ОВЕ године се навршава сто година од премијере „Фото-драме стварања“, легендарног филма који је снимљен са циљем да код људи изгради веру у Библију као Божју Реч. У време када су теорија еволуције, виша критика Библије и скептицизам нарушили веру многих људи, „Фото-драма“ је величала Јехову као Створитеља.

Чарлс Расел, истакнути Истраживач Библије, стално је трагао за што ефикаснијим средствима помоћу којих би се ширила библијска истина. У то време су Истраживачи Библије већ више од три деценије користили снагу писане речи. А онда је нешто ново заокупило њихову пажњу. Биле су то покретне слике.

Током 1890-их јавности су представљени неми филмови. Већ 1903. године у једној цркви у Њујорку приказан је филм са верском тематиком. Филмска индустрија је била у повоју када се Чарлс Расел 1912. године одважио да почне са припремама за „Фото-драму“. Он је увидео да би се на тај начин библијска истина могла представити људима онако како се то није могло само писаном речју.

Осмочасовна „Фото-драма“, обично приказивана у четири дела, имала је 96 кратких библијских предавања. Са тих снимака чуо се један од најпознатијих гласова тог доба. Многе сцене су биле пропраћене класичном музиком. Путем фонографа су били репродуковани снимци гласова и музике који су ишли упоредо са дијапозитивима у боји на којима су били приказани библијски догађаји.

Већина снимљеног материјала, као и многи стаклени дијапозитиви били су уређени у професионалним студијима. Уметници у Филаделфији, Њујорку, Паризу и Лондону ручно су бојили стаклене дијапозитиве и филмове, слику по слику. Добар део тог посла је обављао и један тим бетелских радника, а њихов задатак је био и да поново направе дијапозитиве који су се сломили. Поред тога што су купили неке филмове, чланови бетелске породице су снимали неке сцене  у Јонкерсу, близу Њујорка, тумачећи улоге Аврахама, Исака и анђела који је спречио Аврахама да принесе на жртву свог сина (Пост. 22:9-12).

Један сарадник брата Расела дао је изјаву за штампу у којој је рекао да ће „за разлику од свега што је раније учињено у циљу промовисања религије, овај вид комуникације заинтересовати на хиљаде људи за Библију“. Да ли је свештенство позитивно реаговало на овакву иницијативу да се дође до великог броја духовно гладних људи? Не, свештенство хришћанских цркава је имало негативне коментаре о „Фото-драми“, а неки су на лукав начин покушавали да спрече људе да је погледају. Једном приликом се група свештеника побринула да баш у време пројекције нестане струје.

Упркос томе, дворане у којима се бесплатно приказивала „Фото-драма“ биле су крцате. У Сједињеним Државама је и по 80 градова сваког дана имало пројекције „Фото-драме“. Многи су били одушевљени када су први пут видели ’звучни филм‘. Захваљујући убрзаним снимцима гледали су како пиле пробија љуску јајета и излази на светлост дана и како цвет грациозно отвара своје латице. Информацијама о научним сазнањима тог доба истицана је Јеховина мудрост. И као што стоји на почетку чланка, један гледалац је видевши брата Расела на платну како најављује почетак „Фото-драме“, рекао: „Па ово као да је брат Расел овде главом и брадом.“

Писац и историчар филмске уметности Тим Диркс каже да је „Фото-драма први велики сценарио који је обухватао синхронизовани звук (снимљени говор), покретне слике и дијапозитиве у боји“. У неким филмовима који су настали пре „Фото-драме“ коришћене су неке од тих техника, али не све заједно у једном филму, нарочито не ако се бавио библијским темама. Ниједан од тих филмова није имао већу публику — укупно девет милиона гледалаца у Северној Америци, Европи, Аустралији и на Новом Зеланду, и то само током прве године приказивања!

„Фото-драма“ је премијерно приказана 11. јануара 1914. у Њујорку. Седам месеци касније уследила је катаклизма, касније названа Први светски рат. Али хиљаде људи широм света и даље су се окупљале да би гледале „Фото-драму“, проналазећи утеху у живописним приказима благослова које ће донети Божје Краљевство. Те давне 1914. године „Фото-драма стварања“ је према свим критеријумима била заиста изванредна презентација.