Пређи на садржај

Др Сергеј Игоревич Ивањенко, изучавалац религије и државни саветник Руске Федерације

18. ОКТОБАР 2019.
РУСИЈА

Угледни руски изучавалац религије сведочио у корист Јеховиних сведока у Саратову

Током суђења шесторици Јеховиних сведока у Саратову, 4. септембра 2019. угледни изучавалац религија и државни саветник Руске Федерације Сергеј Игоревич Ивањенко био је позван да под заклетвом сведочи у корист Јеховиних сведока. Др Ивањенко је аутор два научна рада о Јеховиним сведоцима у Русији. Следе одломци његовог сведочења под заклетвом:

Живот и обичаји Јеховиних Сведока. „Једна ствар издваја Јеховине сведоке од других људи: Они се не ослањају на стриктна правила или ауторитет неког вође, већ се сви труде да своју савест обликују по библијским начелима тако да сваки појединац може самостално доносити одлуке на темељу Библије.

„Јеховини сведоци се труде да поступају у складу с оним што пише у Библији, то јест у складу с начелима по којима су живели Исус Христ и његови ученици у првом веку наше ере.

„Што се тиче њиховог заједничког исповедања вере – а што укључује састајање како би заједно проучавали Библију, одговарали на библијска питања и певали песме темељене на Библији – заиста је очигледно да Јеховини сведоци дају све од себе како би све што раде било у складу с библијским начелима.

„Они такође верују да хришћани морају бити део скупштине. У оквиру ње, они проучавају оно што стоји у Новом завету – о делима Исуса Христа и његових ученика и о томе како је основана хришћанска скупштина [...] Зато Јеховини сведоци сматрају да треба да се састају у скупштинама.

„Они наглашавају да се ученици Исуса Христа препознају по љубави коју имају једни према другима.“

Проповедничка активност Јеховиних сведока. „Јеховини сведоци су јединствени по својој проповедничкој активности. Сматрам да их ревност у проповедању заиста разликује од других религија. Сваки верник мора издвајати део свог времена за проповедање.

„Када проповедају, углавном ће рећи: ’Ево шта Библија каже.‘ Тако људи могу све то проверити и у својој Библији. Ако се слажу с њима, придружиће им се. Уколико се не слажу, неће им се придружити. Нико ни на шта није присиљен.“

Оптужба да су Јеховини сведоци екстремисти. „Раније су неке публикације Јеховиних сведока проглашене екстремистичким јер су експерти тврдили да оне говоре да је религија Јеховиних сведока једина права религија, а да су све остале лажне. Многе религије тврде нешто слично, али оптужбе су изнесене само против Јеховиних сведока. Такве изјаве су у случају Сведока протумачене као пропагирање верске супериорности.

„С моје тачке гледишта, као изучаваоца религије, ова одлука суда није коректна, јер би истраживањем, свако ко то жели, могао доћи до закључка да свака религија за себе говори да је права а да су све друге погрешне.

„Свака религиозна особа сматра да је њена религија права и да су све друге мање или више у заблуди. Да није тако, били би лицемери.

„Међутим, Јеховини сведоци се савесно труде да се држе закона државе све док се он не коси с Божјим законом. Зато и постоји толико много извештаја у којима пише да су Јеховини сведоци вратили власнику изгубљени новчаник и плаћали неке казне и порезе чак и кад су могли да их избегну. У свему томе њих води њихова савест и ја никада не бих могао да их оптужим за било какав екстремизам.“

Јеховини сведоци и Библија. „Јеховини сведоци су јединствени и по томе што користе различите преводе Библије за проучавање и проповедање. Стало им је до тога да Библија буде доступна на многим језицима. Библија је у средишту њиховог живота. Међутим, њихов превод Библије проглашен је екстремистичким [...] Можда су они који стоје иза те одлуке сматрали да су Јеховини сведоци толико везани за свој превод Библије да ће, уколико им се он одузме, одустати од своје вере. Али то је била погрешна претпоставка. Јеховини сведоци сваки превод Библије сматрају драгоценим.“

Улога правних тела у исповедању вере. „Одлука Врховног суда Руске Федерације показује да [...] већина скупштина Јеховиних сведока није имала правно тело [...] Зато није тачно рећи да је сваки Јеховин сведок у неком подручју аутоматски члан неког правног тела.

„Пажљиво сам прочитао правна документа њихових правних тела и у њима ниједном нисам видео да се помињу надгледници, старешине или пионири. Ти изрази се не користе у тим документима. У већини случајева, у њима се указује на осниваче, најчешће на групу од десетак особа. Одговорности оних који су поменути у тим документима искључиво су правне, а не верске природе. Ти људи немају неки посебан положај у скупштини и немају овлашћења да доносе одлуке које се тичу верских активности Јеховиних сведока [...] Верске активности Јеховиних сведока су исте у свакој земљи и региону.

„Јеховини сведоци се труде да поштују одлуку Врховног суда, који је забранио само њихова правна тела. У исто време, настављају са својим верским активностима које власти нису забраниле. Исповедају своју веру као појединци. По њиховом мишљењу и мишљењу верских експерата, таквим активностима се не крши одлука Врховног суда.“

Јеховини сведоци и трансфузија крви. „Библија каже да је живот тела у крви и да зато крв никада не би требало да се користи ни на који начин. Контекст тих речи указује на то да је не треба јести, али они су разумели да то има ширу примену. Сматрају да крв не треба користити ни у једном облику – нити путем исхране (на пример, не једу крвавице) нити путем трансфузије. Међутим, сваки Јеховин сведок ће за себе одлучити да ли жели да прихвати мање фракције крви. Они не одбијају трансфузију зато што не желе да живе. Они заправо желе квалитетно лечење. Трансфузија крви, с њиховог и с медицинског становишта, са собом носи одређене ризике, јер особа може бити заражена сидом или неком другом болешћу. Бескрвне операције су безбедније и посматрајући статистичке податке, дошао сам до закључка да добростојећи људи избегавају трансфузију крви, зато што су ризици мањи, а опоравак бржи.“

Јеховини сведоци и давање прилога. „Свако сам одлучује да ли ће дати прилог. Теоретски говорећи, неко може целог свог живота ићи на састанке Јеховиних сведока а да никада не убаци ни једну рубљу или долар. Сваки појединац ће сам за себе одлучити да ли жели да да̂ прилог или не.“

Иако је др Ивањенко са становишта једног експерта потврдио да су Јеховини сведоци савесни хришћани који се држе закона, суд је игнорисао његове аргументе и осудио сву шесторицу браће на различите затворске казне.

Док Русија наставља да лажно оптужује нашу браћу и неправедно их затвара, остаје нам да се молимо да Јехова помогне нашим храбрим и верним сухришћанима да не губе радост док истрајавају, знајући да Бог цени њихову самопожртвованост (Псалам 109:2-4, 28).