Пређи на садржај

14. ОКТОБАР 2019.
РУСИЈА

Препис завршне речи брата Валерија Москаленка

Препис завршне речи брата Валерија Москаленка

У петак, 30. августа 2019, брат Валериј Москаленко изнео је своје завршно обраћање суду. Следи део преписа његовог сведочења (преведено са руског):

Уважени суде и поштовани присутни, имам 52 године и последњих годину дана сам провео у притвору. Тачније говорећи, прошло је више од годину дана.

У завршним речима које ћу изнети на овом заседању суда, желим кратко да вам испричам нешто о себи, о томе како ја гледам на кривичну пријаву која је поднета против мене и о томе како ја гледам на живот. Надам се, уважени суде, да ћете разумети зашто нећу да се одрекнем своје вере у Бога и зашто није противзаконито веровати у Бога.

Ја нисам рођен као Јеховин сведок. Моји родитељи су били добри људи и одрастао сам окружен љубављу, али још док сам био дете, мучила ме je неправда која се могла видети свуда по свету. Размишљао сам: „Не треба овако да буде – зли људи и преваранти напредују, а искрени и добри људи пате.“

Када сам имао 24 године, неколико месеци сам темељно истраживао и проучавао Свето писмо и нашао одговоре на питања која су ме мучила.

Од тада, пре него што донесем неку одлуку, трудим се да најпре размислим шта Бог мисли о томе и шта кажу његови закони и начела, који су потанко објашњени [у Библији] и који се огледају у поступцима [Божјих слугу] који су живели у прошлости.

Живим у стану заједно са остарелом мајком којој је потребна моја помоћ. Првог августа 2018, док је моја мајка била сама код куће, инспектор Федералне службе безбедности наредио је специјалним јединицама да претестеришу шарке на нашим улазним вратима. На тај начин су хтели да уђу у мој стан и изврше претрес.

Моја мајка се веома уплашила. Након упада маскираних специјалаца у наш стан, доживела је срчани напад и по њу је дошла хитна помоћ. Стигао сам кући 30 минута након што сам сазнао за упад полиције. Када сам видео у каквом је стању моја мајка, и мени је скочио притисак. Упркос свему томе, нисам побеснео, већ сам покушао да останем прибран. Био сам љубазан према другима – како и доликује једном хришћанину. Мој Бог Јехова ме je томе научио и не желим да га разочарам.

Извините, поштовани суде, обично не говорим о себи толико. Немам обичај да то радим, али сада морам.

Јеховин сведок сам већ више од 25 година. То је прилично дуг период мог живота. Све до сада, никада ме нико није сматрао екстремистом. Баш напротив, био сам познат као добар комшија, савестан радник и брижни син.

А онда сам одједном, 20. априла 2017, проглашен за екстремисту. Због чега? Шта се то променило? Да ли сам постао лош? Нисам. Да ли сам постао насилан и да ли сам некоме нанео бол и патњу? Нисам. Да ли сам изгубио право да се позовем на 28. члан Устава Русије? Нисам ни то. Моје име није наведено у одлуци Врховног суда. Нико ми није одузео право да се позовем на Устав Руске Федерације, конкретно на члан 28. Зашто онда седим овде на оптуженичкој клупи?

Из разговора са инспектором постало ми је још јасније да сам ухапшен и задржан у притвору зато што сам верник, који у молитвама и говору користи име свемоћног Бога Јехове. Али то није злочин. Са̂м Бог је изабрао то име и побринуо се да оно буде записано у Библији.

Изнова понављам да нећу никада учинити било шта што је у супротности с Божјом вољом, која је јасно записана у Библији. Без обзира на притисак који би се могао вршити на мене и казну коју бих могао добити, макар то била и смртна казна, изјављујем да чак ни тада нећу напустити свемоћног Створитеља свемира, Јехову Бога.

Поштовани суде, Јеховини сведоци су широм планете познати као мирољубиви људи. У већини земаља широм света власти поштују њихово право на слободу вероисповести. Волео бих када би се права верника поштовала и у Русији, па и моје право да верујем у Бога.

Нисам крив за казнено дело за које сам оптужен и тражим од суда да донесе ослобађајућу пресуду!

Хвала вам!