Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Јеховини сведоци

српски

Да ли је текст Светог писма промењен?

Није. Упоређивање древних рукописа показује да Свето писмо у основи није промењено иако је хиљадама година за његово преписивање коришћен пропадљив материјал.

Значи ли то да није било грешака у преписивању?

Пронађено је на хиљаде древних библијских рукописа. Неки од њих се међусобно разликују што указује на грешке у преписивању. Већина тих разлика је незнатна и не утиче на значење текста. Међутим, откривено је и неколико значајних разлика. Изгледа да су неке од њих давно намерно унете у оригинални текст како би се порука Светог писма променила. Размотримо два примера:

  1. У 1. Јовановој 5:7, у неким старијим преводима Светог писма стоје и речи „на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно“. Међутим, поуздани рукописи потврђују да ове речи нису биле део оригиналног текста, већ су додате касније. * Зато их поуздани савремени преводи не садрже.

  2. Божје име се на хиљаде пута појављује у древним библијским рукописима. Ипак, у бројним преводима Светог писма оно је замењено титулама попут „Господ“ или „Бог“.

Како можемо знати да се у Светом писму нису поткрале још неке грешке?

До данас је откривено много рукописа и зато је веома лако уочити грешке. * Шта је о тачности Светог писма открило упоређивање тих докумената?

  • Изучавалац Вилијам Грин је о тексту хебрејског дела Светог писма (који се обично назива „Стари завет“) рекао: „С правом се може рећи да ниједно друго древно дело није тако верно преношено.“

  • О грчком делу Светог писма, то јест „Новом завету“, библиста Фредерик Брус је написао: „Докази који говоре у прилог аутентичности текста Новог завета далеко су бројнији од доказа који потврђују веродостојност многих дела класичних писаца, чију аутентичност нико не би ни помислио да доведе у питање.“

  • Сер Фредерик Кењон, уважени стручњак за библијске манускрипте, рекао је да човек „може узети у руке цело Свето писмо и без страха и оклевања рећи да у рукама држи праву Реч Божју, која је вековима преношена с колена на колено, а да при томе није претрпела значајне промене.“

Који још докази постоје да текст Светог писма није промењен?

  • И јеврејски и хришћански преписивачи сачували су извештаје који говоре о озбиљним грешкама Божјих слугу (Бројеви 20:12; 2. Самуилова 11:2-4; Галатима 2:11-14). * Осим тога, верно су пренели и делове у којима се осуђује непослушност јеврејског народа и разоткривају људска учења (Осија 4:2; Малахија 2:8, 9; Матеј 23:8, 9; 1. Јованова 5:21). Тиме што су били доследни, ови преписивачи су показали да завређују поверење и да дубоко поштују Божју свету Реч.

  • Будући да је Бог надахнуо писање Светог писма, зар није разумно закључити да би се побринуо да оно остане непромењено? * (Исаија 40:8; 1. Петрова 1:24, 25). Осим тога, он жели да сви људи имају користи од њега, а не само они који су живели у древна времена (1. Коринћанима 10:11). Заправо, „све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљанима 15:4).

  • Исус и његови следбеници цитирали су из хебрејског дела Светог писма нимало не сумњајући у тачност тих списа (Лука 4:16-21; Дела апостолска 17:1-3).

^ одл. 5 Те речи се не налазе у Синајском кодексу, Александријском кодексу, Ватиканском манускрипту 1209, оригиналној латинској Вулгати, сиријском Филоксенијско-хераклејском преводу, нити у сиријској Пешити.

^ одл. 8 На пример, откривено је преко 5 000 грчких рукописа такозваног Новог завета, то јест грчког дела Светог писма.

^ одл. 13 Свето писмо не каже да су Божје слуге биле непогрешиве. У њему је јасно написано: „Нема човека који не греши“ (1. Краљевима 8:46).

^ одл. 14 Свето писмо не каже да је све што је у њему записано издиктирао сам Бог, већ каже да су људи који су га писали то чинили под надахнућем Божјег светог духа (2. Тимотеју 3:16, 17; 2. Петрова 1:21).