1. По чему се Јеховин народ разликује од лажних хришћана?

 ЈЕХОВИНЕ слуге се од лажних хришћана између осталог разликују и по томе што ревно a проповедају (Титу 2:14). Додуше, сигурно ти није увек лако да идеш у службу. Можда се осећаш исто као један старешина који је искрено рекао да понекад просто нема воље да проповеда.

2. Зашто нам је понекад тешко да ревно проповедамо?

² Можда више волимо да на неке друге начине служимо Јехови него да идемо у службу проповедања. Зашто? Зато што кад рецимо учествујемо на градњи, у пружању хуманитарне помоћи или кад охрабримо неког брата или сестру, углавном одмах имамо осећај да смо нешто постигли. Пријају нам мир и љубав које осећамо док радимо са нашом браћом и знамо да они стварно цене наш труд. С друге стране, можда годинама проповедамо на истом подручју и то без много одазива. Или наилазимо на људе који су непријатни према нама. А свесни смо и да ће нас људи све мање слушати како се ближи крај овог света (Мат. 10:22). Шта ће нам помоћи да сачувамо ревност у служби, па чак и да је распламсамо?

3. Шта нам Лука 13:6-9 говори о Исусовој ревности?

³ У погледу ревности, много тога можемо научити од Исуса. Његова ревност се није гасила докле год је био на земљи. Штавише, како се крај његове службе примицао, он је бивао све ревнији. (Прочитати Луку 13:6-9.) Као што се виноградар три године бринуо о смокви а она није давала никакав род, тако је и Исус три године проповедао Израелцима али га већина није прихватила.  Али као што виноградар није хтео да одустане од смокве, тако ни Исус није хтео да одустане од људи нити је његов жар за службу слабио. Напротив, што је време више одмицало то се он више трудио да допре до њих.

4. Које четири ствари учимо од Исуса?

⁴ У овом чланку ћемо видети како је Исус био реван нарочито током последњих шест месеци своје службе. Анализирање његових речи и поступака помоћи ће нам да и ми будемо ревни. Сада ћемо видети четири ствари које можемо научити од Исуса: (1) он се усредсредио на оно што је Јеховина воља, (2) обраћао је пажњу на библијска пророчанства, (3) ослањао се на Јехову и (4) био је позитиван и веровао да ће га неки ипак слушати.

УСРЕДСРЕДИО СЕ НА ОНО ШТО ЈЕ ЈЕХОВИНА ВОЉА

5. Како је Исус показао да му је најважније да поступа по Божјој вољи?

⁵ Исус је ревно проповедао „добру вест о Божјем Краљевству“ јер је знао да је Бог желео да му то буде главно у животу (Лука 4:43). Зато се Исус првенствено и бавио тиме. Чак и током последњих неколико месеци свог боравка на земљи „пролазио је кроз градове и села и поучавао људе“ (Лука 13:22). Осим тога, све више ученика је обучавао да проповедају с њим (Лука 10:1).

6. Како Јехова жели да гледамо на службу проповедања? (Видети и слику.)

⁶ Јехова и Исус желе да проповедање добре вести буде примарно и нама данас (Мат. 24:14; 28:19, 20). Све што радимо за Јехову директно је повезано са проповедањем. На пример, ми градимо наше дворане или служимо у Бетелу да бисмо подупирали службу проповедања. Када дође до ванредне ситуације, суверницима шаљемо хуманитарну помоћ не само да бисмо им помогли да стану на ноге већ и да би могли да се врате духовним активностима у које спада и проповедање. Када схватимо колико је важно  да проповедамо и да Јехова жели да се првенствено тиме бавимо, бићемо мотивисани да редовно идемо у службу. Један старешина из Мађарске по имену Јанош каже: „Стално подсећам себе да ниједна теократска активност није замена за службу проповедања; то је наш главни задатак.“

7. Зашто Јехова жели да наставимо да проповедамо? (1. Тимотеју. 2:3, 4).

⁷ Бићемо ревнији у служби проповедања ако гледамо на људе онако како Јехова гледа на њих. Он жели да што више њих чује добру вест и прихвати је. (Прочитати 1. Тимотеју 2:3, 4.) Зато нас обучава да још вештије преносимо информације које људима могу спасти живот. Примера ради, у брошури Воли људе – стварај ученике имамо предлоге како да почнемо разговор с људима да би с временом почели да проучавају Библију и да би постали Христови ученици. Чак и ако не прихвате истину сада, можда ће је прихватити пре него што се велика невоља заврши. Можда ће их оно што им сада кажемо у неком тренутку у будућности покренути да нешто предузму. Али то се може десити само ако наставимо да проповедамо.

ОБРАЋАО ЈЕ ПАЖЊУ НА БИБЛИЈСКА ПРОРОЧАНСТВА

8. Како је на Исуса утицало то што је знао како ће се нека пророчанства испунити?

⁸ Исус је разумео како ће се библијска пророчанства испунити. Знао је да ће његова служба трајати само три и по године (Дан. 9:26, 27). Такође је знао шта је било проречено у вези са тим када и како ће умрети (Лука 18:31-34). Будући да је све то знао, на најбољи могући начин је искористио време које је имао на располагању – ревно је проповедао да би успео да изврши свој задатак.

9. Како нам то што знамо библијска пророчанства даје елан да ревно проповедамо?

⁹ Када размишљамо о пророчанствима која се тренутно испуњавају и која ће се ускоро испунити, просто желимо да дамо све од себе у служби проповедања. Јасно нам је да овом свету није преостало још много времена. Догађаји у свету и то какви су људи данас, доказ је тога да смо, како Библија каже, у последњим данима. Ривалство између англоамеричке светске силе с једне и Русије и њених савезника с друге стране очигледно је испуњење библијског пророчанства o краљу југа и краљу севера који ће се сукобљавати „у време краја“ (Дан. 11:40). Разумемо и да стопала кипа описаног у Данилу 2:43-45 представљају англоамеричку светску силу. То пророчанство нас уверава да ће брзо, и то врло брзо, Божје Краљевство уништити људске власти. Сва та пророчанства откривају да је крај јако близу и да немамо времена за губљење већ да треба да ревно проповедамо.

10. Како нас још библијска пророчанства подстичу да будемо ревни?

¹⁰ Библијска пророчанства носе у себи охрабрујућу поруку коју једва чекамо да пренесемо другима. Наша сестра Кери, која служи у Доминиканској Републици, каже: „Јеховина обећања о будућности су толико предивна да просто не могу да не говорим о њима.“ Још додаје: „Кад видим с каквим се све проблемима људи боре, схватам колико им је потребно да чују шта Јехова обећава.“ Библијска пророчанства показују да је Јехова с нама тако да немамо разлога  да се устручавамо да проповедамо. Лејла, која живи у Мађарској, каже: „Стихови из Исаије 11:6-9 подстичу ме да проповедам добру вест чак и онима за које бих рекла да је неће прихватити. Свако се уз Јеховину помоћ може променити.“ Наш брат Кристофер из Замбије каже: „Као што је проречено у Марку 13:10, добра вест се проповеда широм света, а мени је част што могу да учествујем у испуњењу тог пророчанства.“ Која библијска пророчанства тебе мотивишу да проповедаш?

ОСЛАЊАО СЕ НА ЈЕХОВУ

11. Зашто је Исусу требала Јеховина помоћ да би остао реван? (Лука 12:49, 53).

¹¹ Исус је веровао да ће му Јехова помагати да до краја ревно проповеда. Колико год да је бирао речи док је проповедао, знао је да ће добра вест о Краљевству изазвати бурне реакције и непријатељство многих. (Прочитати Луку 12:49, 53.) На пример, верске вође су увек изнова покушавале да га убију баш зато што је проповедао (Јов. 8:59; 10:31, 39). Али он ипак није посустајао јер је знао да је Јехова уз њега. Рекао је: „Онај који ме је послао са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно“ (Јов. 8:16, 29).

12. Како је Исус своје ученике припремио на противљење?

¹² Исус је подсећао своје ученике да се увек могу ослонити на Јехову. Више пута им је рекао да ће им Јехова помоћи када их буду прогонили (Мат. 10:18-20; Лука 12:11, 12). Пошто је знао да ће им се многи супротстављати, упозорио их је да буду опрезни (Мат. 10:16; Лука 10:3). Посаветовао их је да не буду наметљиви ако неко неће да их слуша (Лука 10:10, 11). Рекао им је и да беже ако буду прогоњени (Мат. 10:23). Иако је био реван и уздао се у Јехову, ни он сам се никада није непотребно излагао опасности (Јов. 11:53, 54).

13. Због чега можеш бити сигуран да ће Јехова и теби помагати?

¹³ Будући да се и данас многима не допада што проповедамо, и нама је потребна Јеховина помоћ да бисмо остали ревни (Откр. 12:17). Због чега можеш бити сигуран да ће Јехова и теби помагати? Због онога за шта се Исус  молио, што је забележено у 17. поглављу Јовановог јеванђеља. Исус је молио Јехову да чува апостоле и Јехова је услишио ту његову молитву. У Делима апостолским можемо видети како је помагао апостолима да ревно проповедају упркос прогонству. Исус се такође молио Јехови да пази и на све оне који ће касније поверовати у њега захваљујући томе што су апостоли проповедали. А ту спадаш и ти. Јехова ни дан-данас није заборавио за шта га је Исус молио – као што је помагао апостолима, тако ће помагати и теби (Јов. 17:11, 15, 20).

14. Како знамо да ћемо успети да ревно проповедамо и кад дођу тешка времена? (Видети и слику.)

¹⁴ Чак и ако нам буде све теже да ревно проповедамо како се ближи крај, увек ћемо имати сву помоћ која нам је неопходна да бисмо у томе успели (Лука 21:12-15). Као ни Исус ни његови ученици, не присиљавамо људе да нас слушају нити се расправљамо с њима. Чак и тамо где наша браћа не смеју да слободно проповедају, успевају да објављују добру вест зато што се ослањају на Јехову а не на себе. Баш као што је Јехова у првом веку давао снагу својим слугама, и нама данас даје снагу да би се преко нас „потпуно извршило проповедање добре вести“ онако како он то жели (2. Тим. 4:17). Можеш бити сигуран да ћеш и ти успети да и даље ревно проповедаш ако се будеш уздао у Јехову.

БИО ЈЕ ПОЗИТИВАН

15. На основу чега се види да је Исус имао позитиван став према служби?

¹⁵ Исус је био сигуран да ће га неки ипак слушати. То му је помогло да остане реван и да с радошћу обавља своју службу. На пример, крајем 30. године, видео је да су многи спремни да прихвате добру вест и упоредио их је са пољима која су зрела за жетву (Јов. 4:35). Отприлике годину дана касније, својим ученицима је рекао: „Жетва је велика“ (Мат. 9:37, 38). А нешто касније је опет нагласио: „Жетва је велика [...] Зато молите Господара жетве  да пошаље раднике на своју жетву“ (Лука 10:2). Исус је био сигуран да ће увек бити оних који ће прихватити добру вест и радовао се кад год би се то десило (Лука 10:21).

16. Како је Исус својим ученицима пренео позитиван став према служби? (Лука 13:18-21; видети и слику).

¹⁶ Исус је мотивисао своје ученике да остану ревни тако што им је рекао да ће својим проповедањем постићи изузетне резултате. То је урадио испричавши им барем два поређења. (Прочитати Луку 13:18-21.) У једном је поруку о Краљевству упоредио са маленим зрном горушице које је израсло у огромно дрво. То је значило да ће многи прихватити добру вест и да томе ништа не може стати на пут. У другом поређењу је добру вест о Краљевству упоредио са квасцем зато што ће се проширити по целом свету и код људи проузроковати промене које можда неће одмах бити видљиве. Тако је уверио своје ученике да ће њихово проповедање уродити плодом.

17. Из којих разлога треба да и даље имамо позитиван став према служби?

¹⁷ Кад само помислимо колико добра вест значи многим људима широм света, добијемо жељу да и даље проповедамо. Сваке године милиони људи нам се придружују на Спомен-свечаности, а многи почињу и да проучавају Библију с нама. Стотине хиљада њих се крштавају и придружују нам се у проповедању. Ми не знамо колико ће још људи прихватити добру вест, али знамо да Јехова скупља велико мноштво, које ће преживети предстојећу велику невољу (Откр. 7:9, 14). Он је Господар жетве и сигуран је да ће још многи прихватити добру вест, а то је добар разлог да наставимо да проповедамо.

18. Шта бисмо волели да људи код нас примете?

¹⁸ Исусови ученици су одувек били познати по свом ревном проповедању. Када су људи видели с каквом одважношћу и жаром апостоли проповедају, „постало [им је] јасно да су они били са Исусом“ (Дела 4:13). Нека људи и код нас виде ревност на коју нас подстиче Исусов пример.