Пређи на садржај

Шта Свето писмо каже о посту?

Одговор из Светог писма

У библијска времена, Богу је било прихватљиво да људи посте само ако су то чинили из исправних мотива. У супротном не би имали његову наклоност. Из Светог писма сазнајемо да данас није обавезно, али није ни погрешно постити.

Када су неки из библијских времена постили?

  • Када су тражили помоћ и вођство од Бога. Народ који је путовао у Јерусалим постио је како би показао да искрено жели Божју помоћ (Јездра 8:21-23). Павле и Варнава су повремено постили када је требало да одаберу старешине у скупштини (Дела апостолска 14:23).

  • Када су желели да се усредсреде на службу Богу. Исус је након крштења постио 40 дана како би се припремио за службу коју му је Бог поверио (Лука 4:1, 2).

  • Када су желели да покажу да се кају за грехе. Бог је преко пророка Јоила рекао неверним Израелцима: „Вратите се мени свим својим срцем, у посту, плачу и нарицању“ (Јоило 2:12-15).

  • Када су обележавали Дан очишћења. Једна од одредби у Закону који је Бог дао Израелцима била је да посте током Дана очишћења, који се обележавао једном годишње * (Левитска 16:29-31). Било је сасвим на месту да Израелци посте у овој прилици јер их је то подсећало да су несавршени и да им је потребан Божји опроштај.

Који су неки неисправни мотиви за пост?

  • Жеља да се остави утисак на друге. Исус је рекао да је пост лична ствар, нешто што је само између неког појединца и Бога (Матеј 6:16-18).

  • Жеља да се буде праведнији од других. То што неко пости не чини га бољим од других у духовном или моралном погледу (Лука 18:9-14).

  • Жеља да се умањи озбиљност намерног греха. Богу је био прихватљив пост који су држале особе које су му послушне и које су се искрено кајале за своје грехе (Исаија 58:3, 4).

  • Пука формалност. Бога можемо упоредити са оцем ког веома погађа када му деца кажу да га воле само зато што се то очекује од њих, а не зато што то заиста осећају (Исаија 58:5-7).

Да ли се од хришћана захтева да посте?

Не. Бог је захтевао од Израелаца да посте на Дан очишћења, али је укинуо тај празник након што је Исус омогућио опроштење греха свима који се кају (Јеврејима 9:24-26; 1. Петрова 3:18). Хришћани нису под Мојсијевим законом, који је прописивао обележавање Дана очишћења (Римљанима 10:4; Колошанима 2:13, 14). Према томе, сваки хришћанин треба за себе да одлучи да ли ће постити или не (Римљанима 14:1-4).

Хришћани разумеју да пост није суштина њихове службе Богу. У Светом писму се пост никада не повезује са срећом. С друге стране, прави хришћани одражавају личност „срећног Бога“ и зато је радост одлика њихове службе (1. Тимотеју 1:11; Проповедник 3:12, 13; Галатима 5:22).

Заблуде о посту

Заблуда: Апостол Павле је рекао да брачни парови треба да посте (1. Коринћанима 7:5, Даничић-Караџић).

Чињеница: У најстаријим библијским рукописима, пост се не спомиње у 1. Коринћанима 7:5. * Очигледно су преписивачи Светог писма додали указивање на пост, и то не само у овом стиху већ и у Матеју 17:21, Марку 9:29 и Делима апостолским 10:30. У већини савремених превода на овим местима се не спомиње пост.

Заблуда: Хришћани треба да посте у знак сећања на Христов 40-дневни пост у пустињи након крштења.

Чињеница: Исус никада није заповедио својим ученицима да тако нешто чине. Поред тога, нигде у Светом писму нема ни назнаке о томе да су хришћани држали тај пост. *

Заблуда: Хришћани треба да посте када обележавају годишњицу Христове смрти.

Чињеница: Исус није заповедио својим ученицима да посте када обележавају годишњицу његове смрти (Лука 22:14-18). Тиме што је рекао да ће постити након његове смрти, Исус им није дао неку заповест већ је само објаснио шта ће се догодити (Матеј 9:15). У Светом писму стоји да је хришћанима било речено да једу код куће пре него што се окупе како би обележили годишњицу Христове смрти (1. Коринћанима 11:33, 34).

^ одл. 8 Бог је рекао Израелцима шта треба да раде на Дан очишћења: „Мучите своје душе“ (Левитска 16:29, 31). Сматра се да им је тиме било заповеђено да посте (Исаија 58:3). У једном библијском преводу те речи гласе: „Постом покажите покајање за своје грехе“ (Contemporary English Version).

^ одл. 19 Видети A Textual Commentary on the Greek New Testament, од Бруса Мецгера, треће издање, страна 554.

^ одл. 21 О историји Великог поста у једној енциклопедији стоји: „У прва три века, пост који је претходио Пасхи [Ускрсу] није трајао дуже од недељу дана, а најчешће је трајао дан или два [...] Период од 40 дана се први пут помиње у петом канону Сабора у Никеји (одржаном 325. године), иако неки стручњаци нису сигурни да ли се то односи на Велики пост“ (New Catholic Encyclopedia, друго издање, 8. том, страна 468).