„Понекад успем да обуздам језик, али често имам утисак да уопште не размишљам шта ћу да кажем.“ (Џејмс)

„Кад сам нервозна, говорим без размишљања, а када сам опуштена кажем и више него што треба. У суштини, увек забрљам.“ (Мари)

У Библији пише: „Језик је ватра“ и „мало ватре запали велику шуму“ (Јаковљева 3:5, 6). Да ли често кажеш нешто због чега имаш проблема с другима? Ако ти се то дешава, овај чланак ти може бити од помоћи.

 Зашто кажем нешто погрешно?

Несавршеност. У Библији пише: „Сви често грешимо. Ако неко у речима не греши, он је савршен човек“ (Јаковљева 3:2). Будући да смо несавршени, склони смо томе да често грешимо, а то значи да грешимо и у речима.

„Пошто мој мозак и језик нису савршени, било би сулудо рећи да могу у потпуности да их контролишем.“ (Ана)

Причљивост. У Библији пише: „Много речи не бива без греха“ (Пословице 10:19). Људи који много причају, а мало слушају, имају веће шансе да кажу нешто што ће друге повредити.

„Они који стално причају нису обавезно најпаметнији. Исус је био најпаметнији човек који је икада живео на земљи, а ипак је ћутао у неким ситуацијама.“ (Џулија)

Сарказам. У Библији пише: „Неко ко непромишљено говори као да мачем пробада“ (Пословице 12:18). Један облик непромишљеног говора јесте сарказам. То су заједљиве опаске којима се други омаловажавају. Они који су саркастични често кажу: „Само сам се шалио!“ Али понижавање других никада није забавно. Библија нас саветује да одбацимо „погрдан говор [...] заједно са свом злоћом“ (Ефешанима 4:31).

„Волим да збијам шале и да забављам друге. Због тога сам понекад саркастична, па имам проблема с другима.“ (Оксана)

Оно што је речено више се не може повући, баш као што се истиснута паста за зубе не може вратити у тубу

 Обуздај језик

Можда ти није лако да обуздаш језик, али у томе ти могу помоћи библијска начела. Размисли о овим начелима.

„Задржите речи у срцу своме [...] и ћутите.“ (Псалам 4:4)

Ћутање је понекад најбољи одговор. „Оно што осећам док сам љута можда ће проћи након неког времена“, каже девојка по имену Лора. „Кад се смирим, обично ми је драго што нисам рекла оно што сам мислила.“ Ако застанеш на само неколико секунди, можеш се суздржати да не кажеш нешто лоше.

„Зар ухо не испитује речи као што непце проба храну?“ (Јов 12:11)

Ако себи најпре поставиш следећа питања, касније нећеш осећати кривицу због онога што си рекао.

  • Да ли је то истина? Да ли вређа некога? Да ли је то толико важно да морам да кажем? (Римљанима 14:19).

  • Како бих се осећао када би те речи биле упућене мени? (Матеј 7:12).

  • Да ли тиме показујем да поштујем туђе мишљење? (Римљанима 12:10).

  • Да ли је ово прави тренутак да то кажем? (Проповедник 3:7).

„У понизности сматрајте друге већима од себе.“ (Филипљанима 2:3)

Овај савет ти може помоћи да имаш позитивно гледиште о другима, због чега ће ти бити лакше да застанеш и размислиш пре него што нешто кажеш. Чак и ако ниси успео да се зауставиш и већ си својим речима повредио неког, понизност ће ти помоћи да се извиниш и то што пре (Матеј 5:23, 24). Али убудуће се труди да водиш више рачуна о ономе што говориш.