко 104 000 часописа и преко 23 600 брошура. Многи који су узимали литературу били су са острва или из удаљених села у којима нема Сведока. За само једно поподне, уручили су 400 књига Шта Библија заиста научава?, а 60 људи је затражило да проучава Библију.

Једног раног јутра, општи пионири Мајкл и Линда постављали су сталак на плажи на острву Маргарита у Венецуели. Човек по имену Анибал је пришао и узео књигу Шта Библија заиста научава? Рекао им је да је баш на тој плажи седам година раније умро његов отац и да од тада његова мајка пати од депресије. Недељу дана касније, Анибал је поново дошао и рекао Мајклу и Линди да је тог дана годишњица смрти његовог оца. Извадио је мобилни телефон, позвао мајку и замолио Мајкла да јој каже неколико утешних речи. Од тада је она више пута звала Мајкла и Линду и они су јој читали утешне библијске стихове. У једној поруци, Анибалова мајка је написала: „Данас сам много боље јер сте ме утешили и ојачали ми веру.“

 Сведочење у метрополама у Сједињеним Државама организовано је на 127 локација у 14 градова. Током првих седам месеци службене 2015, започето је 8 445 библијских курсева. Многи који су изгубили контакт с Јеховином организацијом поново су се повезали с њом захваљујући овом начину сведочења. На пример, човек по имену Тери посматрао је један од наших столова с литературом у Лос Анђелесу у Калифорнији. Сведоци који су ту стајали питали су га да ли је раније читао нашу литературу. Одговорио им је да је и он Јеховин сведок, али да је неактиван око четири године. Сведоци су с њим размотрили Језекиља 34:11, где Јехова каже: „Ја ћу потражити своје овце и побринућу се за њих.“ Рекли су му за наш веб-сајт и нашу телевизију. Следећег јутра, Тери је у мејлу написао брату с којим је разговарао да је само неколико тренутака пре него што је угледао сто с литературом преклињао Бога да му опрости што је занемарио скупштинске састанке. Такође се молио да му помогне да обнови однос с њим. „Тада сте ме ви срдачно поздравили“, рекао је Тери. „Прочитали сте ми утешан стих и пружили ми информације које су ми биле потребне да бих се вратио у Јеховину организацију. Био је то одговор на моју молитву.“

У Адис Абеби у Етиопији, постоје четири локације за сведочење у метрополама. За три месеца, браћа су поделила 37 275 публикација, а 629 људи је затражило да их Сведоци посете. Међу многима који су узели књигу Шта Библија заиста научава? био је и један старији човек који је одмах почео да је чита. У прошлости је  похађао једну теолошку школу и желео је да сазна више о Исусу и Божјем Краљевству. Наредног дана је поново дошао до сталка да би добио одговоре на своја питања. Сутрадан је почео да проучава Библију и тог викенда је први пут отишао на скупштински састанак. Сада редовно долази на наше састанке и добро напредује.

Етиопија: Литература на амхарском језику у Адис Абеби

 Један Јеврејин је у Мексику пришао сталку с литературом поред ког су стајала два брата и питао их да ли имају нешто што говори о смрти. Рекли су му да су поделили све часописе с том темом, али су му понудили часопис који говори о будућности. Човек је ухватио брата за руку и рекао: „Не занима ме будућност. Желим да се убијем.“ Затим се расплакао. Браћа су га питала зашто се тако осећа. „Недавно ми је умро син“, одговорио је кроз сузе. Показали су му седмо поглавље у књизи Шта Библија заиста научава? Прочитали су му прва два одломка испод поднаслова „Када умре неко кога волите“. Затим су му показали завршетак поглавља где се говори о нади за умрле. Човек је био веома дирнут, па је поново ухватио брата за руку и питао: „Да ли је то истина?“ Браћа су га уверила да ће Јехова сигурно испунити то обећање. „Шта треба да радим да бих поново видео сина?“, питао је. Договорили су се да га браћа посете код куће. Када су стигли, човек их је нестрпљиво чекао да би почео да проучава Библију.

„Јехова је заиста благословио овај програм!“, рекао је путујући надгледник који је помогао у организовању овог програма сведочења у Њујорку. „Ово је веома ефикасан начин да се дође до десетина хиљада људи. Такође је омогућио и да се поново ступи у контакт с многим неактивним или искљученим особама — ’изгубљеним овцама‘ — којима се сада помаже да се врате у стадо“ (Језек. 34:15, 16).