Да ли је сиромаштво знак Божјег неодобравања?

БОГ је древним Израелцима рекао: „Не би требало да ико међу вама буде сиромашан.“ То је било због тога што су у Закону који им је дао постојале одредбе о бризи за сиромашне и чак о опраштању дугова (Поновљени закони 15:1-4, 7-10). Зато међу Израелцима није требало да буде сиромашних, јер им је Јехова обећао да ће их благословити. Међутим, благослов је зависио од тога да буду послушни Закону, што Израелци нису били.

Међутим, то не значи да сиромашне особе нису биле по Божјој вољи, као што не значи ни да су богати обавезно имали Божји благослов. Многе верне Божје слуге биле су сиромашне. Пророк Амос је био сиромашан пастир и сезонски радник (Амос 1:1; 7:14). У данима пророка Илије, када је завладала глад у Израелу, његов живот је зависио од гостољубивости сиромашне удовице, чије су скромне залихе брашна и уља чудом трајале током тог тешког периода. Ни Илија ни удовица се нису обогатили, али Јехова се побринуо за њихове основне потребе (1. Краљевима 17:8-16).

Због непредвиђених околности људи могу упасти у сиромаштво. Незгоде или болест могу привремено или трајно онеспособити особу за рад. Због смрти неко може остати без родитеља или супружника. Чак и такве несрећне околности нису знак Божјег неодобравања. Извештај о Нојемини и Рути је дирљив пример Јеховине бриге за сиромашне. Иако су након смрти својих мужева запале у крајње сиромаштво, Јехова Бог их је благословио и побринуо се за њихове потребе (Рута 1:1-6; 2:2-12; 4:13-17).

Јасно је да сиромаштво није доказ Божјег неодобравања. Они који су верни Јехови Богу могу се ослонити на речи краља Давида: „Млад сам био и остарео сам, али нисам видео праведника остављеног, ни децу његову хлеб да просе“ (Псалам 37:25).

[Слика на 8. страни]

Иако су Нојемина и Рута биле веома сиромашне, Бог их је благословио и бринуо о њима