10. ЧЛАНАК ЗА РАЗМАТРАЊЕ
ПЕСМА 31 Ходимо с Богом
Научи да размишљаш као што размишљају Јехова и Исус
Будући да је Христ страдао у телу, и ви се наоружајте тим истим ставом (1. ПЕТР. 4:1)
СРЖ
Шта је апостол Петар научио запажајући како Исус размишља и шта ми можемо научити.
1-2. Шта све обухвата наша љубав према Јехови и како је Исус показао да воли Јехову свим својим умом?
ИСУС је истакао која је најважнија заповест у Мојсијевом закону када је рекао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом“ (Лука 10:27). Дакле, ми волимо Јехову свиме што имамо и свиме што јесмо. То обухвата наше жеље, осећања и снагу, али и наш ум, то јест начин на који размишљамо. Иако никада нећемо у потпуности разумети како Јехова размишља, можемо то донекле схватити ако добро упознамо „Христов ум“, јер је Исус био савршен одраз свога Оца (1. Кор. 2:16).
2 Исус је волео Јехову свим својим умом. Знао је шта Бог очекује од њега и био је чврсто решен да поступа у складу с тим, иако је то значило да ће много пропатити. Будући да му је најважније било да угоди свом Оцу, ничему није дозволио да га одврати од постизања тог циља.
3. Шта је апостол Петар научио од Исуса и на шта је подстакао сувернике? (1. Петрова 4:1).
3 Петар и други апостоли су имали велику част да проводе време са Исусом и да из прве руке виде како размишља. Када је Петар написао своју прву посланицу, подстакао је хришћане да се наоружају истим ставом какав је имао Христ. a (Прочитати 1. Петрову .) Рекавши „наоружајте се“, користио је израз који се иначе користи у војсци. Дакле, ако имамо став какав је имао Исус, то јест ако научимо да размишљамо попут њега, бићемо опремљени моћним оружјем у борби против наших грешних склоности и овог света, којим влада Сатана ( 4:12. Кор. 10:3-5; Еф. 6:12).
4. Како ће нам овај чланак помоћи да послушамо Петров савет?
4 Сада ћемо се позабавити тиме како је Исус размишљао и како да се угледамо на њега. Сазнаћемо (1) како да научимо да размишљамо онако како Јехова размишља, што ће нам помоћи да се слажемо једни с другима, (2) како да будемо понизни и (3) како да будемо разборити ослањајући се на Јехову у молитви.
ТРУДИ СЕ ДА РАЗМИШЉАШ ПОПУТ ЈЕХОВЕ
5. У којој ситуацији Петар није размишљао попут Јехове?
5 Присетимо се сада једне ситуације у којој Петар није размишљао попут Јехове. Исус је рекао апостолима да ће морати да иде у Јерусалим, да ће тамо бити предат верским вођама, мучен и на крају убијен (Мат. 16:21). Петар се није могао помирити с тим да ће Јехова дозволити да Исус – нада Израела и обећани Месија – буде убијен (Мат. 16:16). Зато је одвео Исуса на страну и рекао му: „Буди добар према себи, Господе. Теби се то неће догодити“ (Мат. 16:22). Али Исус и Петар се по овом питању нису слагали зато што Петар није размишљао онако како Јехова размишља.
6. Како је Исус показао да размишља попут Јехове?
6 Исус је размишљао исто као његов небески Отац. Петру је рекао: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер твоје мисли нису Божје, него људске“ (Мат. 16:23). Исус је знао да мора патити и умрети и да је то у складу с Јеховином вољом. Зато није прихватио Петров савет, иако је он само хтео да му помогне. Тада је Петар схватио да треба да коригује свој начин размишљања. То је важна лекција коју и ми треба да научимо.
7. Како је Петар касније показао да је спреман да свој начин размишљања усклади са Јеховиним? (Видети слику.)
7 Касније је Петар показао да жели да свој начин размишљања усклади с Јеховиним. Дошло је време да људи из других народа постану део Божјег народа. Петар је добио задатак да проповеда Корнелију, који је био међу првим нејеврејима који су постали хришћани. Јудејци су обично избегавали контакт са људима из других народа, па је зато Петру требало времена да се навикне на помисао да сада треба да им проповеда. Када је схватио шта Бог жели, био је спреман да промени гледиште. Зато је „без устезања“ прихватио позив да дође код Корнелија (Дела 10:28, 29). Проповедао је њему и његовим укућанима и они су се крстили (Дела 10:21-23, 34, 35, 44-48).
Петар улази у Корнелијеву кућу (Видети 7. одломак)
8. Како ћемо показати да се трудимо да размишљамо као Јехова? (1. Петрова 3:8).
8 После више година, Петар је подстакао хришћане да буду „сложни у размишљању“. (Прочитати 1. Петрову 3:8.) И ми који данас припадамо Јеховином народу можемо бити сложни у размишљању тако што се трудимо да усвојимо ставове које има Јехова, а који су изложени у његовој Речи. На пример, Исус је подстицао своје следбенике да највећу важност придају Божјем Краљевству (Мат. 6:33). Можда ће се зато неко у твојој скупштини одлучити за неки вид пуновремене службе. Тада не би требало да га одвраћаш од тога и да му сугеришеш да треба да буде „добар према себи“, већ треба да га похвалиш за то што се труди и да му пружиш подршку.
БУДИ ПОНИЗАН
9-10. По чему се видело колико је Исус понизан?
9 Оне вечери пре него што је био убијен, Исус је Петру и другим апостолима пружио важну поуку о понизности. Нешто раније је послао Петра и Јована да припреме све што треба за последњи оброк који ће имати с њима пре своје смрти. То је вероватно подразумевало да припреме посуду са водом и пешкире како би се свима опрале ноге. Али ко ће бити довољно понизан да другима опере ноге кад за то дође време?
10 Исус се без оклевања латио тог посла. Ту се видело колико је понизан. Мора да су се апостоли зачудили што се он прихватио нечега што обично ради један слуга. Исус је скинуо свој огртач, узео пешкир и опасао се њиме, а затим је налио воду у посуду и почео да им пере ноге (Јов. 13:4, 5). Сигурно је потрајало док је опрао ноге свој дванаесторици апостола, међу којима је био и Јуда, који се спремао да га изда. Али Исус је био понизан и ипак је свима њима опрао ноге. А онда им је стрпљиво објаснио: „Да ли схватате зашто сам вам опрао ноге? Ви ми се обраћате са ’Учитељу‘ и ’Господе‘, и с правом то говорите, јер то и јесам. Дакле, ако сам ја, Господ и Учитељ, вама опрао ноге, и ви треба да перете ноге један другом“ (Јов. 13:12-14).
Истинска понизност подразумева начин на који размишљамо о себи и о другима
11. На основу чега се види да се Петар научио понизности? (1. Петрова 5:5; видети и слику).
11 Исусова понизност је на Петра оставила дубок утисак. Након што се Исус вратио на небо, Петар је учинио чудо излечивши човека хромог од рођења (Дела 1:8, 9; 3:2, 6-8). Наравно, народ се сјатио да види шта се десило (Дела 3:11). Да ли је Петар уживао у тим тренуцима славе када су очи свих тих људи биле упрте у њега, с обзиром на то да је потицао из средине у којој се углед у друштву јако ценио? Није, већ је преусмерио пажњу на Јехову и Исуса, који су и били заслужни за то чудо, рекавши: „Захваљујући Исусовом имену и нашој вери у његово име, овај човек кога гледате и познајете добио је снагу“ (Дела 3:12-16). Петар је касније у својој посланици подстицао хришћане да се „опашу понизношћу“, што нам у мисли враћа слику како се Исус опасао пешкиром и опрао ноге апостолима. (Прочитати 1. Петрову 5:5 и фусноту.)
Петар је понизно приписао Јехови и Исусу заслугу за чудо које је учинио. И ми смо понизни ако чинимо добро другима не очекујући за то никакво признање нити награду (Видети 11. и 12. одломак)
12. Како се попут Петра и даље можемо трудити да будемо понизни?
12 И ми се попут Петра можемо учити понизности. Права понизност није само да кажемо нешто што звучи понизно. Израз који је Петар овде користио, а који је преведен као понизност, показује да истинска понизност подразумева начин на који размишљамо о себи и о другима. Ми чинимо нешто добро за друге зато што волимо и њих и Јехову, а не зато што желимо да нам се други диве или да нас хвале. Ако смо срећни што можемо да учинимо нешто за Јехову и нашу браћу, чак и ако то нико не примећује, значи да смо понизни (Мат. 6:1-4).
БУДИ РАЗБОРИТ
13. Објасни шта значи бити разборит.
13 Шта значи бити разборит? (1. Петр. 4:7). Хришћанин који је разборит даје све од себе да доноси добре одлуке које одражавају Јеховин начин размишљања. Такав хришћанин зна да ништа на овом свету није важније од његовог односа с Јеховом. Он нема превисоко мишљење о себи и свестан је да не зна баш све. Узда се у Јехову и то се види по томе што му се често и понизно моли за вођство. b
14. У којој ситуацији се Петар није ослонио на Јехову?
14 Исус је оне ноћи пре него што ће бити убијен упозорио своје ученике рекавши: „Сви ћете се ове ноћи поколебати у вери због онога што ће ми се догодити.“ Петар је на то самоуверено рекао: „Ако се и сви други поколебају у вери због онога што ће ти се догодити, ја се никада нећу поколебати!“ Те исте ноћи Исус је некима од својих ученика рекао: „Бдите и молите се“ (Мат. 26:31, 33, 41). Да га је Петар у томе послушао, можда би и имао храбрости да призна да је Исусов ученик. Али он га се одрекао, због чега се после ужасно осећао (Мат. 26:69-75).
15. Како је Исус успео да остане присебан и разборит последње ноћи свог живота на земљи?
15 Исус се у потпуности ослонио на Јехову. Иако је био савршен, те ноћи му се више пута молио. То му је дало храбрости да поступи онако како је Јехова желео (Мат. 26:39, 42, 44; Јов. 18:4, 5). Нема сумње да је на Петра трајан утисак оставило то што је својим очима видео колико је Исусу молитва била важна.
16. По чему се видело да је Петар стекао разборитост? (1. Петрова 4:7).
16 Петар је с временом научио да се више ослања на Јехову и да у молитви тражи вођство од њега. Ускрснули Исус је њему и другим апостолима рекао да ће примити свети дух да би могли да проповедају добру вест, али им је напоменуо да остану у Јерусалиму док се то не догоди (Лука 24:49; Дела 1:4, 5). Шта је Петар радио док је чекао? Он и његови суверници су се „истрајно молили“ (Дела 1:13, 14). Касније је у својој посланици подстакао сувернике да буду разборити и да се ослањају на Јехову тражећи од њега вођство у молитви. (Прочитати 1. Петрову 4:7.) Петар је научио да се ослања на Јехову и постао је један од стубова скупштине (Гал. 2:9).
17. Шта треба да радимо без обзира на наше природне способности? (Видети и слику.)
17 Да бисмо постали разборити, морамо се често молити Јехови. Морамо разумети да нам је молитва неопходна без обзира на то колико смо по природи способни за неке ствари. Зато треба да се молимо Јехови да нас усмери, нарочито када стојимо пред важним одлукама, имајући поверења да он зна шта је најбоље за нас.
Петар је научио да се ослања на Јехову и да у молитви тражи вођство од њега. И ми смо разборити ако се молимо Јехови за помоћ, нарочито кад стојимо пред важним одлукама (Видети 17. одломак) c
18. Који циљ треба себи да поставимо?
18 Колико смо само захвални Јехови што нас је створио тако да по особинама можемо бити слични њему! (Пост. 1:26). Наравно, не можемо бити савршени попут њега (Ис. 55:9). Али попут Петра и ми можемо успети да свој начин размишљања још више ускладимо са Јеховиним. Зато наставимо да учимо да размишљамо попут Јехове, да будемо понизни и разборити.
ПЕСМА 30 Мој Отац, Бог, Пријатељ
a Реч „став“ која се налази у 1. Петровој 4:1 може се превести и као „начин размишљања“, „мишљење“, „уверење“.
b Више појединости о томе шта значи бити разборит може се наћи на сајту jw.org или у апликацији JW Library® у рубрици „Објашњење библијских стихова“, у чланку „2. Тимотеју 1:7: ’Јер нам Бог не даде духа страха‘ “, под „Разборитост“.
c ОБЈАШЊЕЊЕ СЛИКА: Наша сестра се моли у себи док чека на разговор за посао.