Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто се молити у Исусово име?

Зашто се молити у Исусово име?

ИСУС је често поучавао о молитви. У његово време, јеврејске религиозне вође су се молиле „на великим раскршћима“. Због чега? „Да би их видели људи.“ Очигледно су желели да им се други диве због њихове побожности. Многи су упућивали дуге молитве које су увек изнова понављали, као да је ’коришћење много речи‘ било потребно да би им молитве биле услишене (Матеј 6:5-8). Исус је рекао да је то узалудно, и тиме помогао искреним особама да схвате шта треба да избегавају када се моле. Међутим, он није само поучавао како се не треба молити већ је учинио и много више од тога.

Исус је пружио поуку да наше молитве треба да одражавају жељу да се Божје име посвети, да Његово Краљевство дође и да се врши Његова воља. Исто тако, Исус је пружио поуку да је прикладно да молимо Бога за неке ствари личне природе (Матеј 6:9-13; Лука 11:2-4). Користећи поређења, показао је да су нам потребне истрајност, вера и понизност уколико желимо да наше молитве буду услишене (Лука 11:5-13; 18:1-14). Поред тога, он је своје поучавање поткрепио личним примером (Матеј 14:23; Марко 1:35).

Ове поуке несумњиво су помогле Исусовим ученицима да побољшају своје молитве. Па ипак, Исус је сачекао своју последњу ноћ на земљи да би пружио својим ученицима најзначајнију поуку о молитви.

„Прекретница у историји молитве“

Већи део те последње ноћи, Исус је провео пружајући охрабрење својим верним апостолима. То је било право време да се објави нешто ново. „Ја сам пут и истина и живот“, рекао је Исус. „Нико не долази к Оцу осим преко мене.“ Касније им је дао охрабрујуће обећање: „Што год замолите у моје име, учинићу то, да би се Отац прославио у Сину. Ако нешто замолите у моје име, учинићу то.“ При крају свог говора, он је рекао: „До сада нисте ни за шта молили у моје име. Молите и добићете, да ваша радост буде потпуна“ (Јован 14:6, 13, 14; 16:24).

Ове речи су имале велики значај. У једном библијском речнику се каже да је то била „прекретница у историји молитве“. Исус није мислио да молитве од сада треба упућивати њему а не Богу. Уместо тога, он је увео један нови начин како се може приступити Јехови Богу.

Сигурно је да је Бог одувек слушао молитве својих верних слугу (1. Самуилова 1:9-19; Псалам 65:2). Међутим, од времена када је Бог склопио савез с израелским народом, сви други који су желели да њихове молитве буду саслушане морали су да увиде да је Израел био Божји изабрани народ. И касније, у Соломоново време, они су морали да прихвате да је храм био место које је Бог изабрао за приношење жртава (Поновљени закони 9:29; 2. Летописа 6:32, 33). Међутим, тај начин обожавања Бога је био само привремен. Као што је апостол Павле написао, Закон који је био дат Израелу и жртве које су се приносиле у храму биле су ’сенка будућих благослова, а не и сами благослови‘ (Јеврејима 10:1, 2). Требало је ту сенку заменити стварношћу (Колошанима 2:17). Од 33. н. е., добар однос с Јеховом више није зависио од послушности Мојсијевом закону. Уместо тога, тај однос се сада заснивао на послушности Исусу Христу — ономе на кога је указивао Закон (Јован 15:14-16; Галатима 3:24, 25).

Име „изнад сваког другог имена“

Исус је увео један узвишенији начин за приступање Јехови тиме што је себе означио као моћног пријатеља који нам отвара пут да би наше молитве Бог саслушао и услишио. Шта је он то учинио да би нам омогућио тако нешто?

Пошто смо сви рођени у греху, било шта што урадимо или било која жртва коју можемо принети Богу не може нас очистити од греха. Исто тако, ничим не можемо заслужити право да будемо у пријатељству с нашим светим Богом, Јеховом (Римљанима 3:20, 24; Јеврејима 1:3, 4). Међутим, Исус је принео свој савршени људски живот и платио за грехе човечанства, чиме га је откупио од греха (Римљанима 5:12, 18, 19). Данас сви они који желе да буду очишћени од својих греха имају могућност да буду чисти пред Јеховом и да ’слободно говоре‘ пред њим — али само уколико исказују веру у Исусову жртву и моле се у његово име (Ефешанима 3:11, 12).

Када се молимо у Исусово име, ми показујемо да имамо веру у најмање три аспекта његове улоге у остварењу Божје намере: (1) Он је ’Јагње Божје‘, чија нам жртва пружа основу за опроштење греха. (2) Јехова га је ускрснуо и он сада служи као ’првосвештеник‘ помажући људима да извуку корист од откупнине. (3) Само је Исус „пут“ за приступање Јехови у молитви (Јован 1:29; 14:6; Јеврејима 4:14, 15).

Исусу се указује част када се молитве упућују у његово име. Таква част је прикладна, јер је Јеховина воља да се „у Исусово име савије свако колено... и да сваки језик јавно призна Исуса Христа за Господа на славу Бога, Оца“ (Филипљанима 2:10, 11). Ипак, још важније је да молитва у Исусово име слави Јехову, онога који је дао свог Сина за нас (Јован 3:16).

Треба да се молимо „из дубине срца“, а не рутински

Да бисмо схватили колико је важна Исусова улога, Библија користи различите титуле и имена да би га описала. То нам помаже да разумемо многе користи које можемо имати на основу онога што је Исус урадио, што ради или ће тек урадити за нас. (Видети оквир „ Исусова важна улога“.) Заиста, Исус је добио „име које је изнад сваког другог имена“. * Њему је предата сва власт на небу и на земљи (Филипљанима 2:9; Матеј 28:18).

Много више од навике

Дакле, своје молитве морамо упућивати у Исусово име уколико желимо да их Јехова чује (Јован 14:13, 14). Али нипошто не желимо да израз „у Исусово име“ понављамо само из навике. Због чега то не желимо?

Осмотримо једно поређење. Када добијете писмо од неког пословног човека, оно се вероватно завршава шаблонским речима „с поштовањем ваш“. Да ли сматрате да тај израз заиста показује осећања тог човека или само одговара уобичајеном бонтону приликом писања писама? Коришћење Исусовог имена у нашим молитвама мора имати више смисла него што је то уљудан начин на који се завршава једно пословно писмо. Иако треба да се ’непрестано молимо‘, то треба да чинимо „из дубине срца“, а не рутински (1. Солуњанима 5:17; Псалам 119:145).

Како можемо избећи да израз „у Исусово име“ користимо само рутински? Зашто не бисмо размишљали о Исусовим дивним особинама? На пример, можемо размишљати о томе шта је он већ урадио за нас и шта је вољан још да уради. У молитви, треба да захваљујемо Јехови и хвалимо га за диван начин на који користи свог Сина. Док то чинимо, још више ћемо се уверити у Исусово обећање: „Што год замолите Оца у моје име, даће вам“ (Јован 16:23).

^ Према Вајновом речнику Старог и Новог завета, грчка реч преведена са „име“ може указивати на „све што име укључује, на ауторитет, карактер, положај, величанство, моћ [и] узвишеност“ (Vine’s Expository Dictionary of New Testament Words).