Одговор из Светог писма

Потоп се заиста догодио. Бог је проузроковао Потоп како би уништио зле људе, али Ноју је рекао да сагради арку како би се добри људи и неке животиње спасли (Постанак 6:11-20). Запис о Потопу налази се у Светом писму, које је „надахнуто од Бога“, и зато можемо веровати да се Потоп заиста и догодио (2. Тимотеју 3:16).

 Стварна или измишљена прича?

Свето писмо говори о Ноју као о стварној особи и о Потопу као о стварном догађају, а не као о некој измишљеној причи или неком миту.

  • Библијски писци су веровали да је Ноје стварно постојао. На пример, библијски писци Јездра и Лука, чији су се записи темељили на детаљном истраживању, уврстили су Ноја у родослов израелског народа (1. Летописа 1:4; Лука 3:36). Матеј и Лука су у својим јеванђељима записали да је Исус говорио о Ноју и Потопу (Матеј 24:37-39; Лука 17:26, 27).

    Надаље, пророк Језекиљ и апостол Павле су на Ноја указали као на пример вере и праведности (Језекиљ 14:14, 20; Јеврејима 11:7). Да ли би имало смисла да нас подстичу да се угледамо на некога ко никада није ни постојао? Наравно да не би. На Ноја и остале верне Божје слуге указују управо зато што су били стварне личности (Јеврејима 12:1; Јаковљева 5:17).

  • У Светом писму се наводе конкретне појединости о Потопу. Запис о Потопу не почиње онако како обично почињу бајке, речима: „Некада давно.“ Свето писмо наводи годину, месец и дан када се сваки догађај повезан с Потопом одиграо (Постанак 7:11; 8:4, 13, 14). Оно такође говори о тачним димензијама арке, коју је Ноје изградио (Постанак 6:15). Те појединости из Светог писма показују да је Потоп стваран, а не измишљен догађај.

 Зашто је Бог пустио Потоп на земљу?

У Светом писму стоји да је пре Потопа владало велико зло на земљи (Постанак 6:5). Оно још каже да се земља „искварила у очима истинитог Бога“ јер су људи били веома насилни и живели су неморално (Постанак 6:11; Јудина 6, 7).

Свето писмо каже да су тако лошем стању у великој мери допринели зли анђели који су напустили небо да би имали полне односе са женама. Потомци тих анђела, нефилими, малтретирали су људе (Постанак 6:1, 2, 4). Бог је одлучио да очисти земљу од зла и омогући добрим људима нови почетак (Постанак 6:6, 7, 17).

 Да ли су људи знали да им прети Потоп?

Да, знали су. Бог је рекао Ноју шта ће се догодити и дао му је задатак да изгради арку како би се његова породица и неке животиње спасли (Постанак 6:13, 14; 7:1-4). Ноје је упозоравао људе о предстојећем уништењу, али они се на то нису обазирали (2. Петрова 2:5). Свето писмо каже: „Нису обраћали пажњу док није дошао потоп и све их однео“ (Матеј 24:37-39).

 Како је Нојева арка изгледала?

Арка је изгледала попут великог ковчега правоуганог облика, то јест кутије, и имала је око 133 метра дужине, 22 метра ширине и 13 метара висине. * Била је направљена од дрвета које садржи смолу и смолом је била премазана и споља и изнутра. Имала је три нивоа и више преграда. Врата су се налазила на бочној страни, а прозори су се по свему судећи налазили при врху. Изгледа да је кров арке био мало издигнут на средини, с благим нагибом како би се вода сливала (Постанак 6:14-16).

 Колико дуго је Ноје градио арку?

Свето писмо не говори о томе колико дуго је Ноје градио арку, али по свему судећи, требало му је неколико деценија да је заврши. Када му се родио први син, Ноје је имао преко 500 година, а када је Потоп почео, имао је 600 година (Постанак 5:32; 7:6). *

Када је Бог рекао Ноју да сагради арку, Нојева три сина су већ били одрасли људи и били су ожењени. То значи да је од рођења његовог првог сина до заповести да изгради арку могло проћи око 50 или 60 година (Постанак 6:14, 18). На основу те претпоставке може се закључити да је градња арке трајала 40 или 50 година.

^ одл. 21 У Светом писму су мере арке изражене у лактима. „Јеврејски лакат је износио 44,45 центиметара“ (The Illustrated Bible Dictionary, ревидирано издање, 3. део, 1635. страна).

^ одл. 23 Више информација о животном веку људи који су живели пре Потопа може се наћи у чланку „Да ли су људи у библијска времена заиста живели толико дуго?“, у Стражарској кули од 1. децембра 2010.