Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

28. НОВЕМБАР 2016.
РУСИЈА

Ексклузивни интервјуи: Стручњаци доводе у питање руске „експертске анализе“ за утврђивање „екстремизма“

Ексклузивни интервјуи: Стручњаци доводе у питање руске „експертске анализе“ за утврђивање „екстремизма“

Ово је трећи део троделне серије чланака.

САНКТ ПЕТЕРБУРГ, Русија. Руске власти покушавају да, под оптужбом за екстремизам, забране и Јеховине сведоке и њихов библијски превод Нови свет. Јеховини сведоци и литература коју издају по налогу суда предмет су анализа које обавља Центар за друштвено-културолошке експертске студије у Москви.

Док се чека на наставак судских процеса у оба случаја, урађени су ексклузивни интервјуи суваженим стручњацима на пољу религије, политике и социологије, као и стручњацима који објашњавају прилике у некадашњем Совјетском Савезу и у земљама које су настале након његовог распада.

Како бисте описали начин на који Русија врши експертске анализе којима се утврђује да ли је неко „екстремиста“ или да ли нешто представља „екстремизам“?

„По мом мишљењу, закључци које је изнео Центар за друштвено-културолошке експертске студије у Москви имају политичку, а не академску позадину“ (Др Герхард Бесир, почасни професор европских студија на Универзитету у Дрездену, предавач на Универзитету Станфорд; директор Института за истраживање слободе и демократије Сигмунд Њуман, Немачка).

„Не знам имена такозваних стручњака чије је мишљење о организацији Јеховиних сведока затражила држава, али су неки прави стручњаци који познају Јеховине сведоке у Русији исмејали те ’стручњаке‘. Ја лично никада раније нисам чуо за Центар за друштвено-културолошке експертске студије, а чињеница да на интернету не можете пронаћи никакве информације о њему говори сама за себе. Редован сам посетилац и учесник академских конференција на којима се расправља о новим религијама, међу којима су и Јеховини сведоци. Обичај је да присутни кажу коју институцију представљају или које је њихово звање, али ти наводни стручњаци се тамо никада нису појавили. Нечије препоруке као стручњака утврђују се на основу његових академских квалификација на одређеном пољу, објављених радова у стручним часописима, као и на основу његове спремности да о својим идејама дискутује у одговарајућим круговима, као што су академске конференције. С обзиром да су ти наводни стручњаци, који су у Русији позвани да изразе мишљење, прогласили субверзивном литературом безазлене књиге као што су Моја књига библијских прича и Највећи човек који је икада живео њихова стручност, као и њихови мотиви морају се довести у питање“ (Др Џорџ Крисидес, бивши шеф катедре за проучавање религије на Универзитету Вулвехемптон; хонорарни сарадник на компаративним студијама религије на Универзитету Св. Џон у Јорку и на Универзитету Бирмингем, Велика Британија).

„Супротно здравом разуму, руска извршна власт врши бесмислене експертске анализе (а чини се и да подстиче своје верне присталице да отворе експертске центре). Што се тиче Центра за друштвено-културолошке експертске студије који је добио задатак да анализира Библију Јеховиних сведока, ниједан од тих вештака нема звање на пољу религије нити је чак упознат са списима Јеховиних сведока. Њихове анализе обухватају цитате који су узети из материјала који им је обезбедио Центар Св. Иринеј Лионски, радикална православна антикултна организација позната по противљењу Јеховиним сведоцима, као и многим другим религијама и деноминацијама“ (Др Роман Лункин, директор Центра за религије и друштво на Европском институту руске академије наука у Москви, председник Уније експерата за религију и право, Русија).

„Ретко кад се позивају стручњаци на пољу религије, чак и онда када се ради о чисто религијским питањима. Постоји традиција, која је озваничена у неким документима, да су лингвистика и социјална психологија најбитније за стручне анализе, што свакако није тачно“ (Александер Веркховски, директор Центра за информације и анализе „СОВА“ [руска непрофитна организација са седиштем у Москви која се бави истраживањима повезаним с национализмом, ксенофобијом, односима цркава и световног друштва и политичким радикализмом], Русија).

„Међу судским вештацима за верска питања налазе се људи који не одобравају Свето писмо Јеховиних сведока, углавном им недостаје стручност и кредибилитет јер износе неутемељена ’мишљења‘ о верским питањима“ (Др Марк Елиот, оснивач и уредник публикације East-West Church and Ministry Report, Универзитет Ашбури, Кентаки, Сједињене Америчке Државе).

„Одлуке руских судова често се ослањају на анализе текстова и другог материјала које су спровели неки наводни стручњаци које плаћа држава“ (Кетрин Козман, виши политички аналитичар [Европа и земље бившег Совјетског Савеза], Комисија САД за међународне верске слободе [USCIRF], Сједињене Америчке Државе).

„Русија се већ дуго ослања на такозване експертске студије да би категорисала и прогонила одређене верске групе. На пример, у фебруару 2009. руско Министарство правде оформило је Веће за експертске студије религије. Оно је имало овлашћења да истражује верске организације и да закључи да ли, између осталог, нека организација заступа екстремистичке идеје. У то време, на челу Већа био је Александр Дворкин, неко ко нема академске квалификације као стручњак за верска питања, а био је познат и као најистакнутији руски активиста против секти. Они који су изабрани да буду чланови таквих већа или их тужилац позове да буду вештаци на суду, често немају потребне, па чак ни основне квалификације. Та ’стручна‘ тела служе само да оправдају прогонство које влада врши, иако има неких назнака да постоје и нека стручна тела чији се закључци понекад не поклапају с владиним интересима. Треба пажљиво размотрити закључке ових и сличних тела“ (Професор Роберт Блит, професор права на Универзитету у Тенесију, бивши међународни правни експерт у Комисија САД за међународне верске слободе, Сједињене Америчке Државе).

„Исцрпљујућа правна битка која се на московским судовима водила око законске регистрације ове верске организације укључивала је такозване експертске студије у којима су изнети закључци да су Сведоци прекршили закон државе, да угрожавају породице и здравље и подстичу на нетрпељивост према другим религијама. Генерално, увек је могуће пронаћи ’стручњака‘ који ће посведочити да су Сведоци заиста опасни како се тврди, чак иако су такви закључци у супротности са свим расположивим доказима“ (Др Емили Баран, доцент на катедри за Историју Русије и Источне Европе на Државном универзитету Тенеси, Сједињене Америчке Државе).

„Током протеклих 25 година у Русији и Украјини правна, политичка и интелектуална клима се мењала. Међутим, речено ми је да у Русији више практично не постоје непристрани теолошки стручњаци. Стручњаци, по правилу научници, немају исти статус и нису заштићени никаквим посебним законима. То су пристрани људи који су наклоњени некој деноминацији, углавном православљу и они се позивају да врше експертске процене. Пошто су православци, они не могу да неутрално и непристрано анализирају другачије начине исповедања вере. Сматрајући да ниједна друга религија није права, у ’праведном гневу зарад чистоте своје вере‘, острашћено и агресивно проглашавају све друге екстремистима“ (Др Људмила Филипович, професор, директор Одељења за историју религије и проучавање религије на Филозофском институту Националне академија наука, потпредседница Украјинске асоцијације за истраживање религије, Украјина).

„Истина је да данас у Русији експертске студије вере често врше људи који за то нису стручни, раде по наруџбини да се тако изразим, што значи да стручњаку није дозвољено да објави стварне закључке до којих је дошао. Учествовала сам на два суђења у Таганрогу и била сам присутна у својству вештака на апелационом суду у Ростову-на-Дону. Својим очима сам видела видео-материјал због ког су Јеховини сведоци били оптужени за екстремизам. Два пута сам детаљно сведочила, објашњавајући да је то била типична хришћанска верска служба и да није имала никакве везе са екстремизмом, али суд није узео у обзир мишљење вештака. Немогуће је то не протумачити као јасан и систематски тренд верске дискриминација. Док год је тај тренд на снази, нема гаранција да верници неће бити означени као ’екстремисти‘ због онога у шта верују“ (Др Екатерина Елбакјан, професор социологије и менаџмента друштвених односа, Московска академија за рад и друштвене односе; чланица Европске асоцијације за студије религије; главни уредник следећих издања на руском: Westminster Dictionary of Theological Terms, Study of Religion, и Encyclopedia of Religions, Русија).

„Нисам учествовала у случајевима у којима је неко проглашен ’екстремистом‘ или је нешто проглашено ’екстремистичким‘. Међутим, радила сам на неким сличним случајевима, када је, на пример, требало одредити да ли је неко дело било мотивисано верском мржњом, или је неко дело подстицало на расну мржњу или нетрпељивост. У тим случајевима изабрани су они стручњаци који подржавају ставове које има држава. Када се бирају стручњаци не узимају се у обзир наука и докази. Уколико је такав стручњак извршио ’анализу‘ или је учествовао у истраживању, његов закључак је често супротан анализама и истраживањима која су спроведена на основу доказа и у потпуности може да се базира на његовом мишљењу“ (Мелиса Хупер, адвокатица и директорка, носилац Међународног пројекта за стипендије на студијама права организације Human Rights First; бивша регионална директорка Америчке адвокатске коморе Иницијатива владавина права у Москви, Сједињене Америчке Државе).

Контакт:

Међународни: Дејвид Семонија, Служба за односе с јавношћу, тел.: 1 718 560 5000

Русија: Јарослав Сивуљски, тел.: 7 812 702 2691