Одговор из Светог писма

Назив „Тора“ потиче од хебрејске речи која се може превести као „поука“, „учење“ или „закон“ * (Пословице 1:8; 3:1; 28:4). У следећим примерима ћемо видети на шта се хебрејска реч тора односи у Светом писму.

  • Тора се често односи на првих пет библијских књига — Постанак, Излазак, Левитску, Бројеве и Поновљене законе. Ове књиге се називају и Пентатеух, од грчке речи која значи „петокњижје“. Тору је написао Мојсије, па се зато назива и „књига Мојсијевог закона“ (Исус Навин 8:31; Немија 8:1). По свему судећи, првобитно је то била једна књига али је касније ради лакше употребе подељена на пет књига.

  • Тора се односи и на конкретне законе који су били дати Израелцима, као што су на пример „закон [тора] за жртву за грех“, „закон о губи“ и „закон за назиреја“ (Левитска 6:25; 14:57; Бројеви 6:13).

  • Тора се понекад односи и на поуке и савете, било да долазе од родитеља, неког мудрог човека или самог Бога (Пословице 1:8; 3:1; 13:14; Исаија 2:3).

Шта се налази у Тори, то јест Пентатеуху?

  • Запис о томе како је Бог поступао с људима од стварања па до Мојсијеве смрти (Постанак 1:27, 28; Поновљени закони 34:5).

  • Одредбе Мојсијевог закона (Излазак 24:3). Тај Закон чини више од 600 одредби. Веома значајна међу њима је Шема, то јест јеврејска исповед вере. Један део Шеме гласи: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свом својом снагом“ (Поновљени закони 6:4-9). Исус је рекао да је то „највећа и прва заповест“ (Матеј 22:36-38).

  • Божје име Јехова на око 1 800 места. Тора не забрањује коришћење Божјег имена већ садржи заповести према којима се од Божјег народа очекује да користе то име (Бројеви 6:22-27; Поновљени закони 6:13; 10:8; 21:5).

Заблуде о Тори

Заблуда: Закони из Торе су вечни и никада неће престати да важе.

Чињеница: У неким преводима Светог писма се за неке одредбе из Торе, као на пример оне које се односе на сабат, свештенство и Дан очишћења, каже да су вечне (2. Мојсијева 31:16; 40:15; 3. Мојсијева 16:33, 34). Међутим, хебрејска реч која се користи у овим стиховима може се односити и на нешто што траје неко неодређено време, али не мора да значи да је вечно. * Отприлике 900 година након што је Мојсијев закон ступио на снагу, Бог је прорекао да ће га заменити „нови савез“ (Јеремија 31:31-33). Кад Бог „каже ’нови савез‘, онај претходни чини застарелим“ (Јеврејима 8:7-13). Тај закон је био замењен пре отприлике 2 000 година када је Исус Христ дао свој живот као откупну жртву (Ефешанима 2:15).

Заблуда: Јеврејска усмена традиција и Талмуд имају исту тежину као и писана Тора.

Чињеница: Нема библијских доказа о томе да је Бог уз писани закон дао Мојсију и неки усмени закон. Свето писмо каже: „Јехова је још рекао Мојсију: ’Запиши себи ове речи‘ “ (Излазак 34:27). Усмени закон, који је касније био записан и постао познат као Мишна и коначно проширен на Талмуд, садржи јеврејску традицију коју су започели фарисеји. Та предања су често противречна са Тором. Исус је управо због тога рекао фарисејима: „Обезвредили [сте] реч Божју због свог предања“ (Матеј 15:1-9).

Заблуда: Жене не треба да уче оно што пише у Тори.

Чињеница: Мојсијев закон је налагао да се читав Закон чита свим Израелцима, укључујући и жене и децу. Зашто? „Да чују и да науче да се боје Јехове, [њиховог] Бога, и да савесно поступају по свим речима овог закона“ (Поновљени закони 31:10-12). *

Заблуда: Тора садржи скривене поруке.

Чињеница: Мојсије, који је иначе записао Тору, рекао је да је њена порука јасна и разумљива свима и да у њој нема никаквих тајних кодова (Поновљени закони 30:11-14). Та теорија да се у Тори налазе неке скривене поруке има своје корене у Кабали, то јест у традиционалном јеврејском мистицизму, који се води „подмукло измишљеним“ методама тумачења Светог писма * (2. Петрова 1:16).

^ одл. 3 Видети Revised Edition of The Strongest Strong’s Exhaustive Concordance of the Bible, 8451. одредница у делу „Хебрејско-арамејски речник — индекс речи у Старом завету“.

^ одл. 13 Видети Theological Wordbook of the Old Testament, 2. том, стране 672-673.

^ одл. 17 За разлику од онога што сама Тора каже, према јеврејској традицији обично је било забрањено поучавати жене ономе што пише у Тори. На пример, Мишна цитира рабина Елијезера бен Хиркана како каже: „Ко своју ћерку поучава Тори, као да је поучава бестидности“ (Сота 3:4). У Јерусалимском Талмуду пише: „Тору је боље спалити него је читати женама“ (Сота 3:19а).

^ одл. 19 На пример, Encyclopaedia Judaica на следећи начин описује кабалистички поглед на Тору: „Тора у суштини нема неко специфично значење, иако у ствари значи много различитих ствари на много различитих нивоа“ (Друго издање, 11. том, 659. страна).