У Светом писму пише: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5; Псалам 146:4). Према томе, када умремо, ми престајемо да постојимо. Мртви не могу да размишљају, раде и осећају.

„У прах ћеш се вратити“

 У разговору с првим човеком Адамом, Бог је објаснио шта се дешава када умремо. Пошто је Адам био непослушан, Бог му је рекао: „[Ти] си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19). Пре него што га је Бог створио „од земаљског праха“, Адам није постојао (Постанак 2:7). Према томе, када је умро, вратио се у прах и престао је да постоји.

 Исто се дешава и са онима који сада умру. Говорећи и о људима и о животињама, Свето писмо наводи: „Сви су од праха постали и сви се у прах враћају“ (Проповедник 3:19, 20).

Смрт није неминовно крај свега

 У Светом писму се смрт често упоређује са спавањем (Псалам 13:3; Јован 11:11-14; Дела апостолска 7:60, фуснота). Особа која је у дубоком сну није свесна шта се дешава око ње. Исто тако, мртви нису свесни ничега. Међутим, Свето писмо научава да Бог може пробудити људе из смртног сна и вратити их у живот (Јов 14:13-15). За оне које ће Бог ускрснути, смрт није крај свега.