Приближимо се Богу

Он тражи добро у људима

1. КРАЉЕВИМА 14:13

„ЈЕХОВА испитује сва срца и сваку помисао и жељу разабире“ (1. Летописа 28:9). Јехова је дао да се ове речи запишу да би нам показао колико је заинтересован за нас, због чега му можемо бити захвални. Јехова тражи добро у нашем срцу, иако смо далеко од савршенства. То се јасно види по ономе што је рекао о Авији, што је записано у 1. Краљевима 14:13.

Чланови Авијине породице су били зли. Његов отац, Јеровоам, био је на челу отпадничке династије. * Јехова је одлучио да ’почисти‘ Јеровоамов дом баш „као што се чисти измет“ (1. Краљевима 14:10). Међутим, одредио је да један члан Јеровоамове породице, Авија, који је био тешко болестан, ипак буде пристојно сахрањен. * Зашто? Бог је рекао: „Јер се у Јеровоамовом дому само на њему нашло нешто добра пред Јеховом, Израеловим Богом“ (1. Краљевима 14:1, 12, 13). Шта нам то говори о Авији?

Библија не каже да је Авија верно служио Богу. Па ипак, у њему је било нечег доброг. То што се каже да се на њему нашло нешто добра „пред Јеховом“ вероватно се односило на нешто што је било повезано са обожавањем Јехове. Неки рабини у својим списима наводе на закључак да је Авија одлазио у храм у Јерусалиму или да је уклонио стражу коју је његов отац поставио да би спречио Израелце да иду у Јерусалим.

Чињеница да је Авија био добар вредна је пажње, иако не знамо тачно на шта се то односило. Као прво, та доброта је била искрена, долазила је из срца. Као друго, била је права реткост. Авија је испољавао ту доброту иако је био „у Јеровоамовом дому“. Један изучавалац је рекао: „Људи који остану добри иако живе у лошем окружењу и у лошој породици за сваку су похвалу.“ Један други изучавалац каже да је Авијина доброта била „уочљива... баш као што су звезде најсјајније кад је небо тамно, а кедри најлепши кад су окружени дрвећем коме је лишће опало“.

Што је најважније, из 1. Краљевима 14:13 учимо нешто дивно о Јехови и о томе шта гледа код нас. Присетимо се да се на Авији „нашло“ нешто добра. По свему судећи Јехова је испитивао Авијино срце све док у њему није нашао нешто добро. Авија је у поређењу с другим члановима своје породице био један једини бисер „у гомили шљунка“, како се један писац изразио. Јехова га је због те доброте ценио и наградио тиме што је у извесној мери био милосрдан према њему.

Зар није утешно знати да Јехова тражи и цени добро у нама иако смо несавршени? (Псалам 130:3). То сазнање треба да нас покрене да се приближимо Јехови, Богу који пажљиво испитује наше срце да би нашао макар мало доброте у њему.

[Фусноте]