Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

17. МАРТ 2014.
ТУРСКА

Турска крши европске стандарде о приговору савести

Турска крши европске стандарде о приговору савести

„Сваки Турчин је рођени војник.“ Ту изреку деца уче у школи, политичари помињу у својим говорима и војници непрестано слушају од својих надређених. Служење војске је обавезно за све мушкарце који су турски грађани и обичај је да се прави испраћај у војску. Зато не чуди што турска влада не уважава основно право на приговор савести на служење војске.

Турска је једна од неколико земаља Савета Европе које не признају право на приговор савести

Међутим, пошто је чланица Савета Европе и пошто је Европску конвенцију за људска права усвојила као део државног закона, Турска се обавезала да ће се држати европских стандарда. Откако је Велико веће Европског суда за људска права донело пресуду у случају Бајатјан против Јерменије, Турска је у обавези према Савету Европе да призна право на приговор савести. Пошто то није урадила, турски грађани који су уложили приговор савести трпе недаће.

Током протеклих 10 година, 55 мушкараца који су Јеховини сведоци захтевало је од турских власти да уваже њихово право на приговор савести. Пошто до тога није дошло, ови мушкарци су често гоњени судским путем, добијали су огромне новчане казне, а неки су годинама били у затвору. Тренутно се воде поновљена суђења против 15 младих Сведока у Турској јер су одбили да служе војску.

’Морам да слушам своју савест‘

„Сматрам да ниједна државна власт не треба да ме приморава да поступим супротно мојој савести обликованој по библијским мерилима и Божјим речима из Исаије 2:4, према којима сматрам да треба да поступам.“ Овај добро познати библијски стих је уклесан у зиду испред седишта Уједињених нација у Њујорку. Тамо пише да ће људи који су против рата „прековати своје мачеве у раонике“ и да се ’неће више учити ратовању‘. Овим речима је Фети Демирташ, турски грађанин који је тада имао 25 година, објаснио зашто би радије жртвовао своју слободу и отишао у затвор, него служио војску. Пошто је Јеховин сведок, Фети је чврсто уверен да треба да поступа по својој савести обликованој на темељу Библије. Зато му је суђено десет пута и провео је више од годину и по дана у затвору.

Када је први пут ухапшен, наредник му је заповедио да обуче војну униформу, али је Фети то одбио јер је одлучио да поступи према својој библијски обликованој савести. Затим га је командир базе извео пред 400 људи и наредио му да обуче униформу. Фети је то поново одбио. Током издржавања прве затворске казне, чувари су га вербално злостављали, ударали у главу, рамена и ноге, и шамарали.

Када је у априлу 2006. пети пут ухапшен, чувари су га присилили да се скине у доњи веш како би обукао униформу. Пошто је није обукао, чувари су га на четири дана ставили у изолацију. Да би сломили његову решеност, ноћу су га везивали лисицама за гвоздену шипку на кревету, а дању за затворске решетке. Фети је рекао: „Дању сам се плашио, а ноћу нисам могао да спавам стрепећи од тога шта је следеће чиме ће ме мучити. Био сам емоционално исцрпљен због малтретирања, али непоколебљив у одлуци да живим по својој савести.“

Европски суд за људска права штити право на приговор савести

Фети Демирташ је 2007. године изнео свој случај Европском суду за људска права, тврдећи да је турска влада угрозила његова права када га је осудила на затвор јер је уложио приговор савести. Овај суд је 17. јануара 2012. пресудио у Фетијеву корист, потврдивши да су се према њему понашали нехумано и понижавајуће, због чега је претрпео велики бол и патњу. Суд је такође потврдио да је право на приговор савести, које се темељи на чврстим верским убеђењима, загарантовано Европском конвенцијом о људским правима. *

Пошто је Европски суд јасно изразио свој став о приговору савести, Фети се надао да ће турске власти престати да га гоне. Штавише, Турска је по налогу Европског суда морала да му исплати 20 000 евра због одштете и трошкова. Међутим, само четири месеца након пресуде овог суда у случају Фети Демирташ против Турске, турски Војни суд га је поново осудио на затворску казну од два и по месеца јер је одбио да служи војску. Фети је поднео жалбу коју Војни суд тренутно разматра.

Комитет Уједињених нација за људска права такође подржава право на приговор савести

Турска се оглушила и о недавне препоруке Комитета Уједињених нација за људска права. Два Јеховина сведока, Џенк Атасој и Арда Саркут, предали су 2008. жалбе овом телу Уједињених нација, указујући на то да турске власти крше њихова права тако што их увек изнова гоне јер одбијају да служе војску. У свом извештају од 29. марта 2012, Комитет Уједињених нација за људска права је написао да ови мушкарци „због својих верских убеђења одбијају да буду регрутовани у војску“ и да то што су „због тога гоњени судским путем и осуђивани крши њихово право на слободу савести, као и члан 18. став 1. [Међународног пакта о грађанским и политичким правима].“

Како су турске власти реаговале на ове јасне препоруке? Оне и даље захтевају од ова два приговарача савести да се одазивају на позив за војску који добијају на свака четири месеца * или их у супротном чекају суђење и велике новчане казне.

Јеховини сведоци у Турској су одлучни да живе по библијској заповести да воле своје ближње. Када добије позив за војску, сваки Сведок у Турској сам одлучује како ће поступити. Фети Демирташ и други Сведоци сматрају да би ношењем оружја прекршили поменуту библијску заповест и поступили супротно својој савести.

Ови младићи се надају да ће њихова држава поштовати своје правне обавезе. Европски суд за љуска права и Комитет Уједињених нација за људска права очекују од Турске да поступи у складу с њиховим пресудама и препорукама, признајући тако право на приговор савести на служење војске. Док то не уради, Турска излази из правних оквира Савета Европе јер не поштује ово основно људско право.

^ одл. 10 Ово није прва пресуда Европског суда за људска права против Турске у погледу приговора савести. У новембру 2011, овај суд је пресудио у корист још једног Сведока из Турске Јунуса Ерчепа, који је током 14 година 41 пут осуђен јер је одбио да служи војску.

^ одл. 14 Однедавно позив за војску стиже на три месеца.