Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Годишњак Јеховиних сведока за 2016.

 ИНДОНЕЗИЈА

Коначно смо заједно!

Испричале Линда и Сали Онг

Коначно смо заједно!

Линда: Када ми је било 12 година, мама ми је признала да имам млађу сестру коју су дали на усвајање. Питала сам се да ли је и она рођена глува, као ја. Али одрастала сам не знајући ко је она.

Сали: Нисам знала да сам усвојена. „Мајка“ ме је тукла и третирала као слушкињу и зато сам била тужна и усамљена, што је додатни терет за некога ко је глув од рођења. Онда сам упознала Јеховине сведоке и почела да проучавам Библију. Када је моја „мајка“ сазнала за то, истукла ме је каишем. Променила је браву на вратима и није ме пуштала напоље. Када сам напунила 20 година, побегла сам од куће, а Сведоци су ме примили код себе. Крстила сам се почетком 2012.

 Линда: Када сам имала 20 година, почела сам да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима. Касније сам почела да идем на обласне конгресе у Џакарти, где се програм преводио на знаковни језик. Тамо сам упознала друге глуве, укључујући и Сали, Сведокињу која је живела у Северној Суматри. Некако сам имала осећај као да се већ знамо, али то нисам узимала за озбиљно.

Сали: Линда и ја смо постале добре пријатељице. Приметила сам да личимо, али нисам томе придавала неки значај.

Линда: У августу 2012, дан пре мог крштења, осетила сам посебну потребу да нађем моју млађу сестру. „Молим те, помози ми да пронађем сестру“, преклињала сам Јехову. „Хоћу да јој помогнем да те упозна.“ Недуго затим, мама је изненада на мобилни добила поруку од особе која је имала вести о мојој сестри. Уследио је низ догађаја који су ме одвели до Сали.

Сали: Када ми је Линда рекла да сам њена давно изгубљена сестра, одмах сам долетела у Џакарту да се видимо. На аеродрому су ме дочекали Линда, мој отац, мајка и друга старија сестра. Била сам под таквим емоцијама да сам сва дрхтала. Изгрлили смо се и изљубили. Мама ме је најдуже држала у загрљају. Сви смо плакали. А када су ме мама и тата кроз сузе молили да им опростим што су ме дали на усвајање, поново смо плакали и грлили се.

Линда: Пошто смо одрастале у другачијим срединама, требало нам је времена да се прилагодимо једна другој у погледу карактера и навика. Али те разлике не умањују љубав коју осећамо једна према другој.

Сали: Сада Линда и ја живимо заједно и идемо у скупштину на знаковном језику у Џакарти.

Линда: Биле смо раздвојене више од 20 година. Захвалне смо Јехови што смо коначно заједно!