Пређи на садржај

23. МАЈ 2018.
ИТАЛИЈА

Универзитет у Падови домаћин значајне конференције о бескрвној медицини

Универзитет у Падови домаћин значајне конференције о бескрвној медицини

РИМ. У петак, 24. новембра 2017, стручњаци на пољу медицине, биоетике и права састали су се на Универзитету у Падови, једном од најстаријих универзитета у Италији. Тамо је одржана конференција под називом „Када одрасли пацијенти одбију трансфузију: Које опције постоје? – Спасавање крви 2017.“ Конференцију је подржало више од 25 италијанских научних друштава и удружења, као и Министарство здравља Италије.

Др Лука Велтерт

Трансфузија крви се традиционално сматра безбедном и једином методом лечења која може спасти живот пацијената који су подвргнути компликованим хируршким захватима. Многи учесници конференције довели су у питање ову тврдњу. Један од гостујућих стручњака, доктор Лука Велтерт, кардиохирург у Европској болници у Риму, објашњава: „Данас смо видели да трансфузија може бити штетна и да у многим случајевима није неопходна.“

Доктор Велтерт и други специјалисти који су учествовали у програму дошли су до својих закључака на основу клиничких искустава, као и резултата научних студија које су утврдиле везу између трансфузије крви и више стопе смртности, оболевања од разних болести, дужег болничког лечења и других озбиљних здравствених ризика по оне који су примили трансфузију. *

„Данас смо видели да трансфузија може бити штетна и да у многим случајевима није неопходна“ (Др Лука Велтерт, кардиохирург, Европска болница, Рим)

Научни докази, као и висока цена трансфузије крви навели су Светску Здравствену организацију (СЗО) да 2010. истакне потребу за увођењем стратегије управљања крвним ресурсима пацијента – мултимодалне и мултидисциплинарне стратегије која највећу пажњу усмерава на здравље и безбедност пацијента, побољшава клиничке резултате и значајно смањује употребу трансфузије крви. СЗО је издала резолуцију којом је подстакла 193 чланице Уједињених нација да прихвате ту стратегију.

Професорка Стефанија Ваљо

Професорка Стефанија Ваљо, начелница одељења за трансфузију у Универзитетској болници Сант Андреа, у Риму, детаљно је говорила о овој новој стратегији, рекавши да је раније медицинска нега зависила од обраде дониране крви, али да је сада „пажња потпуно скренута са дониране крви на сопствену крв пацијента“. Један од циљева ове стратегије јесте да се „драстично смањи губитак крви тако што би у средишту поступка био пацијент [...] са посебном пажњом усмереном на то да се учини све што је неопходно како би се сачувала пацијентова крв“. Професорка Ваљо је такође појаснила да примена медицинских техника којима се чува пацијентова крв „у ствари представља квалитетније лечење“.

Др Томазо Кампањаро, специјалиста опште хирургије у Универзитетској болници у Верони, потврдио је да постоје вишеструке користи од стратегија којима се избегава употреба трансфузије крви. Након што је завршена анализа података који датирају још из 1990-их, а односе се на пацијенте који су били подвргнути неким од веома компликованих абдоминалних операција, он је закључио: „Међу пацијентима који нису примили трансфузију било је мање компликација и забележена је нижа стопа смртности него код пацијената који су примили трансфузију.“

„Међу пацијентима који нису примили трансфузију било је мање компликација и забележена је нижа стопа смртности него код пацијената који су примили трансфузију“ (Др Томазо Кампањаро, специјалиста опште хирургије, Универзитетска болница у Верони)

Ванредни професор Ана Априле

Др Кампањаро, као и још неколико говорника на конференцији, јавно је захвалио Јеховиним сведоцима јер су допринели да лекари буду подстакнути да потраже алтернативу трансфузији крви. Ана Априле, ванредни професор медицинског права на Универзитету у Падови, рекла је: „Захвални смо Јеховиним сведоцима, који су покренули питање права на одбијање трансфузије и тако навели све да размисле о том проблему и пронађу начин да се крв мање користи.“

„Захвални смо Јеховиним сведоцима, који су покренули питање права на одбијање трансфузије“ (Ана Априле, ванредни професор медицинског права, Универзитет у Падови)

Учесници на конференцији били су специјалисти различитих области медицине попут анестезиологије, кардиологије, гинекологије, хематологије, онкологије и ортопедије. Међутим, порука коју су упутили је иста: медицински радници, законодавци и јавност, сви треба да буду спремни да прихвате стратегију управљања пацијентовом крвљу у складу са све већом количином објављених података и искуствима стручњака на том пољу.

Учесници конференције у сали Моргањи, на Универзитету у Падови, слушају једну од презентација.

Др Велтерт је додао: „Операција дисекције аорте у савременој хирургији представља најтежу операцију која се изводи на људском телу [...] Ако се [она] може извести без крви, онда је све могуће.“

Контакти:

Међународни: Дејвид Семонијан, Служба за односе с јавношћу, тел.: +1 845 524 3000

Италија: Кристијан ди Блазио, тел.: +39 06 872941

^ одл. 4 На пример, током конференције указано је на недавну студију спроведену у Западној Аустралији и објављену у једном од водећих часописа из области трансфузиологије, „Трансфузија“. Аутори студије су описали резултате опсежне шестогодишње иницијативе да се у читавом здравственом систему примени обиман програм управљања крвним ресурсима пацијента. Они су анализирали податке 605 046 одраслих пацијената који су били примљени у четири велике болнице терцијарне здравствене заштите. Током трајања студије, употреба крвних деривата опала је за 41 проценат. У истом периоду, број умрлих у болници био је мањи за 28 процената, трајање болничког лечења било је краће за 15 процената, било је 21 проценат мање болничких инфекција и број срчаних и можданих удара смањен је за 31 проценат. Аутори студије повезали су увођење стратегије управљања крвним ресурсима пацијента са бржим опоравком пацијената, мањом употребом крвних деривата и уштедом новца.