Пређи на садржај

Шта значи бити свет?

Одговор из Светог писма

Бити свет значи бити потпуно одвојен од сваке нечистоће. Хебрејска реч преведена са „свет“ потиче од речи која значи „одвојен“. Према томе, оно што је свето јесте одвојено од свакодневне употребе, посвећено, посебно зато што је чисто и неупрљано.

Бог је у потпуности свет. Свето писмо каже: „Нико није свет као Јехова *“ (1. Самуилова 2:2). Према томе, Бог има пуно право да поставља мерила светости.

Придев „свет“ се може односити на било шта што је директно повезано с Богом, а посебно на предмете који су издвојени да би се користили у светој служби. Примера ради, Свето писмо спомиње:

  • Света места. У близини горућег грма, Бог је Мојсију рекао: „Место на коме стојиш [је] света земља“ (Излазак 3:2-5).

  • Свете догађаје. Као део своје службе Богу, Израелци су редовно одржавали верске празнике на које се указивало као на „свете зборове“ (Левитска 23:37).

  • Свете предмете. На предмете који су се користили у храму у Јерусалиму гледало се као на „свете ствари“ (1. Краљевима 8:4). Требало је да се с тим светим предметима барата с пуно поштовања, иако је било забрањено клањати им се. *

Да ли несавршен човек може бити свет?

Може. Бог је хришћанима заповедио: „Будите свети, јер сам ја свет!“ (1. Петрова 1:16). Наравно, несавршени људи никада не могу у потпуности удовољити Божјим савршеним мерилима светости. Па ипак, Богу су угодни они који се држе његових праведних закона и он их сматра светима (Римљанима 12:1). Особа својим речима и поступцима показује да се труди да буде света. На пример, она следи библијски савет да буде света и уздржава се од блуда, као и да буде света у свему што чини (1. Солуњанима 4:3; 1. Петрова 1:15).

Да ли неко у Божјим очима може престати да буде свет?

Може. Ако неко престане да се понаша у складу с Божјим мерилима, Бог га више неће сматрати светим. На пример, посланица Јеврејима је упућена светој браћи, па ипак они су упозорени да пазе да не развију „зло срце које нема вере“, па да због тога одступе од живог Бога (Јеврејима 3:1, 12).

Заблуде о светости

Заблуда: Светост се може постићи самоодрицањем.

Чињеница: Свето писмо показује да строгост према телу, то јест екстремно самоодрицање, нема „никакве вредности“ у Божјим очима (Колошанима 2:23). Бог жели да уживамо у добрим стварима. „Сваки човек [треба да] једе и пије и ужива у добру од свег труда свога. То је дар од Бога“ (Проповедник 3:13).

Заблуда: Они који живе у целибату светији су од других.

Чињеница: Иако хришћанин може одлучити да не ступи у брак, целибат га неће учинити светим у Божјим очима. Истина је да они који не ступе у брак могу неометано служити Богу (1. Коринћанима 7:32-34). Међутим, Свето писмо показује да и они који су у браку могу бити свети. У ствари, најмање један Исусов апостол, Петар, био је ожењен (Матеј 8:14; 1. Коринћанима 9:5).

^ одл. 4 Јехова је Божје лично име. На стотине библијских стихова повезују ово име са речима „свет“ и „светост“.

^ одл. 8 Свето писмо осуђује употребу реликвија у обожавању Бога (1. Коринћанима 10:14).